Naša moderna pop kultura obiluje pričama o vremenskim petljama kroz razne medije. Pretpostavljam da je svako na ovoj planeti gledao komediju Dan Mrmota, u kojoj je šaljivdžija Bil Marej provodio svaki dan iznova, pokušavajući da ne poludi dok je zaglavljen u vremenskoj petlji. Naravno, video igre često koriste slične mehanike i narative, kao što su The Legend of Zelda: Majora’s Mask, a tu je i The Sexy Brutale, noviji naslov koji se takođe okušao u tome.
Sada imamo novu video igru pod nazivom Rue Valley, koja koristi mehanike vremenske petlje i emotivnu priču. To je ujedno i prva igra koju je napravio srpski studio, Emotion Spark Studio, a objavila ju je Owlcat Games. Iskreno, uvek je teško opisati priču igre zasnovane na ovakvom tipu mehanike, jer se može mnogo toga slučajno otkriti.
Vi ste Judžin Harou, i započeli ste svoju terapiju u malom gradu Rue Valley. Nalazite se u kancelariji svog terapeuta, dr. Finka. Osam je sati, i jasno se vidi da je Judžin prilično nervozan tip. Ne veruje da će mu ove sesije pomoći, ali dobri dr. Fink, koji beleži svaku vašu grimasu i odgovor u svojoj maloj svesci, smatra da može da vas izvuče iz kolotečine.
Po završetku terapije izlazite napolje i vidite prve stanovnike ovog slikovitog gradića, kao i svoj motel u koji se možete uputiti. Kako dan prolazi, sve izgleda sasvim uobičajeno. Ali onda se nebo zapali, i budite se ponovo, u kancelariji dobrog doktora, u isto vreme. I tako iznova, i iznova.
A od jedne petlje nadalje, tajmer se pojavljuje u gornjem desnom uglu. Ovo je snažno udarilo na moj OCD i nateralo me da se preznojavam, pitajući se da li ću uspeti da rešim sve tokove priče na vreme, zbog vremenskog ograničenja koje je zlokobno otkucavalo. Ni Judžin nije bio nimalo srećan, jer ima samo 47 minuta da istražuje i pokuša da otkrije može li nekako doći do rešenja ove anomalije. I to je suština samog gejmpleja, imate beskonačne petlje sa kratkim vremenskim intervalom, oko kojih morate da planirate kako biste uspeli da pregledate svaki kutak Rue Valley gradića.
Imaćete 47 minuta da pronađete informacije ili predmete koji su vam potrebni da biste napredovali sa pričom, i tu na scenu stupaju osobine vašeg lika. Umesto klasičnih RPG statistika poput izdržljivosti ili agilnosti, Judžin je izgrađen oko tri psihološke osobine: Odlučnost, Emotivnost i Društvenost. Na početku igre dobijate 9 poena koje raspoređujete između ovih osobina, i sve morate potrošiti, ali ne možete svih 9 ubaciti u jednu kategoriju. Vaši izbori oblikuju određene dijaloške opcije, ali ne brinite, kako god da rasporedite poene, nikada nećete biti sprečeni da završite igru.
U prvom prelasku igre, potrošio sam poene na osobine Introvertnost i Nezgrapnost. To je Judžinu, značajno otežalo komunikaciju sa većinom likova zbog njegove plahovite i mirne prirode. Pokušajte da razgovarate sa devojkom, nećete uspeti. Ili da tražite jednostavnu stvar poput ključa od sobe. i umesto da odmah pitate, čekaćete i utopiti se u enterijer dok vas recepcionerka sama ne primeti. Ali uvek postoji način da se to zaobiđe, recimo, dobri doktor u kupatilu ima dobru dozu „majčinog mleka“ koje možete srknuti, i presto! postajete živopisni društvenjak. Za svaku izgradnju karaktera postoje nijanse koje otključavaju nove dijaloge i blokiraju opcije drugih osobina, ali sve je balansirano, i kao igrač zaista ste u prilici da osetite kako je biti u Judžinovoj koži.
Kada izaberete Karakteristike Ličnosti, one ostaju fiksne za Judžina do kraja igre. Ali postoje privremene promene koje nastaju zbog statusnih efekata. Kada započnete igru, dobijate jedan, potpuni nedostatak motivacije, koji zatim čini Judžina izrazito introvertnim i depresivnim, i nesposobnim da izvrši određene radnje. Ali kroz igru nailazićete na razne status efekte koji utiču na vašu ličnost i osobine; pokvasite se, ili popijete nešto, i to može privremeno promeniti vaše statistike, na bolje ili na gore.
Drugi alat koji ima veliki značaj jeste Mapa Uma. U njemu ga koristite kao svesku za prikupljanje svih svojih otkrića o događajima u petlji i o svim likovima koje sretnete. Ona može prerasti u Namere, koje guraju narativ napred i daju Judžinu ciljeve. Želite da popravite pokvareni aparat za kafu, ili da saznate više o misterioznom dr. Finku, sve to radite kroz Namere i ciljeve koje oni postavljaju. Ali da biste ih završili, morate da dobijete poene Inspiracije. Oni se dobijaju završavanjem Namera, ili istraživanjem sveta i njegove okoline, i pronalaženjem nečeg što vas inspiriše.
I Karakteristike ličnosti i Mapa Uma imaju osvežavajući dizajn koji vas podstiče da istražujete gradić Rue Valley i njegove stanovnike, ali ukoliko Emotion Spark Studio dobije priliku da napravi još jednu igru, svakako bi trebalo da porade na oba sistema i učine ih zanimljivijim. Imam utisak da, da se ne radi o mehanici vremenske petlje, koja vas tera da iznova doživljavate slične događaje, ovi sistemi bi se više dopali hardkor igračima koji žele da sami biraju kako će završiti zadatke ili ih ostaviti nezavršene. Ovako, priča ispada prilično linearna, iako je svako igranje začinjeno novim dijalozima ili interakcijama.
Sa Judžinom možete kratiti vreme igrajući jednostavne igrice ili skrolujući beskonačni fid na telefonu. To je mala mehanika, ali pametno osmišljena. Kasnije u igri postaje praktičan alat za zaobilaženje prepreka ili rešavanje zadataka vezanih za tehnologiju. Osvežavajuće je videti modernu tehnologiju iskorišćenu sa smislom, a ne kao prazno popunjavanje sadržaja, što većina igara radi. U sve je utkana i tiha poruka o tome koliko lako klizimo u digitalne distrakcije i kako se povlačimo u ekrane umesto da se suočimo sa svetom oko nas.
Rue Valley je prilično mali gradić, i u njemu ćete sresti raznovrsnu grupu stanovnika, sveukupno njih 12. Ali iako je mesto manje, donosi obilje razvijenih likova (neki su bolje napisani od drugih) i Judžinovo putovanje kako da se nosi sa trenutnom situacijom u vremenskoj petlji i zbog čega je uopšte krenuo na terapiju. Tamo gde igra najviše briljira jeste prikaz glavnog junaka i njegovog emotivnog tereta, koji je razrađen kroz čitavu priču.
Igra ima svoje momente, kada vam se prišunja i udari vas u stomak, snažno i nemilosrdno. Judžinovi problemi mogu se pripisati bilo kom ljudskom biću, svi smo prošli kroz različite emotivne nemirne periode, i kada se tim pisaca potrudi i svoje ideje pretvori u delo, rezultat blista jasno i efektivno. A sve obično počinje u sitnim detaljima, poput njegove potpune nezainteresovanosti za ljude koje sreće, gde ih ne oslovljava imenima, već njihovim poslovima.
Kako ih upoznaje, i počinje da ih vidi kao ljude od krvi i mesa, a ne samo da razmišlja o sopstvenim nevoljama, i mi kao igrači i Judžin kao glavni junak počinjemo da se otvaramo, i da se suočavamo sa „našim problemima“ i menjamo svoje poglede na svet. Ovo je igra o ličnom rastu, pronalaženju načina da preuzmemo odgovornost i da krenemo dalje. Nema mnogo igara koje uspevaju da prenesu takvu poruku igračima i postave im ogledalo pred lice kako bi sagledali sebe realnije. I to je nešto na šta bi pisci trebalo da budu ponosni, jer su u tome zaista uspeli.
Art dizajn igre je fantastičan! Ako ste ikada želeli da budete unutar stripa, onda je ovo igra za vas. Počevši od početnog dizajna gde su dijaloške opcije postavljene na levoj strani ekrana, a dijaloški oblačići liče na stripovske, sa slikama likova s kojima komuniciramo. Ili pak na prikaze Judžinovih unutrašnjih misli, pa sve do mogućnosti da ih „listate“ kao fizički strip, uz onaj zvuk papira prilikom okretanja stranica. Sve to odaje veoma, veoma kul dizajn.
Isto važi i za razne pozadinske lokacije, bilo da je u pitanju Motel, Max Gas pumpa, ili prostrani vidikovci sa prelepom prirodom u koju ćete većinu vremena uranjati dok istražujete gradić i njegovu okolinu. Kada se dođe do smene dana i noći, uz efekte poput kiše, ili padanja noći dok se pale neonske reklame, sve odiše sjajnim stilom, toliko dobrim da je pomalo čudno što neko ranije nije pokušao da uradi sličan stripovski stil u video igrama ovakvog tipa.
Što se tiče likova, svaki od njih ima svoj jedinstven dizajn, naglašen crtanim linijama kretanja koje prekrivaju njihova tela, čineći da stalno lagano podrhtavaju. Još jedan sjajan detalj koji pojačava stripovsku estetiku, ali i način da se prikaže mentalno stanje našeg junaka, koje je stalno načeto stresom i unutrašnjim borbama kroz koje prolazi.
Većinu likova u igri glume glasovni glumci, i uglavnom je to veoma solidno odrađeno. Ali postoji jedan lik koji se posebno izdvaja, a srešćete ga kasnije u igri i taj lik je emoctivna srž čitave ove priče. Trebalo je da rade glasovnu glumu za sve dijaloge. Dešava se da uđete u interakciju koja počne sa glasom, ali posle nekoliko trenutaka, kada treba da izaberete kako ćete odgovoriti, ostane samo tekst kao odgovor od lika sa kojim ste započeli priču. Tim bi trebalo da poradi na ovom segmentu, jer bi značajno unapredilo igru.
Muziku je uradila Ana Krstajić, zajedno sa muzičarima Draganom Gagijem Hajnrihom, Perom Krstajićem, Milanom Jejinom Yeqyjem, Savom Miletićem i Lukom Radovanovićem. Uglavnom su to instrumentalne numere koje postavljaju atmosferu svakog mesta koje posetite, a kada sednete u vaš verni Yugo i krenete u vožnju, energična džez numera će vas razbuditi i naterati da tapkate nogom. Ali pesma koja će vas najviše osvojiti jeste glavna tema: Footsteps. Istovremeno je zarazna i emotivna, i da nije napravljena za Rue Valley, sasvim bih je mogao zamisliti kao tematsku pesmu neke kul serije.
Što se gejmpleja tiče, igra se u velikoj meri oslanja na dizajn point and klik igara iz 90-tih, i vizualnih novela, i unosi par čudnjikavih momenata. Nekoliko zadataka, nisam uspevo da pređem, ne zato što nisam imao ideja, već zato što je igra insistirala na jednom, rigidnom rešenju. Delovalo je zamorno i repetitivno, gotovo dovoljno da me natera da prestanem da je igram. Razumem da se ti momenti vezuju za glavnu mehaniku vremenske petlje, ali i dalje deluju kao jeftin način da se produži vreme igranja. Da su ubacili više načina za dalji napredak, iskustvo bi učinilo daleko zadovoljavajućim.
Takođe, opcija da se preskoči stalno učitavanje prilikom prelaska sa jednog mesta na drugo bi bila vrlo korisna, naročito u poslednjem delu igre kada repetitivnost počinje da se oseća. Postoje montirani segmenti koji kasnije u igri pomažu da se prođe kroz ove delove, ali ipak, cela sekcija nekako postaje spora, iako razumem nameru iza toga.
Tokom igre naišao sam na nekoliko bagova: kada počne kiša i Herou uđe u potpuno novu oblast i skine svoju kapuljaču, kosa mu potpuno nestane. Takođe sam tokom jedne petlje, naišao na problem u sceni gde treba da se pusti pesma, ali se ništa nije dogodilo. U drugom igranju sve je radilo sasvim normalno. Sem toga, nisam naišao na bagove ili probleme koje bi onemogućile da se pređe.
Hteo sam da izbegnem poređenja sa Disco Elysium, ali razumem da većina ljudi očekuje da Rue Valley bude napravljena u istom stilu kao ta kultna igra. Ako ste gledali intervjue sa Markom Smiljanićem, osnivačem Emotion Spark Studio i glavnim kreativnim direktorom igre, verovatno ste saznali da su dobili savete od tvoraca Disco Elysium–a.
DNK te igre može se naći u manjim tragovima unutar Rue Valley, a igra sadrži i nekoliko skrivenih omaža istoj, koji su napravljeni da odaju svoje poštovanje spram nje. Ali moram da vam srušim sneška, ako želite iskustvo kao u DE, trebali biste da spustite svoja očekivanja, i tada ćete moći da uživate više i da Rue Valley, posmatrate kao naslov za sebe. Ponekad je zaista teško izaći iz senke mnogo uticajnije igre, posebno kada je postavila veoma visoke standarde, pa se nadam da će Rue Valley uspešno komunicirati sa specifičnom grupom igrača.
Ono što bih voleo da vidim kao naredne korake od Emotion Spark Studio i Owlcat Games, jeste da nastave da rade na igri i da je i dalje ažuriraju. Posebno bih voleo da se svi dijalozi urade sa glasovnim glumcima, i da se unesu novi načini kako određene zadatke možete rešavati. I da određeni likovi, dobiju više dijaloga i veći razvoj ličnosti, time bi igra postala bogatija i privlačnija budućim igračima.
Kao neko ko uživa u bogatom i uverljivom pripovedanju, zabavio sam se igrajući Rue Valley. Na određenim mestima priče me je podstakla da se zapitam šta uopšte radim sa svojim životom. Na nekim trenucima sam se slatko smejao, dok su drugi bili poprilično emotivni i čak sam pustio suzicu. Mislim da je Emotion Spark Studio svojom prvom igrom samo pokazo šta sve može da uradi, i verujem da ako dođu do druge igre, da će nam dostaviti još impresivniji naslov.
Rue Valley
Avantura sa vremenskom petljom koja vam nudi jedinstveno iskustvo, sa zanimljivom pričom o gradu Rue Valley i njegovim stanovnicima. Igra ima šarmantan art dizajn koji će vas osvojiti i uvesti u svet koji podseća na stripove, sa pričama iz svakodnevnog života. Nadamo se da će tim raditi na tome da svi likovi dobiju glasovne izvedbe, a bilo bi sjajno uvesti nekoliko novih načina za rešavanje određenih zadataka ili malo proširiti samu igru.
