The Lonesome Guild – Recenzija – Bez samoće ljubav ne postoji

S vremena na vreme pojavi se tako jedna neupadljiva igra koja me potpuno obori sa nogu. Nisam puno očekivala od The Lonesome Guild, a dobila sam jednu uzbudljivu avanturu prepunu emocije i lepote. Ovo je igrica kojoj ne mogu ništa da zamerim, tako da se pripremite na jedan veoma pristrasan pregled. Jer od kad sam počela da pišem ove tekstove, ni jedna igra me nije toliko oduševila koliko kao The Lonesome Guild. 

Počinjete kao jedan zeka pronalazač po imenu Davinči. Usput upoznajete jednog duha koji vam se pridružuje. A kroz dalja putovanja sa njim sakupljate čitavu družinu od šest članova plus duh koga svi zovu Duh. Tu je naravno Davinči, leteći zec koji ne može da leti. Tu je Mr Fox, tajanstveni lisac čija je priča dirljiva i nezaboravna. Pa imamo snažnog Ran Tran Truma koji je u stvari naslednik bogatog Lorda, ali koji samo želi da pravi svoje robote i tuče neprijatelje. Preslatka Chaska je sledeća, a njena priča se vrti oko njenog starijeg brata. Mahuen je nevaljalo dete koje upoznajete tako što vas pokrade, pa ga jurite po gradu. Dosta kasnije nailazite na vešticu S??? koja krije zanimljivu tajnu. I to je to. Sedam karaktera, sedam priča. Svaka zanimljiva sama po sebi. I ono što mi se najviše dopalo, svaki karakter kroz svoju priču napreduje i menja se. 

Priča se svodi na otkrivanje misterije Duha. On je pao na Etere, svet u kojem svi žive, ali se ne seća ko je ni odakle je. Usput junaci rešavaju zadatke, neki se vezani za borbe a mnogi za rešavanje jednostavnih ali ništa manje zanimljivih puzzle sekvenci. Postoji par centralnih karaktera koje pratimo kroz celu priču, a tu je i mnogo sporednih koji nam daju manje zadatke da rešavamo kako bismo dobili exp i korisne iteme. Uz glavnu priču, mi saznajemo i životne okolnosti svih junaka ali i priče ostalih karaktera. Čak i jedne kuće koja priča.

Igrica je sama po sebi veoma jednostavna što se mehanike tiče, ali je priča vrlo složena i prepliću se životi svih sedam karaktera. Ovo je predstavljeno kroz brojne razgovore na mestima za odmor, te kroz napredovanje prijateljstva izmeđe šest junaka i Duha, i na kraju kroz sećanja koja Duh usput skuplja. Dijalozi su brojni i zanimljvi, a sama naracija je vešto napisana. Uz sve to imamo i divne ilustracije koje doprinose čitavom užitku. I dok su oni 2D, igrica je u stilizovanom 3D stilu koji je originalan i prelep. Pored toga, muzika izuzetno doprinosi atmosferi. Nenametljiva je i raznovrsna pa vam nikada neće dosaditi. A kad sam već počela o art strani igre, onda moram da spomenem i UI koji je intuitivan i dizajniran tako da se odlično uklapa u ostatak igre.

Postoje dve glavne mehanike. Borba i puzzles. Borba je originalno osmišljena. U partiju možete imati tri junaka plus Duha. A Duh putuje od junaka do junka i na taj način ih jača u borbi. Svaki junak ima svoje posebne moći koje treba da napuni ali koje su veoma moćne. Takođe, svaki junak napreduje na sopstvenom skill tree. Tako da možete da oblikujete svoja tri borca kako god vama najviše odgovara a shodno vašem stilu igranja. Postoje lakši i teži neprijatelji i naravno bosovi. Ako igrate na standardnom modu borba je prilično laka, retko kada ćete gubiti i morati iz početka da se tučete. Nisam probala hard mode još uvek, ali za one koji su iskusni gejmeri savetovala bih da svakako počnu igru u hard modu ako vole izazovnu borbu. 

Puzzles imaju nekoliko tipova, ali uglavnom se svode na to da postavljate karaktere na prava mesta. Karakteri svi prate jedni druge, ali možete to da isključite i da pomerate svakog karaktera zasebno. Ovo je neophodno da se reše pojedini pazli. Takođe, mnogi pazli su opcioni ali vredni rešavanja jer dobijate korisne nagrade. Te nagrade mogu biti healing itemi, itemi za unapređenje odnosa sa Duhom što vam otključava napredne skillove, i naravno možete dobiti opremu kojom jačate karaktere podižući im atribute ili im dajući pristup pasivnim moćima. Brinula sam u početku da će se pazli ponavljati i da će mi brzo dosaditi, ali ćak i kada su slični, opet su zanimljvi svaki na svoj način i taman kad mislite da ste provalili kako neki funkcioniše devovi unesu male izmene pa vas iznenade novinama. Kada pređete igru imate opciju da se vratite u trenutak pre epiloga i da završite sve zadatke koje niste i pokupite Steam dostignuća koja su vam preostala.

Sa tehničke strane igra je radila bez većih bagova i problema. Ali desilo se da mi jednom krešuje kada sam pokušala da uđem u novi level. Kad sam ponovo pokrenula igru, započela je na tom novom levelu i više nisam imala sličnih problema. Tako da može da se desi da se ugasi, ali to nije kraj sveta. Pošto devovi savetuju da se igra sa džojstikom, to sam i radila. Nisam pokušala sa tastaturom tako da ne znam koliko je teže, ali znam da je sa džojstikom bilo odlično iskustvo. Settings menu je veoma sveden i bazičan. Nema ništa što privlači pažnju, pa čak ni accessibility tab koji sadrži samo jednu opciju – da uključite ili isključite vibraciju džojstika. Ne znam čemu to pomaže. Meni je sve vreme bila uključena ali nisam primetila da je mnogo uticala na kvalitet igre. 

The Lonesome Guild je četvrta igra studia Tiny Bull. Nisam igrala ostale njihove igre, ali mogu da kažem da je ova ogroman uspeh. Šteta je što na Steamu nema više recenzija, jer zaslužuje veću pažnju.