Prvo sam video jednu jako čudnu igru u emailu, onda video o čemu se radi a onda rešio da zakoračim u nju. Tako da kada sma stavio Meta Quest na svoju ćelavu glavu i uleteo u Prison Boss: Prohibition, odmah me je pogodila ta specifična mešavina smeha i haosa koja tako dobro zrači čim uključite igru. Već na samom startu, dok stojim u svojoj maloj, improvizovanoj „proizvodnoj sobi“, osećam se kao neko ko pokušava da balansira na ivici zakona i zdravog razuma, a sve to dok pokušavam da ne prosipam pivo po podu ili ne razbijem cigarete koje upravo mešam. Igra te tera da se pokrećeš, da grabiš predmete, mešaš sastojke i planiraš svoje sledeće korake, i sve to sa fizičkim angažovanjem koji VR tako dobro omogućava.
Prva stvar koja mi je zapala za oko je vizuelni stil. Prison Boss Prohibition ne pokušava da bude fotorealističan i srećom za to. Cel-shaded grafika i stilizovani likovi stvaraju neki karikaturalni, gotovo stripovski svet koji je istovremeno humorističan i čudno privlačan. New Yolk City, da, baš tako, sa „L“ umesto „R“, daje taj osećaj retro-futurizma, sa neonima koji se probijaju kroz maglu i detaljima koji vas teraju da zastanete i pogledate ih iz više uglova. NPC likovi, poput onih malih „jaje“ figura, unose dodatni nivo komičnosti, i dok ih posmatraš, ne možeš a da se ne nasmeješ, iako u svojoj glavi razmišljaš kako ćeš ovo sve da prodaješ a da te policija ne uhvati.
Gameplay me je zadržao više nego što sam očekivao. Na papiru je jednostavno: proizvodnja, prodaja, skrivanje i ponavljanje. Ali VR u ovom slučaju dodaje potpuno novi sloj intenziteta. Svaki pokret ruku, svaki pokušaj da precizno smestiš pivo u kutiju, ili da brzo sakriješ cigarete pre nego što patrola naiđe, čini te zaista uronjenim u igru. Ima tu i male strategije, ne možeš samo mešati i prodavati nasumično, moraš planirati, pratiti zalihe, praviti prostor i balansirati rizik i nagradu. I, iskreno, prvih nekoliko puta dok sam pokušavao da sve postavim na police, osećao sam se kao potpuni haos, ali u zabavnom smislu. Ono što zaista ističe Prison Boss Prohibition u moru VR naslova jeste kombinacija craftinga i humora. Mešanje piva, pravljenje cigareta, skupljanje zabranjenih proizvoda – sve deluje jednostavno dok ne počneš da pokušavaš da sve koordiniraš u realnom vremenu sa VR kontrolerima u rukama. I to je taj trenutak kada shvatiš koliko je igra zapravo zahtevna, ali na zabavan, pristupačan način. Nije stresna, nego izazovna, i tu je ono što je meni zaista prijalo.
Tehnički, igra nije bez svojih mana. Povremeni problemi sa praćenjem ruku i detekcijom objekata znaju da pomute iskustvo, naročito kada pokušavate da precizno postavite proizvode ili brzo reagujete u kriznim momentima. Ali čak i tada, humor i prirodni haos igre uspevaju da odvrate pažnju od ovih sitnih frustracija, i ponekad su upravo oni deo zabave, jer te tera da improvizuješ i reaguješ na neočekivane situacije. Zvuk i muzika dodatno pojačavaju atmosferu. Jazz-tonovi i retro ritmovi savršeno se uklapaju u atmosferu prohibicije, dok zvučni efekti dodaju komični element: zvuk lomljenja staklenki, cika NPC-a, koraci policije u daljini – sve doprinosi tome da se osećaš kao u filmu iz 1920-ih, ali sa VR twistom.
Jedan od mojih omiljenih detalja je integracija Mixed Reality režima. Mogućnost da uklopiš svoj fizički prostor u igru dodaje sasvim novu dimenziju, pogotovo kada pokušavaš da manevrišeš sa stvarima koje su raspoređene po sobi. Osim što je praktično, ovo dodatno povećava imerziju i izazov, jer sada ne igraš samo u virtuelnom prostoru, ti ga stvarno „osvajaš“ u svojoj sobi. Atmosfera igre je kombinacija napetosti i komičnosti. Dok pokušavaš da sve stigneš i da ne budeš uhvaćen, ne možeš a da se ne smeješ situacijama koje nastaju. A kad pogodiš savršen balans između pravljenja, prodaje i izbegavanja patrola, dolazi osećaj postignuća koji je zaista zadovoljavajući. I tu se vidi koliko VR format može da poveća zadovoljstvo od sitnih, svakodnevnih zadataka – jer ih doživljavaš na fizičkom, „pravom“ nivou, što klasična igra na monitoru ne može da pruži.
