Ne znam da li je do ranijih loših iskustava, ili do same prirode stvari, ali brinula sam o tome koliko će ova igra biti u stvari playable u Early Access fazi. Kad ono a tamo… Igra je utegnuta koliko se čovek može nadati čak i za neke zvanično objavljene igre. Mehanika radi besprekorno, grafika je odraz jasnog stila, a LandShark Games tim pomno prati reakcije igrača i dosledno ažurira. Onda dolazimo do narativa i do moje razočaranosti. Gajim nadu da će dev tim posvetiti pažnju i tom aspektu, kada on dođe na red. A razočarana sam jer je Grifford Academy svojevrsna kombinacija grafičke novele i role playing igre.
Ovo je turn-based RPG koji je vođen pričom i zamišljen kao uzbudljivo otkrivanje misterije sveta zvanog Caldria. Igrate kao Erika i njeni prijatelji, Viva i Cap. Osnova priče je uzbudljiva a govori o učenicima koji uvučeni u čarobni svet. I to kroz knjigu! Erika nailazi na drugare iz škole, ali ne može da pronađe svog brata. Kroz sve to ih napadaju ogromna stvorenja, koja neretko podsećaju na ljutite Pokemone. A tu je i veliki strašni zlikovac od dima i zla, praktično Witch-king of Angmar na popustu. Ali nije uvek loše iskoristiti dobar popust. Priča igre Grifford Academy, iako se oslanja na poznate motive, uspeva da održi pažnju i utka dozu originalnosti.
Kasnije ću se osvrnuti na ono u čemu ne uspeva, ali bih prvo da se osvrnem na sam core loop. Kupovina, kombat, priča. Ono što mi se posebno dopada, a što nisam do sada videla u mnogo igara, jeste promenljiva roba. Obično šta zatekneš kod prodavca u trenutku kada dođeš je sve što ćeš moći na tom mestu da kupiš. A kad je u pitanju Grifford Academy, roba se menja kako napreduješ. Oružja i drugi itemi napreduju zajedno sa tobom. Dođe im to kao neka zemena upgrade sistema koji postoji samo u vidu ability poena. Da me ne shvati neko pogrešno, to je pametna zamena. Češe onaj svrab za još oružja, još kul arta, još zabavnih moći! Dosta je tu potrebno i promišljanja, jer svaki karakter može da pored osnovnog drži još tri itema. Da li ćete od Vive napraviti full support sa batons, shields i rings? Ili ćete od bojažljivog Capa napraviti krvožednog monstruma? Hej, svi mi imamo stil igranja, ne treba osuđivati. Fenomenalno je što može sve to da se uradi. Uživala sam u pažljivom biranju, min-maxovanju, i budućem uništavanju horde neprijatelja u samo tri poteza.
Ok, priznajem. Igrala sam Story mode. Počela sam na Strategy, ali je već u prvom chapteru disbalans postao očigledan. Možda ja nemam strpljenja za taktike, ali ipak mislim da je do disproporcionalne snage neprijatelja u odnosu na ekipu učenika. Skinu mi pola health bara jednim udarom, a ja ih jedva okrznem. Svi odigraju po krug dok ja dođem na red. A da ne pričam o status effects. Da. Sada ću da pričam o status effect.
Statusi su neizbežni jer svaki neprijatelj ima neki da nabaci, kako sebi i svojima, tako i mojima. Tu dolazimo do odlične povuci-potegni atmosfere kombata. Treba malo stati i razmisliti da li će Erika da se štiti ili da udara, da li će Cap da udara jače ili još jače, da li će Viva da leči ili daje kontra-efekat, i tako dalje. Nekad sve to uspe i osećate se kao šampion, nekad se obije o glavu pa Jovo nanovo.
Priznaću i ovo: trebalo mi je do trećeg chaptera da provalim da level 2 item jednostavno ne može protiv level 7 wendiga. I takođe da skontam kako uopšte funkcioniše inicijativa. Igram DnD godinama, znam šta je, ali u Grifford Academy nije baš objašnjeno gde se nalazi i šta utiče na nju. Za turn-based RPG ovo mora biti jasno od početka, ali Early Access je u pitanju, pa razumem. Neprijatelji imaju HP i Initiative bar, i vi možete da utičete na oba. Kada sam napokon to provalila, oduševila sam se. Borbe odmah postaju lakše.
Ono što me je još više oduševilo, a što znam da nisam videla u RPG igrama za tri decenije gejminga, je personal growth. Svaki player karakter ima šansu da se razvija kroz narativ što je odličan način da priča mehanički utiče na igru. Već sam spomenula da se koriste ability poeni. Oni se dobijaju svaki put kada ekipa leveluje, što se dešava u nedefinisanom trenutku i zavisi od broja neprijatelja koje ste ubili. Valjda. U svakom slučaju, to je nešto što će se verovatno ažurirati, i premda nejasno ipak radi kako treba. Sa druge strane, svaki put kada neko od tinejdžera kaže nešto bitno za sopstveni razvoj, dobija poene. Na primer, ako odaberete opciju gde Erika pronicljivo shvata kako se Viva oseća, dobićete +1 na Attentive trait. Kada skupite 5 poena u Attentive, Erika dobija specijalnu moć koja se aktivira na početku svakog kombat sustreta. I tako za svakog player karaktera.
Rezultat ove personal growth mehanike jeste da se neizbežno vežete za svakog učenika ponaosob. Užitak u priči samim tim postaje bolji. Kako oni razvijaju svoju ličnost, tako vi počnete sve što se dešava da doživljavate lično. Ovo je bez sumnje najbolji element igre Grifford Academy.
Najgori momenat je bilo zamrzavanje u sred kombata. Igra bi samo upala u neki loop error, šta li je, i prestala da radi. Karakteri i dalje bleje u svojoj idle animaciji, ali ništa se ne dešava. Jedini način da se prekine taj limbo postojanja jeste da se izađe iz igre. I onda vam se ceo progres resetuje, ali je sreća što igra zaista čuva na svakom koraku pa ne izgubite previše. Osim ovoga, tehnički nije bilo problema. A čini mi se da su skorašnjim ažuriranjem rešili ovaj bag, tako da je taj najgori momenat sada stvar prošlosti.
Čim uđete u igru, dočeka vas 5 kvadrata koji kriju chaptere. Dizajn i art se ističu još od tog prvog susreta sa igrom. Sve je uredno i na svom mestu, a animacije mada nekad pomalo awkward, ipak simpatične. Posebno kada se naši junaci smeju ili dure. Settings je prilično basic, tu su zvuk i key bindings, toggle za prijavljivanje grešaka, mogućnost da se igra restoruje, i opcija za novu igru koja vam briše progres. To znači da ne može više ljudi da igra na istom računaru, nema profila ili save slotova. Opcija za odabir težine, Story ili Strategy, iskače na samom početku, a uvek možete da se predomislite i promenite izbor tokom igre. Ima tu stvari koje mogu da se unaprede, ali postoji nešto po mom mišljenju hitnije.
Mogu da pređem preko tehničkih grešaka i preko disbalansa u kombatu, za Early Access mi je sve to jasno. Ali ona strana mene u kojoj čuče književnica i pisac, ne može da pređe preko narativa. I moram sebe da podsećam da je Early Access, i da se se to može ispraviti i da ne mora svaka igra da bude narativno remek-delo. Istini za volju, što se ovoga tiče ja sam strog sudija. Neko će verovatno misliti da je dijalog zabavan i da opisi dočaravaju situaciju. I to je sve u redu.
Dijalog jeste zabavan i smešan, ali neretko teži krindžu. Opisi rade svoj posao, ali nisu stilski definisani. Način na koji je čitav tekst napisan mi govori da nema jasno ustanovljenih pravila, što dovodi do haotičnih momenata. Teško je nekad verovati u ono što likovi priče govore. Ima jedna scena sa gradskog stražom gde oni bez mnogo muke i ubeđivanja puštaju grupu nepoznatih tinejdžera da rešavaju slučaj nestale osobe. A ekipa samo što je stigla u taj grad! U ovakvim trenucima igra traži veliku suspenziju neverice. Često sam postajala neizainteresovana za priču, a u isto vreme vezana za likove. Pa bi me vešto napisani dijalozi opet uvukli u priču, što mi je uostalom pomoglo da nastavim da čitam. Ništa bez personal growth! Evo, i dalje sam oduševljena tom mehanikom.
Ne mogu opisati koliko se nadam da će narativ biti uređen i utegnut kao što je ostatak igre. Zaista je za pohvalu to što je igra potpuno playable i jako zabavna već sada u Early Access fazi. Ovakav pristup tima pokazuje jednu ozbiljnu posvećenost, i jedva čekam da vidim punu verziju igre!
