U petak 27.6.2025, unutar KC Grad posredstrvom System Comics održana je promocija, grafičke novele Utabanom stazom. Sa prisustvom perspektivne kantautorke Sare Novaković iz Kragujevca.
Sara je bila voljna za razgovor, i diskutovali smo o grafičkoj noveli, uticajima, i komplikovanosti muško ženskih odnosa koji su deo tematike njenog prvenca.
Kratki sinopsis o noveli:
Nakon propalog pokušaja da započne nov život Agnes se vraća u rodni grad, epicentar njenih trauma kako bi ih jednom za sva vremena razrešila. Umesto da se sa njima hrabro suoči i nastavi dalje, upada u zamku svoje prošlosti koja je nemilosrdno vuče na dno.
VRK: Sa nama je kantaturoka, Sara Novaković i predstaviće se čitaocima Virtualnog Kutka, izvoli Saro.
Sara: Moje ime je Sara Novaković. Ja sam kompletan strip autor. U smislu da radim i scenario i crtam sve sama. Završila sam grafički dizajn, time se ne bavim i ne volim ga. Moja strast leži u stripovima i ilustracijama i to su neke osnovne stvari koje mogu da kažem o sebi. (Smeh)
VRK: Da li bi mogla da nam kažes nešto više o tvojoj prvoj grafičkoj noveli: “Utabanom Stazom” (System Comics) koja je promovisana danas u KC Gradu? O čemu se radi, i kako bi to približila ljudima koji nisu upoznati sa tvojim radom?
Sara: Ja mislim da je ova grafička novela, kao neka kulminacija mog rada do sada. Kroz kompletan radi istražujem, nasilje i zločin nad telom. Kao neku vrstu posledice očajnih odnosa koji postoje između ljudi danas.
Vidite samo po naslovnoj da se tu dešava neka ogromna komplikacija. Tu imamo nož, goli stomak i kožne rukavice, a ne bih da zalazim previše daleko da ne bih spojlovala ništa.
Odskace od moje standardne ilustracije, jer je crno belo. Što je stripovski izraz koji sam izabrala prvenstveno zbog vremenske efikasnosti, a obojeni strip bi bio prezasićen jer je priča već teška sama po sebi. A ovo daje i neku notu ozbiljnosti.
Što se samog stripa tiče on istražuje, toksične odnose i zločin nad telom. Ali je primarna tematika ta nesposobnost žrtve da prepozna da se nalazi u lošoj situaciji i kada prepozna još veža nesposobnost da iz iste izađe. Nešto poput Stokholmskog sindroma.
VRK: Zanimljiva je tematika, jer kod našeg domaćeg stripa takve teme se ne obrađuju. I smatraju se nepopularnim, jer mi smo i dalje u stanju svesti da nemamo širu sliku kako da se postavimo spram partnera u takvim odnosima i situacijama.
Ono što privlali pažnju pri čitanju grafičke novele, jeste što si bazirala dešavanja u Americi, umesto Srbije. I sam omot dosta crpi inspiracije iz Đalo filmova, poput radova Darija Arđenta i filmova poput Vriska. Za koji si spomenula da ti je među omiljenim filmovima. Kakav utisak na tebe ostavljaju horror filmovi, i da li te oslobađaju strahova i koliko su pripomogli pri pisanju scenarija?
Sara: Možda ovo što ću reći, biće poprilicno kontroverzno, ali za mene je konzumiranje horor sadržaja u filmu, pogotovo slešera i “gore” filmova, neki vid samopovređivanja koji rezultira spiritualnim oslobađanjem.
Ja sam neko, kada patim i trpim, nastavim da taj bol vizualizujem i mislim da je najzdraviji način predati se scenama ubistava i rasecanja. Kako bi izbegli pravo samopovređivanje. Horor mene na taj način radi, a sa druge strane ja sam to prevela u svoj izraz, jer mi nije bilo dovoljno da gledam, već da iskažem te iste stvari.
Tako da američki i italijanski filmovi su imali uticaja, i bilo koji horor ikada. Ali Vrisak je našao svoj put u ovom stripu, kao što sam spomenula na promociji imam neku bolesnu opsesiju njime. Ne mogu da pobegnem od toga uopšte. (Smeh)
VRK: Čitateljima će biti zanimljivi glavni likovi Agnes, i Danijel. U vezi njega je zanimljivo da je on Srpska izbeglica koja je prebegla u Ameriku posle rata. Tokom promocije si spomenula da nisi imala ideju da nas predstaviš u lošem svetlu, kao što je nekada radio Holivud i da si se više bavila unutrašnjim zlom koje se javlja kod ljudi i komplikovanim odnosom između njega i nje.
Sara: Za poćetak bih htela da kažem da će sami čitaoci shvatiti, i koliko budu prodirali u karaktere, da Danijel nije loša i zla osoba.
Razlog iz kojeg sam izabrala da je on Srbin, je taj što se radnja odvija ranih 2000-tih. On je već tokom 90-tih pobegao od rata u Ameriku. Imamo čitavu jednu stranu posvećenu njegovoj pozadini kako i zašto je došlo do njegovog odlaska u Ameriku.
Čitaoci će moći da zaključe da je on samo žrtva svojih okolnosti. I da je naučio da se bori da opstane, da jede, da krade gorivo i šarmira jer je živeo jedan težak život.
Naravno da takav čovek ne ume da voli i da je pun mana.
Agnes, je emotivna i sigurna sam da je ona u nekom kontekstu uspela da oseti kod njega tu, da kažemo želju da ga popravi.
VRK: Zanimljivo je da je Danijel jako nepouzdan narator. I onda se preispituješ ko je tu zapravo žrtva, a ko laže i maže. To je svakako jedan od zanimljivijih resenja za scenaristu da uvuče čitaoce i da se preispituje dok se priča odvija, skoro pa voajerski.
Sara: Da, jer je sve iz Danijelove perspektive. Upravo tako, kome verovati. Agnes je… mi ne znamo kakva je ona zapravo. Agnes je pretočena kroz Danijelovu prizmu.
Ona je super, ali sa druge strane on nju krivi za određene stvari. On očigledno nije sazreo, i kako da sazri? Svako je na neki način žrtva nečega. Čak i Trevor koji se pominje nekoliko puta ko zna kako je postao takav.
VRK: Došao sam do momenta kada se pominje, siguran sam da će taj drugi segment novele biti zanimljiv. Interesantno je da se baviš traumom, kod nas u Srbiji se o tome retko priča. Ona može da dođe od strane porodice ili događaja koji ostavljaju veliki trag na razvoj pojedinaca. I dalje postoji stigma da se ode kod psihoterapeuta ili psihijatra, a tvoja grafićka novela je na pravom putu da pomogne nekim čitaocima koji prolaze kroz slične situacije i da se oslobode i preispitaju svoje životne odluke i oslobode od trauma.
Sara: Baš tako. To sam želela da bude neka nuspojava ili posledica ovog stripa. Nije to bila moja ideja da samo kažem i izbacim iz sebe. Iako to jeste bila osnovna potreba pri stvaralaštvu ovoga.
Već i nada da će se dogoditi jedna vrsta kataraze u čitaocima, i publici. Gde će oni konačno moći da vide i prepoznaju šta se njima dešava. Jesu žene centralna figura svega, jer se radi o ženskoj osobi nad kojom se vrši zločin. Ali Danijel kao nesavršena osoba i zločinac, ima dimenzije jedne dobre osobe na kraju dana.
Može da posluži kao ogledalo muškarcima koji pokušavaju da trpe i trpe, što onda rezultira lošim odnosima sa svojom okolinom. I da koriste to kao ogledalo da ne budu grubi tako sa svima, jer je život grub bio spram njih.
VRK: Sada je popularno da se priča o tome da muškarci dosta toga moraju da prećute i da trpe. To je prenešeno i od strane roditelja koji su nas tome učili. Muškarac može da se rasplače i da zatraži pomoć od partnerke ili da se i raspilavi. I to će jednom i drugom biti normalno, a ne samo zid od cigala koji niko ne može da probije, i koji se lako uruši.
Sara: Jeste, to često rezultira nasiljem, nažalost. Ne branim Danijelove počinjene zločine, ali da je društvo drugačije struktuirano i da su okolnosti drugačije do toga ne bi došlo. I upravo to, njihovi roditelji su ucili mušku decu, da nema suza i kukanja. A to su očajni načini za odgajanje jednog deteta. Nebitno da li je muško ili žensko.
VRK: To je apsolutno tačno, i sviđa mi se što si na moderan i zdravorazuman način pristupila. Ne viđa se toliko u stripovima kod nas i u neku ruku si pionirka.
Imaš i koleginice koje su pre tebe izdavale naslove, ali nijedna se nije dotakla muško ženskih odnosa, vec su apstraktnije priče poput tvojih koleginica koje su izdale za System Comics, žanrovski zalaze u sajens fikšn i o prodaji sećanja i kakve efekte to ima na nas.
Sara: Moguće, hvala. MU, to je odličan strip i priča. To je posebno dubok sajens fikšn. Baš je moderan, eto dosta pionirki, izgleda. (smeh)
VRK: Tokom promocije si rekla da sve crtaš digitalno, ali da si počela ručno, i da danas ne znaš gde ti je većina skica. Da li imaš nekog umetnika ili umetnicu koji su uticali na tvoj stil? Ne izgleda ni na šta što je dostupno u komercijalnoj i indi ponudi u Americi i Evropi.
Sara: Ne bih mogla da navedem jednu osobu. Mogu da nevedem autore koje čitam. Ako bih sada rekla da je jedan od mojih omiljenih autora Danijel Klouz. Ljudi bi bili u fazonu kakve to veze ima sa tobom?
On je fenomenalan autor, ali niko nikada ne bi rekao. Po momentu degradirane amerikane, tu postoji paralela, ali vizuelno nema nikakvih paralela.
Moji uticaji su bili Alessandro Barbucci (strip SkyDoll) i Aleksa Gajić. Ja sam tome imala pristup kao dete. Naravno, Dilan Dog, ali mi je on bio težak za razumevanje sa mojih 9 godina. Kasnije je postao moja prva ljubav i jedan od omiljenih stripova.
Mislim da je to samo suma svega što sam do sada konzumirala i ne mogu da očigledno navedem jednog autora.
VRK: Spomenula si da si dobila nagradu na strip festival, gde ćeš biti rezident u Francuskoj. Siguran sam da je to velika želja svih strip početnika da se probiju. Da li možeš to da približiš njima, i da li će sam festival da ti pomogne da se probiješ u Evropu, van Balkana?
Sara: Što se Anglema tiče, to je odličan korak ka afirmaciji pogotovo što izlazim sa izdatim stripom. I što ću biti okružena profesionalcima koji su dugo u industriji. Ttrudiću se da odradim dobar networking i nadam se da že to rezultirati međunarodnom saradnjom. Inicijalno nisam htela da se prijavim na konkurs, i jedini savet koji mogu da udelim, da se sve više prijavljuju svuda i da će biti ubeđeni da će to rezultirati nečim. Iako sam se jedva naterala na konkurs sa mišlju, pa ja neću ovo dobiti, i eto dobila sam. Ne treba se limitirati u vezi tih stvari.
VRK: Koji je prvi crtež koji si nacrtala na papiru?
Sara: Zapravo imam ga sačuvanog. Prvi crtež su dva kružića, nacrtala sam svojeg oca koji ima okrugle naočare. (smeh)
VRK: To je preslatko, kada se prisetim detinjstva uglavnom su crteži likova iz ctanih serija, Mikija, Paje, Popaja, a ovo je ipak nešto ličnije.
Kakvi su ti planovi za dalju promociju? Načuo sam da ćeš gostovati i na Hercegnovskom Strip Festivalu i da će ti to i dalje pomoći da stekneš nove konekcije?
Sara: Sigurno. Apsolutno, već sam u Kragujevcu upoznala Giorgio Pontrelli. Koji je jedan od mojih dražih modernih crtača Dilan Doga. Naravno da sam se tresla kad sam mu prilazila i to je rezultiralo odličnim savetom i kontaktom. Ako odem u Herceg Novi, gde ce biti tri puta više afirmisanih i poznatih autora, zaista se nadam da ću skupiti hrabrosti da svima priđem i ostvarim nove kontakte.
VRK: Hvala ti na izdvojenom vremenu i da li imaš da kažeš nešto za završnu reč za čitaoce Virtualnog Kutka?
Sara: Kada budete pristupali mojem stripu, ja se samo nadam da ćete biti otvorenog uma.
Ne želim da dođe do kritika, feminističkih i antifeminističkih. Volela bih da to ostane van ove diskusije i da čitaoci to gledaju kao ljudi, a ne kao politički orijentisani smarači. Izvinjavam se.
I smatram da se žene nalaze u nezavidnom položaju i to jeste tematika koju obrađujem. Uperiti prstom u pojedinca nije dobra ideja, i treba da gledamo malo širu sliku.
Da, ne poričem nijedan zločin koji se desio nad Agnes i njenom telu unutar stripa. Ali prosto, pristupite otvorenog uma, jer kao što originalni feminizam nalaže svi smo jednaki.
Kao što se da videti iz našeg ugodnog razgovora, Sara vodi jedan novi talas strip autorki, koje će zasigurno uspeti da dopru do novijih generacija i da im otvore nove horizonte šta bi ti stripovi mogli da budu. Da ne ostanu samo usko povezani za trenutno popularne žanrove, i da strip kao i svaki drugij medij može da iskomunicira sa šarenolikom publikom.
Uskoro možete očekivati i recenziju njene grafičke novele, samo na Virtuelnom Kutku.
- Oficijelni sajt: https://www.saranovakovic.com/
- Instagram: https://www.instagram.com/agnusatanae/
- Patreon: https://www.patreon.com/AgnusSatanae
Utabanom stazom možete kupiti preko sledećih linkova:
