Gaucho and the Grassland – Recenzija – Učimo o Brazilu kroz zabavnu idilu

Epopeia Games, publisheri popularne i lude igre Mullet Madjack, donose nam igru o blesavom latinoameričkom farmeru. Gaucho and the Grassland je vesela farming sim igra, puna vrcavog duha, odličnog arta, i ponekad bagovite mehanike. No, to se da popraviti. A ima pregršt elemenata koje treba ostaviti baš onakvim kakve jesu. Niko da mi ne dira Cusca i Alazãa, te verne prijatelje! Osim toga, ovo je jedna igra učenja o nama fizički dalekoj, ali po duhu bliskoj kulturi Brazila i juga južne Amerike. Nisam znala da i oni kažu “Opa!”. Uz to sam naučila i o njihovom Marku Kraljeviću zvanom Sepé Tiaraju, i o raznim drugim elementima folklora. Projekat je podržan od strane države, i nije ni čudo, jer na prelep način dočarava jednu kulturu. Epopeia joj je zaista udenula zanimljivosti na svakom koraku, stavljajući igrača u ulogu južnoameričkog kauboja.

Neki ćete biti Gaucho, a neki smo Gaucha. Oduševila sam se kada sam videla da postoji character creation gde možete ne samo da personalizujete vašeg kauboja, već i njegove verne pratioce – kucu i konja. Naravno, moj konj izgleda kao Spirit – ko zna zna. A kuca kao robot, jer zašto da ne? To je doduše skin za psa koji dobijate kasnije, a ima ih nekoliko raštrkanih po svetu, što doprinosi uzbuđenju. Tražite određene rupe i press F to pay res… ovaj, to dig. Poštovanje koje imate prema psu i konju je svakako neizmerno, jer bez njih nema ni igre. Dobijate ih odmah na početku od Ghost Father NPCa i kroz jednostavan tutorial učite kako se dozivaju. I da, možete da pomazite kucu. To je prvo što sam proverila jer ništa nije bitnije u igri koja ima companion mehaniku. Apsolutno ništa.

Sad kad smo prošli ono najvažnije, možemo preći na sve ostalo. Pored ovih životinja, tu su i koke, ovce i krave. Otključavate ih napretkom kroz odgovarajuće oblasti, pa se stvore u centralnom delu odakle počinjete. To je vrlo pametno rešenje, jer drugačije ne biste mogli da ih dovedete na glavnu farmu. Naime, na toj farmi postoje tri zaključana portala. Prvi ključ dobijate nakon što naučite osnove igre i možete da birate kroz koji portal ćete prvo da prođete. Svačiji gameplay će se stoga razlikovati! Sa druge strane portala se kriju tri regije, svaka šarmantna na svoj način i svaka ispunjena resursima, zanimljivim NPC likovima, i preslatkim stvorenjima. Da, i kapibare su tu. A ko ne voli kapibare, taj ne zna šta je ljubav. U svakoj regiji možete da napravite farmu, na predodređenim mestima, a takođe možete i da kupujete od trgovaca. O samom trading sistemu ću kasnije, jer je neobično uklopljen.

Ono što je uobičajeno je build mode. Funkcioniše vrlo prosto, i mada ne uvek tehnički ispravan, dovoljno je intuitivan za korišćenje. Gradite po kvadratnom gridu, a na raspolaganju su vam elementi kuće, farming zgrade i ograde, a tu su naravno i ukrasni itemi. Osim kokošinjca i štala, sve ostalo je estetika i nema mehaničku svrhu, bar za sada. Što se mene tiče, to je sasvim u redu jer nakon što završite glavne zadatke i otključate sve regije, možete da uživate u građenju i ulepšavanju doma pre nastavka priče. Za razliku od sličnih igara, poput Dinkum ili Stardew Valley, Gaucho nema energy bar. I noć je vaša za uživanje. Tako da ne morate da brinete o tome da ćete ostati bez energije za taj dan, ili da ćete pasti u nesvest u 2 ujutru nakon što ste napokon uspeli da stignete do prokletog 100tog levela Sku… khm. Traume, šta da se radi. S obzirom na to da vam jedan od Guardiana koje treba da oslobodite daje nešto za šta piše da se koristi za vraćanje energije, možda je devovima u planu da ubace energy tracker od samog početka igre. Ali to ostaje da vidimo kroz buduće verzije. 

Priča je takođe jednostavna i poznata. Pomažete čuvarima da biste oslobodili regije od pošasti i vratili harmoniju u svet. To radite kroz pazlove koji su dovoljno izazovni za ovu vrstu igre i uzimajući u obzir ciljnu publiku. Svojim dizajnom, mehanikom i narativom, deluje da je namenjena deci, ali to ne znači da se ja nisam stresirala bežeći od letećeg zmaja Boitate. Svi mi imamo dete u sebi, zato valjda i igramo igre. Mali problem kod puzzle sistema jesu objašnjenja, ali to je deo generalnog problema prevoda o čemu ću opširnije uskoro. Posebno mi se dopalo što je svaki puzzle vezan za čuvare potpuno jedinstven. Meni najzanimljivi je narativni puzzle gde treba da odgovarate na tri pitanja o folkloru o kojem saznajete od sunarodnika. 

Low poly art je vešto obojen i izgleda prelepo, bilo da je u mraku ili okupan suncem. Glavni karakteri se posebno ističu jarkim bojama i svežinom dizajna. Šteta što se ovaj trend ne ogleda na mapi. Mapa za sada deluje kao naknadno ubačena vizualizacija koju je tim koristio tokom kreiranja igre. Okružena preglednim i urednim UI dizajnom, deluje stilski neuklopivo. Animacije su fluidne i u principu dobro odrađene, s tim što pojedine predugo traju. Na primer, treba više vremena da se završi animacija uhvaćene ribe, nego samo pecanje. Šišanje ovaca i popravljanje stvari umesto da se završi jednim pokretom karaktera, svaki put baca istog uokolo dok ponavlja taj jedan pokret. Dizajn zvuka nema nikakvih problema, i odlično je izveden. Od muzike do suptilnog huka sove i UI ekefata. Mnogo volim latinoameričku muziku, i soundtrack ove igre je melodija za moje uši. VO za glavnog karaktera je fenomenalan, i ne mogu da opišem koliko sam se puta smejala na komentare koje pomalo razumem. Izgleda da mi je odrastanje uz bakine telenovele ipak značilo nešto u životu. 

Nije mi samo jasno zašto je shop ubačen u dijalog sa traderima. Imaju odličan UI sistem i mogli su da ga iskoriste i za ovaj aspekat. Umesto pop up inventorija i standardne priče, dobijamo iznenađujući text game, koji nije baš zanimljiv. Dok stigneš do sledećeg NPCa zaboraviš šta je prethodni prodavao jer nema ničega što to pamti za tebe. Osim Paul of the Watermelons. Dobri, dobri Paul. Ali ok, zapisaću sama, oprostiću. Ceo UI sistem je zaista odlično urađen (sem mape). Inventory, settings, quest lista i objašnjenja, sve je tu u osnovnom ali preglednom i intuitivnom obliku. Igra čuva automatski, a možete i sami. Najbolje od svega – character customization je na TAB od vas. Ne morate da platite nikom ništa za to, do mile volje možete da menjate izgled Gaucha. Ova igra sadrži pregršt odličnih elemenata i neočekivanih trenutaka, iako nekada poklekne.

Dosta podseća na naslove poput Luma Island i Dinkum, posebno kada je u pitanju gradnja i prikupljanje resursa. Samo po sebi to je veliki plus, mada nije baš tehnički izvedeno kako treba. Igre imaju dovoljno sličnu atmosferu i mehaniku, ali da se razumemo, nije ovo uporedna recenzija. Važno je samo istaći da igra može da se napravi bez toliko frustrirajućih trenutaka a sa ograničenim resursima. Glavni problem Gaucho and the Grasslands jeste neprestana frustracija sitnicama. Nekoliko puta sam rage quitovala jer se Cusco zaglavi u animaciji, a iskaču mi hintovi za sve živo na 10 sekundi, pa pride još ne mogu da držim LMB za akcije već moram da klikćem a kad klikćem onda mi se karakter zarotira pa moram da se vratim u položaj, pa onda počne i predivna muzika da mi smeta a Alazão me ne prati kad ga zovem nego ode gde sam stajala malo pre neću tu da dođeš, konju jedan, dođi do mene… I tako. Kako ste vi? 

Spomenula sam i prevod. Ne mogu ništa da pričam za original na portugalskom ili španskom, jer je moje znanje ograničeno na izjave ljubavi i da sam samoj sebi majka. Za engleski, doduše, imam svašta da kažem. Ali ću reći samo ovo – igri je neophodan profesionalan prevod. Možda ja preterujem, možda je to namerno tako da bi bilo više autentično, ali ne mogu da zaboravim frazu “boiled egg on a grill”. Kako to kuvamo jaje na roštilju? Mislim kao može, ok, ali zašto?! I ne mogu da prenebregnem činjenicu da mi je zakomplikovalo jako jednostavan puzzle. Kada tekst igrice utiče na to da objašnjenje pazla nema smisla, onda nastaje problem koji je neophodno rešiti. Gajim nadu da hoće, i da će Epopeia da nastavi da radi na igri, jer je igra to zaslužila.