Kada pričam o mojoj ljubavi video igara, serijal KATAMARI DAMACY često izbije kao primer. Čak i više od 20 godina, nakon prve igre, ne postoji nešto slično u gaming industriji. Nije u pitanju samo šašava, 100% japanska, igra, već jedno moćno iskustvo koje uvek može da izmami osmeh na mom licu, čak i kad imam poprilično loš dan.
Malo je reći da volim KATAMARI igre; obožavam ih. Čak i nakon što su ostale grafički i mehanički iste već 20+ godina, ovo je i dalje jedno nezaboravno, lepo, smešno, možda čak i lekovito, iskustvo, prepuno ljubavi i dobre volje. Drago mi je što mogu isto da kažem i za Once Upon a KATAMARI, najnoviju igru u serijalu.
Katamari monarhija
Ako niste upoznati sa konceptom KATAMARI Damacy, spremite se, jer ovo će postati čudno.
U našoj galaksiji, vladaju kralj i kraljica kosmosa. Oni su otprilike 100 puta veći od sunca i štite celu galaksiju. Mada, baš kao i mnoge kraljevske porodice, ova gospoda (a naročito kralj) su takođe malo uobraženi, bahati, pa čak i malo destruktivni dok vladaju.
U prvoj ikada Katamari igri (Katamary Damacy za PS2, 2004) kralj i kraljica kosmosa su plesali po svemiru, i toliko su strastveno plesali… da su uništili sve planete u vasioni. Slična stvar važi i za Once Upon a KATAMARI – dok su čistili svoju kraljevsku palatu, Kralj se igrao sa nepoznatim svitkom, koji je bio malo uklet, i bacio ga visoko u galaksiju, gde se svitak otvorio i usisao sve u vasioni.
Rešenje za sve probleme u ovom serijalu je da napravimo, odnosno, obrćemo Katamarije. A šta je zapravo Katamari? To je jedna lepljiva loptica koja se kotrlja i kupi (prilepi) sve što je manje od sebe. Baš kao i snežna grudva, kako prikuplja stvari, tako i raste i skuplja veće stvari. Počnete od sićušnih stvari kao što su gumice, spajalice, kocke šećera, ali kako rastete, skupljate knjige, olovke, flaše, i tako dalje. I ne, ne stajete tu, Katamari može da poraste do te mere da skupi ljude, kuće, kontinente, pa čak i druge planete u vasioni.
I šta se desi kada se napravi Katamari? Kralj kosmosa ih pregleda, da im ocenu, i pošalje ih u svemir gde postanu planete ili zvezde. Bitno je da Katamari bude dovoljno velik ili ima dovoljno lepih stvari u sebi kako bi se pretvorio u lepu planetu – a najlepše stvari se nalaze, baš kod nas, na planeti zemlji.
Vi igrate kao princ (sin i prestolonaslednik kralja i kraljice kosmosa) ili neko od njegovih rođaka, i vaš posao je da okrećete i oblikujete ove fantastične, i haotične loptice.
Lepljiva lopta koja sve kupi
Kao i sve ostale Katamari igre, u Once Upon a KATAMARI, vaš cilj je da prelazite nivoe gde ćete rolati najbolje Katamarije. Najčešće je potrebno da za određeno vreme napravite dovoljno veliki Katamari, ali igra voli da odstupa od pravila. Na primer, nekada je potrebno da samo određene predmete skupljate, ili da skupljate samo određeni broj predmeta. Nekada, pak, treba i da stignete do cilja okretajući osetljiv Katamari, ili da urolate ček velike grčke filozofe u Katamari (ne šalim se).
Kako završavate nivoe, otključavaju vam se novi. Ono što je zanimljivo za Once Upon a Katamari je to što putujete kroz vreme. Pošto je čarobni svitak usisao sve iz vasione, na vama je da putujete kroz vreme i napravite Katamarije iz klučnih vremenskih perioda, kako bi obnovili istoriju. Posetićete vremena kao što su Edo Japan, Kameno Doba, Antičku Grčku, Egipatsko Carstvo, i druge. Nivoi obično traju samo par minuta, i bodujete se na osnovu koliko je velik Katamari, ili koliko brzo ste uspeli da napravite Katamari.
Zbog kratkog vremenskog perioda, i veličine svakog nivoa, očekuje se da ćete većinu nivoa ponoviti nekoliko puta. Nekada ćete hteti bolju ocenu, nekada da pokupite dodatne krune (na svakom nivou ih ima 3) a nekada čisto iz zabave ili da čujete pesmu na tom nivou. Malo je reći da je zabavno igrati Katamari igre. Čak je zabavno i gledati nekoga kako rola Katamari i smejati se svemu i svačemu što se na kraju urola u ovu lopticu.
Tenkovske komande za kraljevsku porodicu
Kada se prvi put pojavila, 2004, Katamari Damacy se hvalila kako koristi tenkovske komande za pomeranje. Naime, svaki analog vam je jedna (prinčeva) ruka koju koristite kako biste okretali vašu lopticu. Ako pritisnete samo levi analog unapred, skrećete desno, desni analog je za levo, a kada oba gurnete unapred, ići ćete pravo. Možda zvuči kompilikovana, ali ovo je najbolji način da igrati Once Upon a Katamari. Srećom, ako ne možete da se naviknete, imate i Simple mod, gde se pomerate samo sa levim analogom, dok je desni za okretanje.
Možete takođe da pritisnete obe analog palice kako bi se okrenuli za 180 stepeni, a možete čak na brizinu da ih neizmenično pritisnete gore i dole par puta, kako biste ubrzali. Ova mehanika ubrzanja mi je uvek smetala jer nije uvek precizna i drago mi je da su developeri dodali opciju da se koristi L2 (Levi triger).
Mimo ovoga, Once Upon a Katamri daje na svakom nivou i Power Upove. Imate rakete koje vam ubrzavaju pomeranje, Sat koji zaustavi vreme, i Magnet koji privlači sve predmete u Katamari (moja omiljena). Iako nisu neophodni, ovo daje svakom nivou malo više dinamičnosti.
Kao i u prošlim igrama u serijalu, imate i KatamariBall, PvP multiplayer online gde je potrebno da urolate što veći katamari, unovčite ga i na kraju imate više poena od protivnika. Nažalost, ovo se često pretvori u takmičenje gde se mnogi trude da samo urolauju druge igrače u svoju loptu, i zaborave na poene.
Katamari grafička tradicija
Katamari ima svoje kraljevske tradicije da koristi low-poly 3D asete u svojim igri. Originalna ideja je bila da PlayStation 2 uspe da prikaže toliko polygona odjednom, ali sada je već postao zaštitni znak za serijal. To, i naravno, ako bi igra bila realističnija, izgubila bi svoj ikonični šarm. Da ne spominjemo, realistična lopta puna ljudi, životinja, zgrada i planeta može da bude malo jeziva, zar ne?
Što se tiče performansa, igra radi u stabilnih 60 FPSa, čak i na Nintendo Switch-u (starom). Sve je ovo lepo, ali jedna stvar koja mi je uvek smetala u igri, a nikako da je promene, je UI. Skoro 30% ekrana je iskorišćeno za UI elemente koji su enormni, čak i na 4K televizoru. Imate ogroman deo ekrana gde vidite veličinu svog Katamarija, ogroman deo gde vidite svog karaktera kako okreće loptu, ogroman deo gde vidite predmete koje ste pokupili. Mada, najgore od svega je što vam glava kralja kosmosa često dođe na samu sredinu ekrana kako bi dobacio neki komentar, zezao vas, ili vas upozorio koliko još minuta imate. Svi ovi UI elementi me podsećaju kao da igrate neki prastari MMORPG sa gomilom dodatnih modova za parametre i stvarno bih voleo kada bih mogao da ih ugasim, ili bar smanjim. Mada, čak je i sve ovo nekako deo (vrlo zastarele) tradicije.
Kao i u prošlim igrama, možete slobodno da menjate princa, za bilo kojeg rođaka kojeg ste otključali. Ovoga puta, možete i sami da napravite svog karaktera koristeći delove kraljevske porodice. Možete čak i da okitite svoj svemirski brod kojim putujete kroz vremenske periode.
Igrati Katamari igre je, za mene, unikatno iskustvo. Uvek znam da treba da okrećem lopticu, da ću videti šaljive predmete i stvari, radujem se kada moj Katamari poraste i uživam u pesmama koje su u pozadini. Katamari je serijal koji me usrećuje, i drago mi je da se ova tradicija i dalje nastavlja, iako je ostala nepromenjena već skoro 20 godina.
Once Upon a Katamari (PlayStation 5)
Once Upon a Katamari je još jedna uspešna i tradicionalna Katamari igra koja me je nasmejala i zabavila kao i svaka prošla igra u serijalu. Iako je gameplay i grafika identično ista kao i prva Katamari igra iz 2004, ovo je jedan od retkih slučaja gde mislim da nije potrebno menjati tradiciju. Ako ste ljubitelj, znate tačno šta vas čeka, ako ste novojlija, uživajte u okretanju i obrtanju Katamarija i slušajte šta vam govori kralj kosmosa. Malo je dosadan, ali ima dobru dušu.
