Ghost Town –  Recenzija – Nimalo naivan VR lov na duhove

VR platforma je proteklih godina postala potpuno ravnopravna sa non-vr platformama kada govorimo o izboru igara i žanrova koji te naslovi pokrivaju. Bili fan akcije, avanture, puzzle, sportskih, horor igara, pa čak i strategije, svako može pronaći nešto za sebe. I pored toga postoje odredjeni žanrovi koji funkcionišu posebno dobro ili bar imaju poseban šmek u zavisnosti od platforme na kojoj se igraju. Ako zamislimo na primer da bi za ručne konzole to bili platformeri ili retro igre, za PC pucačine iz prvog lica, za konzole na primer akcione avanture iz trećeg lica, za VR bi svakako pored horora morali spomenuti i puzzle avanture.

Smeštena u Londonu 1983. godine, Ghost Town je single player puzzle avantura od strane Fireproof Games studija. Relativno mali studio iz Guildforda nije novajlija u svetu VR ili non-VR puzzle igara. Osim razvoja non-VR “The Room” serijala igara protekle decenije, njihova prethodna igra je bila “The Room VR: A Dark Matter”. Izuzetno kvalitetna i takodje tematski u Londonu smeštena avantura. Izbačena na tržište 2020. godine, igra je kritički izuzetno dobro primljena od strane publike. Pet godina kasnije, sa Ghost Town  se Fireproof Games  drži svoje proverene recepture i paralelno prenosi istu na sledeći nivo.

U Ghost Town zauzimate ulogu Edith Penrose, mladog i talentovanog lovca na duhove, i paranormalnog detektiva sa natprirodnim moćima. Edith ima mlađeg brata Adama koji na njegovu žalost ne poseduje njene paranormalne talente, ali je često prati na avanturama. Jednom prilikom on misteriozno nestaje i Edith će morati da iskoristi sve svoje talente, moći, mudrosti, detektivske sposobnosti i kontakte kako bi pokušala da pronađe i spasi brata. Bez ulaska u spoilere, priča je dovoljno intrigantna da vam pomno drži pažnju nekih 5 do 6 sati koliko je u proseku potrebno da se pređe.

Vreme može varirati u zavisnosti koliko brzo uspete da savladate zagonetke i koliko pažnje posvetite sakupljanju collectablesa. Karakteri sa kojima se susrećete su zanimljivi, dobro animirani sa zaista odličnom glasovnom glumom. Priča će vas voditi kroz raznolike delove Londona osamdesetih, neke tipične a i neke veoma neočekivane, fiktivne i iznenađujuće. Edith živi sa svojom cimerkom Rinom koje je joj pomaže u paranormalnim detektivskim poslovima. Rina ima svoje natprirodne moći, ali u njenom slučaju ne paranormalne prirode. Ona je računarski genije, i putem njenog genijalnog razumevanja tehnike, ona pruža ključnu tehničku podršku Edith, kako bi misterije bile usprešno razrešene.

U svakoj igri prvi utisak je vizuelni, i ovde mora se istaći kvalitet grafike i foto-realistični stil za koji se odlučio Fireproof Games. Pogotovo uzevši u obzir da tematski govorimo o igri sa supernaturalnim dešavanjima i duhovima, svakako je upravo ovaj stil najbolji izbor. “Lakše reći nego uraditi” jer govorimo o igri koja je na izlasku samo dostupna na Meta Quest platformi, ispod čije haube se nalazi iako odličan mobilni čip, ipak sa nekim svojim ograničenjima u grafičkom departmanu kada se uporedi sa ostalim aktuelnim platformama. Samim tim je vrhunsko dostignuće rezultat koji je ovde ostvaren. Igra izgleda prelepo, na momente zastrašujuće foto-realistično. Uz taj neki vajb osamdesetih godina Londona, i to na raznim lokacijama, celokupna igra je melem za oči VR fanova.

Nažalost, verovatno kao oblik kompromisa kako bi se postigla ovako high fidelity grafika je nedostatak VR interaktivnosti u svetu. Možete imati interakciju generalno samo sa stvarima u igri koji su vezane za zagonetke uz par izuzetaka. Objekti u svetu kao čaše, flaše, knjige, zavese i ostali nemaju svoju fiziku, te nije moguće doći u interekciju sa njima. Sve je ovo razumljivo međutim na trenutke malo razočaravajuće jer je sam svet estetski toliko lep i “stvaran”.

Pored foto-realizma i tematike, igra možda deluje kao da ima jake elemente horora, to zapravo i nije tako. Ukoliko vam je “realnost VR-a” previše da progutate u smislu horora, ovde zaista to nije slučaj. “Jump scares” su nepostojeći. Igra se fokusira na svoj narativ i zagonetke i svoju atmosferu. Ona je jaka, veoma dobro odradjena i na momente će vam definitivno pustiti jezu niz kičmu.

Zagonetke su kreativne ali mogao bih reći i ne preterano teške. Brzo i efikasno rešavanje zagonetki nije moja jača strana, ali ovde sam bez većih problema proleteo kroz igru. Ghost Town ima i svoj hint sistem koji će vam pomoći i dati smernice ukoliko se eventualno zaglavite na nekoj zagonetki. Hint sistem je uradjen u više koraka tako da vam neće odma biti otkriveno rešenje već će igra korak po korak pokušati da vas uputi u pravom smeru ukoliko se potreba ukaže. U mom konkretnom slučaju, morao sam se jednom ili dva puta samo osloniti na hint sistem, možda više zbog nestrpljivosti nego zbog kompleksnosti zagonetke. Prostorno rešavanje zagonetki u VR je svakako poslastica da se napregne mozak kroz oblik treće dimenzije. Naravno verovatno će i ovaj glavni element gameplaya biti drugačije doživljen od strane svakog igrača. Ali mislim da je kvalitet i kvantiet više nego korektan.

Za one koji žele da iscede svaku kap iz igre, pored priče, moguće je tražiti collectablese, koji su sakriveni po nivoima u obliku magazina koji takođe produbljuju i dodatno objašnjavaju lore u samoj igri.

Za razliku od The Room VR koji se oslanjao na teleport sistem, ograničen na predordredjene delove nivoa, Ghost Town je mnogo moderniji i daje nam potpunu slobodu kretanja. Prisutan je slobodan stick based locomotion, a takodje i klasično VR teleport kretanje za one sa slabijim stomakom. U tom smislu igra nudi i ostale elementarne ali bitne funkcije da igru učini pristupačnu svima. Sedeći i stojeći mod, snap turn i “vinjeta” pri kretanju su takodje prisutni.

Ghost Town je na datum pisanja ovog članka dostupan za Meta Quest platformu,  i to na Meta Quest 2, 3, 3S i Pro. Recenzija i utisci su sa Meta Quest 3 verzije igre. Steam PCVR i PSVR2 verzije igre su takodje najavljene, ali konkretan datum još nije poznat.