Znaš ono kad ti neko kaže “imaš ceo univerzum na dlanu” pa ti se učini da je to samo još jedna od onih fraza koje zvuče grandiozno, ali se na kraju svedu na par koraka levo-desno? E pa, No Man’s Sky na Switch 2 me bukvalno uhvatio nespremnog jer – da, ovaj put stvarno imaš ceo univerzum u džepu. I to nije univerzum koji te vodi za ruku. Ovde je sve tvoje: planete, istraživanja, brodovi, resursi, pa čak i pitanje da li želiš da se baviš svemirskim ratovanjem, trgovanjem ili da jednostavno lutaš i skeniraš svakog glupog guštera na koji naletiš, dok si na nogama ili u svom svemirskom brodu. I najbolje od svega na Switchu 2 konzoli to sve funkcioniše iznenađujuće dobro.
Kada sam prvi put igrao No Man’s Sky bio sam, da budem iskren, malčice razočaran, okej to je možda gruba reč, ali posle inicijalnog oduševljenja nekako srušilo se sve (kao letnje kiše…). Sećam se onog haosa od lansiranja pre skoro 10 godina. Ali Hello Games je napravio nešto što retko ko uspe, bukvalno su podigli igru iz pepela, gradeći i razvijajući sloj po sloj novih sistema, nadogradili svaki aspekt i stvorili naslov koji danas vredi svaku vašu sekundu, minut, sat, dan, pa i godinu konstantnog igranja, i ne, ne preterujem. I sad, evo nas, sedim s Switch 2 u rukama i lutam galaksijom dok mastim konzolu chipsom koji leži pored mene rasipan po krevetu.
Gameplay je i dalje taj poznati mix istraživanja, craftinga i preživljavanja, ali sada dolazi sa toliko dodatnih slojeva da je teško sve pohvatati na prvu loptu. Trebaće vam vremena, da se naviknete na sve mehanike, na sve mogućnosti. Iskreno, trebalo je vremena i na početku, a sada, sa ovoliko sadržaja koji je Hello Games ubacio u proteklih 10tak godina, sve može da bude overwhelming, ali dobra stvar je što igra kreće sporo, lagano, baš kako treba. Ako ste više za opušteno istraživanje, možete sate i sate provoditi samo šetajući po površinama planeta, skenirajući biljni i životinjski svet i prodajući te podatke za kredite. Totalno chill iskustvo koje će prijati svakome, uz naravno savršenu muziku koja je inkorporirana u ovaj naslov. Ako ste više za akciju, tu su borbe protiv ponekad prilično nezgodnih Sentinel patrole koje neće dva puta razmisliti pre nego što vas napadnu čim primete da sečete drvo ili kopate rudu. PvP borbe u svemiru, presretanje trgovaca ili obračun sa piratima donose dinamiku ako volite da puckate oružjem tu i tamo.
A onda je tu i trgovina, od jednostavnog prodavanja resursa do kompleksnog praćenja ekonomije u različitim sistemima kako biste jeftino kupovali i skupo prodavali. Možete i da se bavite izgradnjom baza, pravljenjem čitavih industrijskih kompleksa, poljoprivredom, pa čak i proizvodnjom resursa koji vam donose pasivni prihod dok vi istražujete dalje. Gradnja baza je sada daleko naprednija nego što je bila ranije, postoje teleporteri, ukrasni elementi, farme, pa čak i podvodne baze. Svaki od ovih stilova igranja funkcioniše paralelno i možete ih kombinovati kako god želite, što čini da se svaki igrač oseća kao da pravi sopstvenu avanturu u ogromnom proceduralno generisanom svemiru. Skupljaš resurse da bi popravio brod, onda skupljaš još resursa da bi napravio bolji brod, onda odlaziš na neku udaljenu planetu da bi… pa da bi skupljao još resursa. I to je taj beskrajni loop koji te, hteli to ili ne, uvuče. Prvi sat sam mislio da mi neće držati pažnju, ali onda sam upao u onaj poznati “samo da vidim još ovu planetu, da vidim šta je iza onog brda” i tako dalje. I kad shvatiš da ti je prošlo tri sata, već si upecan. I sve tako dok ne shvatiš da ovo opušteno može biti tvoj “foverer game” igra koja će uvek stajati na Switch 2 konzoli i nikada je nećete obrisati. Tako će biti makar u mom slučaju
Ono šta dodatno drži pažnju je takozvana širina gameplay opcija koje sada postoje. Možete da budete istraživač i samo skenirate floru i faunu, možete da budete rudarski tajkun koji kopa resurse i bogati se, možete da budete pirat i napadate svemirske konvoje, možete da se posvetite izgradnji baze, ili da jednostavno tragate za tajnama univerzuma. Multiplayer je sada tu, uvek prisutan i radi sasvim korektno, pa ako imate prijatelje, sve to dobija još jednu dimenziju zabave. I ono što je najlepše, možeš da igraš kako hoćeš. Hoćeš da budeš miroljubivi istraživač? Može. Hoćeš da postaneš svemirski pirat? Nema problema. Hoćeš da gradiš bazu i stvoriš svoje malo carstvo? Samo izvoli. Igra ti ne nameće tempo niti pravac, već te pušta da se izgubiš. I to je valjda najveći kompliment koji mogu da dam ovoj verziji, ništa nije “odsečeno” ili uprošćeno da bi radilo na handheldu.
Doduše, naravno da nije sve idealno. Kontrole su na momente malo nezgodne, pogotovo kad je u pitanju inventar koji na Switch ekranu ume da izgleda prenatrpano. Interfejs generalno nije savršen za manje ekrane i to ume da zasmeta. Takođe, upravljanje brodom dok igrate u handheld modu zna da bude malo nezgodno ukoliko nemate neki grip koji će vam omogućiti da lepo, normalno držite konzolu, ali to nije ništa strašno, mada može biti pomalo frustrirajuće kad pokušavate da uradite neku fintu u svemiru.
Ipak, za mene najveće iznenađenje je bilo to koliko sadržaja ovde zapravo ima. Od onih prvih skromnih početaka do danas, Hello Games su dodali multiplayer, priču, ko zna koliko novih biomea, vozila, misija, brodova, svemirskih stacija… Kad malo staneš i pogledaš šta sve sada postoji u ovoj igri, jasno ti je koliko truda je uloženo da No Man’s Sky postane ono što je oduvek trebalo da bude. I to sve, totalno besplatno. Hello Games godinama dostavlja nadogradnje, faktički ekspanzije koje ništa ne koštaju, proširujući svoj već impozantni univerzum sve više i više. Ne znam da li će ikada imati kraja nadogradnjama, ali mi igrači, možemo da budemo samo srećni zbog toga.
Tehnički gledano, verzija za Switch 2 je čudo, još jedan nemogući port. Switch 1 igra je bila okej, ali imala je svoje probleme jer je ipak bila “too big for the Switch”. Sada, Hello Games je uspeo da spakuje ovaj ogroman proceduralni univerzum u jedan prenosivi format, i to sve radi poprilično stabilno. Naravno, ako je uporedimo sa PS5 ili moćnijim PC verzijama, jasno je da Switch 2 ne može da pruži istu razinu detalja, tekstura ili svetlosnih efekata. Ali ono što je ovde fascinantno je koliko dobro sve to izgleda i koliko glatko radi, naročito u handheld modu gde se sitniji grafički nedostaci ne primete toliko. FPS je stabilan, učitavanja su kratka, a čak ni prelazak između planeta i svemira je poprilično glatko, bez štucanja nakon loadinga i tako to. U poređenju sa nekim ranijim pokušajima drugih ambicioznih igara na prethodnoj Switch generaciji, ovo je prava mala revolucija u optimizaciji. Nije najlepša stvar koju ćete videti, da se razumemo, vizuali su očigledno downscaleovani da bi sve radilo kako treba, fluidno, glatko, ali radi. I to je ono što me najviše iznenadilo. Loading je brz, performanse stabilne, a čak i oni prepoznatljivi svetlosni efekti dok ulazite u hyperdrive izgledaju sasvim korektno. Ovo je prvi put da sam mogao da igram ovakvu igru dok ležim, bez ikakvog kompromisa koji su ranije pravili ovakve portove neigrivim. Ali ako bih je uporedio sa recimo PS5 ili PC verzijom, naravno da tu nema mesta poređenju u pogledu grafike i detalja, ali za mobilnu verziju, ovo je pravo malo tehničko čudo. Sve bitno je tu. Nema odsecanja sadržaja, nema manjka funkcionalnosti, igra je kompletna, i to je ono što je najvažnije.
Naravno, ne mogu da ne spomenem ni zvuk i muziku. Soundtrack je i dalje fenomenalan, onaj ambijentalni sci-fi synth koji ti nekako ulazi pod kožu i dodatno pojačava osećaj usamljenosti i veličine svemira. Slušalice su obavezne kad se igra u handheldu, jer, bila bi greota propustiti sve te zvukove na planetama i u svemiru ako se oslanjate na malene Switch 2 zvučnike.
