REPLACED – Recenzija – Neverovatno 2.5D retro futurističko akciono iskustvo, koje jednostavno, ne smete propustiti.

REPLACED je igra koju svi fanovi 2D platformera željno iščekuju, a možda generalno is vi gejmeri koji su čuli za ovaj naslov. To iščekivanje ne važi samo za ovu godinu, nego su je željno iščekivali u 2025, a pre toga u 2024, i 2023 i 2022 kada je originalno trebala da izađe. I delom mogu da razumem odlaganja, mali tim, potpun remote način rada, prevelike ambicije, ali znate kako bude u ovim situacijama. Kada mali tim, u ovom slučaju Sad Cat Studios zagrize više nego što može da sažvaće, često se projekat raspadne pre nego što ugleda svetlost dana. Ovo pišem jer, koliko nisam želeo da se tako nešto desi, sam se ipak plašio, sve do dana kada ljudi iz Thunderful Publishing nisu poslali review ključ Imao sam osećaj kao da ću zaigrati nešto što nikada nije smelo da vidi svetlost dana, trenutak u kom su me tresnule svakakve emocije. Toliko nisam verovao u činjenici da je igra instalirana na mom ROG Ally X, da jednostavno nisam hteo da startujem igru da se slučajno ne razočaram, jer u mojoj glavi i pređašnjim iskustvom sa Sad Cat Studios sa Gamescoma je bilo toliko lepo i divno da prosto nisam želeo se ono pokvari.

I ti osećaji su normalni, kada nešto toliko iščekujete godinama, i napokon je u tu u vašim rukama. I jesmo dobili dosta kasno review kod od izdavača, i skroz razumem zašto, ali nakon igranja ovog naslova, REPLACED je jedan od najboljih 2D iliti u ovom slučaju 2.5D platformera koje sam ikada igrao, a sigurno najlepša 2D igra i generalno igra koju sam video. Nego, da krenemo ispočetka.

Radnja u igri se dešava 80ih godina u Americi, alternativna istorija u kojoj je nuklearna katastrofa opustošila najveću silu sveta. Ostalo je par gradova koji mogu da se nazovu gradovima, gde ljudi pokušavaju da žive normalno, ili makar onoliko koliko im dozvoljavaju korporacije koje vladaju sada ovim razrušenim svetom. REPLACED se dešava u Phoenix Cityu, gradu koji je pod okriljem Phoenix Corporation, kompanije koja kontroliše sve živote unutar ovog grada. Kažem unutar, jer su napravili ogroman zid koji odvaja privilegovane od odbačenih ljudi. Poprilično surova realnost koja stvara sliku te Cyberpunk distopije, kako po estetici tako i po strukturi društva. Sa jedne strane je korporacija sa svojim ljudima koja uživa i vodi totalitarni režim, dok sa druge ljudi se biju za mrvice koje mogu pronaći i svaki dan žive kao da je poslednji.

Najbolje od svega je što celu atmosferu i šta se dešava u svetu ne dobijete nekim detaljnim sinematikom, već okruženjem kroz koje se krećete. Pažljivo nacrtanim i predobro odrađenim detaljima koji su svuda u ovom svetu. Iako je ovo 2.5D igra, ona je toliko živa da nikada ne ubija tu iluziju da se nalazite u živom svetu. Pored toga, čak i pre nego što vas neko uputi u ono šta se dešava u ovom svetu, vi to sami možete primetiti. Preko predivno odrađenog okruženja i mnogo stvari koje možete naći dok se krećete kroz ovaj svet. Memoari, pisma, beleške ljudi koji detaljno pričaju o patnji ljudi u ovom svetu, o svakodnevnoj borbi i nadi da će se nešto promeniti. Sve šta pronađete vredi pročitati, svaki oblačić sa tekstom nekog NPC-a vredi pročitati, svaki detalj koji je pažljivo plasiran u ovoj igri nekako proširuje celokupno iskustvo ovog naslova i još više vas uvlači u ovaj fantastičan svet.

Vi preuzimate ulogu AI-a pod imenom R.E.A.C.H koji je zaposeo ljudsko telo kako bi pobegao od svojih kreatora, tj Phoenix Korporacije. Kada je potao deo jednog čoveka R.E.A.C.H shvata da je najbitnije održati ovu osobu živom, a onda se vratiti na mesto gde je sve počelo kako bi obelodanio sve užasne tajne ove korporacije i naravno, uništio je. Mada, taj put neće biti ni malo lak. R.E.A.C.H kontorlše Warrena od početka igre sve do kraja, ali isto tako, brine o njemu, jer je to jedino „prevozno sretstvo“ koje ima i koje će imati. I dinamika R.E.A.C.H-ovog učenja o tome šta znači biti čovek je jako zanimljiva kako igra napreduje. Na početku, ne shvata ništa o tome šta znači ustvari biti čovek, ali kada je već postao jedan, makar u nekom pogledu, krene da oseća stvari koje ga vremenom pretvaraju više u ljudsko biće nego što on to može da zamisli. Emocije, bol, patnju, zamor, sve je deo njegove evolucije i putovanja u toku igre, i to se vidi kroz razne dijaloge i situacije u koje će vas R.E.A.C.H staviti sa njegovim saputnikom Warrenom. Mada najbolje pitanje koje se postavlja u toku igre jeste ko ustvari vuče sve konce u REPLACED-u, da li je to Warren, koji je ustvari fizički glavni protagonista, ili R.E.A.C.H, AI koji je glavni deo Warrenovog tela. Čije je telo sada, da li je Warren postao nusproizvod Phoenix Korporacije ili je samo tu da odigra svoju ulogu, i šta će biti sa njim na kraju.

Igra je u osnovi 2.5D akcioni platformer sa filmskom, retro futurističkom cyberpunk estetikom. I to se vidi od prvog minuta u igri. Kao da je REPLACED iscrpeo sve moguće inspiracije iz Bladerunnera. Preko kolorita koji je u igri, načinu na kojem se kamera ponaša, aposlutno svim detaljima koje možete videti u igri. Neonke koje trepere u mraku, sunce koje obasjava siluete grada u daljini. Građevine koje su sa jedne strane retro ruralne, ali sa druge, ukrašene cyberpunk estetikom. Na svakom koraku igra pršti od te estetike i prikazu boja, da ćete često imati trenutke da jednostavno stanete na nekom delu, uzmete koji minut čisto da upijete celu scenu u kojoj se nalazite. Samo je ovde fora što recimo za razliku od drugih igara koje obrađuju tu retro-futurističu estetiku, REPLACED se ne dešava u gradovima gde neonke biju sa svih strana, već više prikazuje one delove grada koje nikada ne vidimo, van centra sveta, već malčice više ruralno okruženje i kako bi neko mesto koje je udaljeno od centra svega izgledalo sa ovakvom estetikom. Stare kuće koje su toliko unapređene da se mogu nazvati retro-futurističke, napuštene biblioteke, kalanizacije u kojima sada žive ljudi, napušteni magacini i stovarišta.

I sva ova mesta imaju dve vrste ljudi, jedni su lešinari koji žele da unište sve šta vide ispred sebe, dok su drugi preživeli. A vi u igri ćete imati najviše problema sa prvom grupom ljudi. Oni koji jednostavno žive u patnji, ali se hrane još većom patnjom drugih, nemoćnih ljudi, koji koriste njihove slabosti kako bi pokupili sve šta je ostalo od njih i nađu načina da profitiraju od toga. I tu dolazimo do borbene mehanike. I ovo je još jedan deo koji oduševljava. Verujem da je većina makar probala Arkham igre u proteklih 10-15 godina. REPLACED koristi sličnu mehaniku i postavke u toku borbe kao ovi naslovi. Dakle, ovde je zastupljena melee borba protiv više protivnika od jednom i svodi se na pažljivo pozicioniranje, counter napade kada neko krene na vas, dodgeovanje i naravno mlaćenje svih koji žele da vas ubiju. Kada ste u borbi, imaćete indikatore iznad neprijateljskih modela šta će oni sledeće uraditi. Žuti indikator znači da taj udarac možete da kontrirate, crveni da morate da ga izbegnete, a kada nemate indikatore, jednostavno lupajte ono šta vam je najbliže. Kada uradite nekoliko uspešnih dodgeova ili countera, otključaće vam se sjajni finisher koji možete iskoristiti na jednog protivnika. Fatalni udarac koji izgleda neverovatno dobro.

Najbolje od svega je što je borba neverovatno fluidna i strašno zadovoljavajuća. I tome pomažu savršene animacije i još jednom, način na koji igra prikazuje svaku borbenu scenu. Boss borbe su nešto posebno i svaki sledeći vas forsira da više razmišljate i bolje se pozicionirate na delu nivoa koji vam je na raspolaganju. Nikada ne možete da istom forom porazite svakog sledećeg bossa i igra u tim trenucima stvarno tesitra vašu pažnju i reflekse. Da, ovde se radi o 2.5D platformeru, ali neverovatno je dobro i prelepo kako je Sad Cat Studios uspeo da inkorporira Pixel-Art modele u 3D okruženje i najbolje od svega je što sve to savršeno funkcioniše. Pored kamere koja menja poziciju u toku borbe ili bilo koje druge akcije, stvarno daje taj filmski osećaj. Bolje rečeno, ovo više izgleda sinematično nego neke igre koje se trude da imaju taj filmski osećaj u 3D formatu.

Pored borbe, u igri imate i delove u kojima se, pa ako mogu da kažem, ništa ne dešava. Kada se ritam smiruje između dve lokacije dok putujete kroz ovaj svet. To se često onda prebacuje na platformske sekcije igri koji su isto odlično odrađeni. Nikada vam igra neće eksplicitno reći šta treba da radite ili gde da idete, nego to morate sami da zaključite. Ali to nije problem, jer imate, levu i desnu stranu jelte. Mada ima i vertikalnosti, skakanja, prelaženja prepreka i tako dalje. Tu je i puzzle elemenat, na početku su jednostavne, ali kasnije testiraju vašu snažaljivost u prostoru. Ni jedna slagalica nije nelogična, već nekako logična ako pokušate da sebe stavite u situaciju u kojoj je Warren i R.E.A.C.H. Tako da uvek idete logikom, okej šta mi je potrebno sada da rešim ovu stvar i kako da dođem do cilja, i onda, jednostavno sve klikne.

Svi gameplay elementi u igri su odlično ukombinovani. Ni jedan nije prisutan previše dugo da bi vam dosadio, već se pametno doziraju igraču. Nikada vam neće biti nečega previše, jer posle kratke instance recimo platforminga, učićete u neku akciju, ili razvoju priče. Ako ste par minuta u borbi, često nakon toga idu periodi kada je nešto tiše, trenuci kada možete da saberete misli, razmislite o svemu šta se desilo i nastavite dalje. Taj ritam koja igra pruža igraču je odlično izbalansiran i čini igru svežom, ili bolje rečno, svaki deo igre da bude dobrodošao nakon što završite neki segment.

Jeste da sam pričao o grafici i grafičkom prikazu u prethodnim delovima, ali samo da se osvrnem još jedno na to koliko je sve ovde fantastično odrađeno. Kao što rekoh, prvo što sam primetio je kombinacija stilizovanog pixela i modernog shader rada. Neki bi to nazvali retro-futurističkim pixel art pristupom, ali meni je delovalo da igra drži ravnotežu između nostalgije i modernog prikaza. Nije to samo stara grafika u novom svetlu (pun intented). Ovde svaki detalj, svaki element okoline, ima svoju težinu i funkciju u svetu. Razne boje svetla, senke koje se igraju u mraku, refleksije i teksture, sve to stvara osećaj da svet „diše, bude živ“, i da vi niste samo posmatrač, već da ste deo njega. Ambijent je ono što ovu igru vizuelno izdvaja. Ne postoji jednostavan „dnevni svet“ i „noćni svet“. Postoje tonovi, nijanse i svetlosni šabloni koji se menjaju kako prolazite kroz različite zone. Kada prođete kroz neonski osvetljenu ulicu, osećate se kao da ste u nekoj cyberpunk verziji prošlosti, kada uđete u mračnu laboratoriju ili industrijski kompleks, tamni tonovi i neonske refleksije daju osećaj neizvesnosti i misterije. Nije to samo pozadina da bi bila lepa,  ona postoji kao glavni deo deo naracije i sveta koji igra pokušava da ti ispriča. Sve to utiče na vašu percepciju sveta onako kako muzika utiče na osećaj tenzije u filmu, ne morate da razmišljate o tome, jednostavno osetite.

Mnogi elementi igre koriste vizuelne efekte koji ne opterećuju percepciju igrača šta vidi na ekranu, ali kada se spoje, rezultat je jako dinamičan. Efekti svetla se prelivaju u sceni, čestice lebde u vazduhu, a pokreti svetlosti i senke daju sceni dubinu kao da je ne gledate samo kao 2D površinu, već kao prostor kroz koji prolazite. U kombinaciji sa depth of fieldom koji je umeren ali ponovo vrhunski odrađen, dinamikom kamere koja uvek menja ugao sve u zavisnosti šta se dešava na ekranu, daje vam osećaj da ste vi deo sveta, bolje rečeno, uvlači vas u njega. I time mislim da grafika u REPLACED veoma dobro komuniciraton i narativ ove igre ka igraču. Neki delovi nivoa su svetli i puni živopisnih detalja, ostaci društva, predmeti koje biste mogli da prepoznate iz nekog alternativnog 20. veka; drugi delovi su hladni, odbojni, kao da su napravljeni da vas zbune, uplaše ili teraju da se povučete nazad. Nema samo jedne emocije u vizuelnom svetu, ima ih mnogo, i one se menjaju kako igra napreduje. To je retko viđena sposobnost kod većine naslova današnjice, ali ovde je to urađeno s mnogo pažnje i sa namerom.

Što se performansa tiče, igru sam igrao na ROG Ally X od početka do kraja. Steam verziju, moram da naglasim. U 17w modu u 720p rezolucji, što je i više nego prihvatljivo za 7“ ekran, izgleda fenomenalno, a radi od 80 frejmova po sekundi pa naviše. U nekim scenama sa vatrom, frejrejt ume da se spusti do 70, ali verujem da u tom trenutku grafički engine ima mnogo napora da izkalkuliše sve senke i efekte koje vatra pravi. Pored toga, u većini slučajeva je bilo preko 100 frejmova po sekundi. Pravo uživanje za igranje u svakom pogledu. U igri ne postoje detaljna podešavanja grafike, sem naravno rezolucije koju sam pomenuo. Tako da, svi igrači će imati isto iskustvo, a na osnovu kako radi na ROG Ally X PC Handheldu, verujem da će odlično raditi i na Steam Decku.

Zahvaljujemo se Thunderful Publishing na ustupljenoj igri za potrebe recenzije