Copycat je emocionalna, narativna igra koju vam na vrata dostavlja australijski studio Spoonful of Wonder, odnosno duo koji čine Samantha Cable i Kostia Liakhov. Ukoliko ste “cat person”, ovaj naslov vam je sigurno već privukao pažnju, a kao neko ko je i sam veliki ljubitelj životinja (mada bih za sebe više rekla da sam “dog person”, obećavam da neću biti biased) jedva sam čekala da igram u ulozi mačkice Dawn. Šta je to “dom” i šta znači “pripadati” i da li igra koja trdvi da se bavi ovakvom tematikom na kraju i uspeva da donese odgovarajući rezultat? Saznaćete u današnjoj epizodi “Kako da ne budete očajan vlasnik”. Šalim se.. A možda i ne.
Uvod s pogrešnim razlozima
Igru igrate u ulozi Dawn, mačke iz skloništa. Prvih minut-dva ćete zapravo igrati u ulozi Olive, starije žene koja odlazi u sklonište s namerom da udomi mačku i pruži joj njen “forever home”. Na samom početnu primetićete da Olive nije najboljeg zdravlja što kasnije postaje jako bitna stavka u celoj priči.
U skloništu imate izbor između 6 mačaka, za svaku od njih vam radnik skloništa govori nešto interesantno o tome kakve su i šta ih čini posebnim. Olive otkriva da je tu u potrazi za specifičnom vrstom mačke, ali vi kao igrač imate potpunu slobodu da izaberete bilo koju mačku i to ne menja priču ni na koji način. Meni se najviše svidela prva, trobojna mačkica pa sam nju i izabrala.
Nakon potpisivanja ugovora u skloništu, da ćete biti odgovoran vlasnik i da ćete maci pružiti dobar život, autom odlazite kući. Upravo u autu dobijate ulogu te iste mačke i odatle kreće vaša avantura da se prilagodite novom životu i svim njegovim izazovima.
Vrlo brzo naučićete da je Olive već imala mačku ali je ona pobegla. Zvala se Dawn – isto kao i vi, odnosno nova mačka. Upravo to je i bio razlog zbog kog je Olive htela baš određenu mačku – onu koja će biti najbolja “kopija” prethodne. Copycat. I iako Olive zna da je to pogrešno, ne želi da odustane od svojih deluzija iz posve sebičnih razloga.
Gameplay u malom univerzumu mačke Dawn
Još na samom početku igra vas upoznaje s prvim kontrolama – Q i E – kojima pravite izbor želite li da udomite mačku ili nastavite s upoznavanjem ostalih mačaka. Pored izbora, iste kontrole kasnije možete koristiti za guranje predmeta, otvaranje vitrina. U autu dobijate mogućnost korišćenja komande F kojom Dawn mjauče ili prede.
Osnovne kontrole su, naravno, WASD, space i LSHIFT – sve što vam je potrebno da trčite okolo i pravite razne smicalice. One će vam biti predstavljene na zidu garaže gde Dawn odlazi da se sakrije po dolasku novoj kući.
Ali to nije sve – kako napredujete u priči, tamo vas igra upoznaje s novim kontrolama. Kada Olive donese novu igračku koju je kupila za vas, imaćete vrstu mini igre gde pokušavate na vreme dohvatite igračku koristeći Z (levo), X (sredina) i C (desno). Takođe, kada Dawn bude u situaciji gde će morati da se brani, za combat ćete koristiti nasumične kombinacije slova koje vam sse budu pojavile na ekranu. Možda zvuči lako, ali nekad zaista ume da bude napeto, trust.
Moram priznati da su kontrole ponekad bile dosta clunky. Posebno kada treba negde da skočite – često nećete biti u mogućnosti da skočite na određeni objekat, nekad će to biti samo neka čudna interakcija, nekad ćete skroz promašiti objekad. Kontrole često jednostavno nemaju onaj smooth osećaj.
S druge strane, svet oko vas je prelep. Grafika je uglavnom super, posebno kada se radi o objektima u samoj kući, dvorištu i na ulici. Međutim, nije mi se svidelo kako izgledaju ljudi – na momente, posebno kada je neki close-up lica u pitanju, bude jako neprijatno gledati u njih, rekla bih čak i malo creepy. Jednostavno deluju nedovršeno.
Boje igraju ogromnu ulogu u tome da vam na adekatan način prenesu emociju koju igra želi da iskaže u određenom trenutku. U početku su boje jako prijatne, pa se osećate cozy i sve je mirno. Kasije često umejun da budu prigušene, tamne. Izazivaju klaustrofobiju i doprinose osećaju straha, usamljenosti.
Ono što bih pohvalila i što se meni veoma svidelo jeste to da, kada Dawn spava ili kada sanjari o životu u divljni, art style se potpuno menja i boje postaju jarke, izgled igre više nije u stilu realizma već u low-poly 3D stilu.
Svet možete istraživati onoliko koliko vam priča to dozvoljava i nećete imati potpunu slobodu. Izbori koji su vam ponuđeni takođe neće igrati ulogu u tome kako će se kretati tok priče. Za ovakvu vrstu narativne igre meni ovo ima smisla, pa meni lično nije smetalo.
Još jedna interesantna stvar u igri je što je u vazduhu ispisan unutrašnji monolog mačke Dawn. Pored toga, postoji narator koji se “javlja” kada treba dočarati neki deo priče, objasniti nešto, uputiti vas negde. Napravljen je tako da zvuči kao da je iz dokumentarnog filma iz, recimo, Animal Planet programa.
Priča – i zašto da se ne ugledate na ljude iz nje
Da bih objasnila zašto me je ova priča ostavila u neverici i zašto sam na momente bila malo ljuta – neminovno ću morati da uđem u spoilere u ovom delu teksta.
Od samog početka upoznati smo s činjenicom da Dawn ne veruje ljudima, da je oni nisu tretirali dobro i da je na kraju odbačena. Olive joj obećava topao dom, srećan život i osećaj pripadnosti. Dakle, ono što Dawn do sada nije istinski imala. Njene stavove prema ljudima otkrivamo kroz njene unutrašnje monologe, kao i kroz sekvence sanjarenja, gde često mašta o slobodi, kako slobodno trči divljinom poput pantera. Kasnije smo u prilici da vidimo koliko puta i na koje sve načine su je ljudi prethodno odbacili, a to nam omogućava da još bolje razumemo njeno nepoverenje prema ljudima.
Međutim, Dawn uspeva da se poveže s Olive. Postaje joj draga i Dawn sada zaista želi da bude deo njenog života. Dolazi do tačke gde se pita da li ona zaista želi “slobodu” o kojoj toliko mašta, ili ljudi možda na kraju i nisu toliko loši. Počinje da se oseća kao da tu pripada.
Vrlo brzo saznajemo da razlog zbog kog je Olive lošeg zdravlja to da ima emfizem, hroničnu bolest pluća. Kada jednog jutra padne u komu, njena ćerka Mae, koja se nedavno preselila u drugi grad, dolazi u pratnji hitne pomoći.
Nakon povratka Olive iz bolnice, Mae odlučuje da ostane i brine i njoj par dana, kao i da joj pomogne pri odabiru staračkog doma kako bi tamo imala adekvatnu negu. Mae tada izbacuje Dawn, vas, iz kuće i tada saznajemo da je isto uradila i prethodnoj Dawn. U pokušaju da se vratite nazad u kuću, na ulici je pojavljuje upravo ta mačka čiji ste zamenik bili. Olive u tom trenutku odlazi da je pokupi s ulice, a vi ostajete sami. Na ulici.
Malo je ironično da Dawn, koja je veći deo igre maštala o tome da bude na slobodi, na kraju završi na ulici (što u igri predstavlja paralelu divljine leoparda) iz skroz porešnih razloga i u skroz pogrešno vreme. Ona sada to vreme na “slobodi” provodi tako što pokušava da se vrati kući, kod Olive i otera “uljeza” ne shvatajući da je sve vreme ona sama bila “uljez”.
Kada Olive shvati šta je uradila, uzima Dawn (vas) i nosi je van grada, gde je i ostavlja, uz izgovor da se ne može brinuti o dve mačke istovremeno. Da. Nije je odnela nazad u sklonište, nije pokušala da joj nađe drugog vlasnika, ništa. Dawn ponovo biva odbačena baš u trenutku kada njeno poverenje u ljude opet cveta. A ipak, čak i nakon svega toga, ona pokušava da se vrati “kući”, da shvati zašto. U tom delu priče igra postaje malo dinamičnija, ubacuje se combat, istražuje se svet van kuće i pojedini ljudi u njemu, što je pozitivna stvar ukoliko gledamo gameplay. Ali kada se radi o priči, iritantno je što se većina tih ljudi prema Dawn ophodila loše.
Istina je da moja očekivanja nisu bila ispunjena. Ali je istina i da ova igra ima svojih kvaliteta koji su zapravo bili pozitivno iznenađenje za mene. Grafika, boje i muzika bili su divni, ispunili su svoje uloge perfektno i atmosfera igre je bila baš kakva je i trebala biti za priču koja se bavi osetljivim temama. Ali nisam sigurna da li je to dovoljno da bi se u ovom komadu “uživalo” kroz 3 sata gameplay-a.
Igra je trenutno dostupna na Steam-u, Nintendo Switch-u, Play Station-u i Xbox-u.
Copycat (PC)
Iako mislim da pitanje “šta je to dom?” nije dobilo adekvatan odgovor u ovom izdanju i iako je priča bila kontradiktorna, čak i iritantna, igra ipak na ovaj ili onaj način uspeva da vas navede da razmišljate o tome kako da VI budete bolji vlasnik, bolja osoba, kako da životinje tretirate na bolji način i kako da im pružite ono što im je potrebno. Zaista sam želela da mi se svidi i da u njoj uživam, da osetim emocionalni naboj koji sam od nje očekivala. Ali sa tako kontradiktornom pričom to jednostavno nije bilo moguće.
