Prošle nedelje imali smo prilike da učestvujemo u zatvorenom testiranju i isprobamo novu igru studija GFAGAMES – PIONER, koja bi uskoro trebalo da se pojavi u prodaji na Steam platformi. PIONER radi GFAGAMES, Srpski studio koji je lociran u Beogradu, tako da ovo može biti još jedna naša ponos i dika u gaming industriji.
PIONER je postapokaliptični MMOFPS koji, makar po svemu što sam mogao da vidim, ima mnogo potencijala. Svet je podeljen na dve sfere: jedna u kojoj završavate misije slobodno i opušteno, i druga, rezervisana za PvP okršaje, u kojoj imate klasične PvP modove ali i mesta gde igra preuzima oblik extraction shootera.
Moram da napomenem da sam, posle uvodnog dela prezentacije, shvatio koliko zapravo sadržaja ova igra ima i koliko različitih podžanrova je uklopljeno u jednu celinu. Najbolje od svega je što GFAGAMES zaista može da dostavi kvalitetan i interesantan naslov, posebno za one koji su uživali u STALKER i Metro franšizama.
U ovom tekstu, međutim, fokusiraću se ne na celu igru i šta bi ona trebalo da ponudi, već na njene mehanike i end-gameaktivnosti – tačnije, na Raid koji smo igrali tokom događaja.
Kao prvo, moram da naglasim da PIONER nije klasičan FPS, već igra koja sadrži dosta RPG elemenata. Kao što sam već rekao, trudi se da kombinuje brojne podžanrove. U igri imate blage RPG mehanike, nadogradnju oružja, sakupljanje sirovina i kraftovanje. Tu je i klasifikacija opreme i oružja po kvalitetu, kao i mogućnost nadogradnje svakog dela opreme – bilo da želite veću ubojitost protiv neprijatelja ili bolju otpornost u borbi.
Igru smo započeli u tzv. HUB okruženju, gde možete da se družite sa drugim borcima i pronađete “sveže meso” koje će vam praviti društvo u Raidu. Socijalni aspekt igre je poprilično jednostavan i jasan. Takođe, HUB je mesto gde vam niko ne može nauditi – možete opušteno da uživate, pronađete questove, i odatle startujete svoje misije ili Raide, kao što smo mi uradili.
Raid koji je nama bio dostupan zove se Manufactura, jedan od najtežih u igri, i ujedno jedna od endgame aktivnosti koje će biti dostupne kada igrači sakupe dovoljno jaku opremu i završe dobar deo priče i misija.
Raidi su osmišljeni za tri igrača – ni više ni manje – i to s dobrim razlogom. Iz razgovora s razvojnim timom, shvatio sam da je svaki Raid pažljivo dizajniran za tačno tri igrača. Svi delovi Raida napravljeni su tako da se optimalno igra u tom sastavu, a taj broj je sasvim dovoljan da se aktivnost završi od početka do kraja, pod uslovom da imate dobru koordinaciju i komunikaciju.
Raid Manufactura odvija se u zapuštenoj fabrici koju su zauzeli fanatici, a vaš zadatak je da pronađete vođu i eliminišete ga. Raid je sastavljen iz više sekcija, razdvojenih checkpointovima. Na tim mestima možete da se regrupišete, sakupite municiju i health ajteme, i nastavite dalje. Međutim, checkpointi nisu česti – ukoliko poginete, vraćate se na početak prethodnog, što znači da ako poginete tik pred checkpoint, morate celu deonicu da pređete ponovo.
Pomenuo sam kooperativnu igru i komunikaciju – i moram priznati da me tokom igranja ovog Raida sve to podsetilo na zlatne dane Destiny igre. Ono što su mi developeri rekli, da je koordinacija ključna, apsolutno je tačno. Na svakom koraku nailazili smo na razne neprijatelje: snajperiste, protivnike koji jurišaju sa improvizovanim sečivima, male iritantne pse, i velike neprijatelje sa lobanjama životinja na glavi – ozbiljan izazov. Manji neprijatelji su relativno laki za eliminaciju – ako vam je aim dobar, jedan metak u glavu je dovoljan. Ali jači protivnici su pravi “sunđeri” – upijaju municiju neverovatno. Srećom, imaju slabu tačku – pucanje u lobanju ih stunuje na 2–3 sekunde, što vam daje šansu da ih dokrajčite.
Napravili smo početničku grešku – svi smo pucali u iste mete, što je rezultovalo hroničnim nedostatkom municije. Da, municija je u ovoj igri retkost i može se naći samo na specifičnim mestima. Dobra stvar je što je “lična”, tako da ne morate da je delite. Ipak, postoji jedan problem: kada uzimate municiju iz sanduka, dobićete je samo za oružje koje trenutno držite u rukama. Na teži način sam to naučio – ispucao sam svu municiju za automatsku pušku, pa sam ostatak Raida igrao sa snajperom. Kad sam konačno pronašao municiju, nadao sam se da ću opet moći da koristim improvizovani kalašnjikov, ali sam dobio samo municiju za snajper.
Vratimo se na kooperaciju. Fokusiranje cele ekipe na jednog protivnika nije dobra strategija. Svako mora da pokrije određeni deo nivoa, da bi tim preživeo i uštedo municiju. Trčkaranje i lov na killove jednostavno ne funkcionišu. Igra vas primorava na timsku igru – i to je za svaku pohvalu.
To ne važi samo za borbu. Kasnije tokom Raida morali smo da aktiviramo određene terminale, što nije bilo moguće bez koordinacije. Morali smo da se podelimo i svaki igrač je preuzeo deo ogromne prostorije, dok su talasi neprijatelja neprestano dolazili. U tom trenutku, razdvajanje je bila jedina validna taktika.
Terminali su predstavljali jednu vrstu slagalice. Prva “zagonetka” bila je skakanje preko platformi iznad kojih su cevi koje bljuju vatru. Zamislite Crossy Road, ali umesto slatkaste grafike – brutalno okruženje, i ako poginete, vraćate se na početak. Šlag na tortu su bile horde neprijatelja koje vas čekaju s druge strane. Koordinacija i simultani prelazak svih članova tima preko platformi bila je ključna – ako pređe samo jedan igrač, kao što se nama desilo, čeka ga sigurna smrt jer će biti preplavljen protivnicima.
U Raidu smo se suočili s dva bossa – jedan mid-Raid boss, koji nije bio pretežak, i finalni boss, koji je bio potpuno drugačija priča. Prvi boss testira vaše osnovno razumevanje mehanika i koordinaciju, dok je drugi pravi ispit – znanje o oružju, timska komunikacija i organizacija su ključni. Na poslednjem bossu bukvalno nismo mogli da dišemo od količine neprijatelja. Bili smo potpuno nepripremljeni. Dev nam je savetovao da se podelimo: neko da čisti mobove, neko da juri elitne, a neko da prati boss-a koji se stalno teleportuje. Kada se pojavi na par sekundi, to je jedina prilika za nanošenje štete. Na kraju smo uspeli – ne zahvaljujući našem skillu, već developeru koji je igrao vrhunski. Naravno, poznaje igru from the inside-out, što bi rekli.
Zanimljiv aspekt Raida je što na kraju uvek dobijate deo jednog seta opreme – bilo da je to pištolj, puška, pancir ili nešto treće. Ako želite ceo set i bonuse koje on donosi, moraćete da pređete Raid više puta. Interesantna mehanika koja podseća na Destiny.
Što se tiče grafike, GFAGAMES zaista radi odličan posao u predstavljanju postapokaliptičnog sveta. Igra je
puna detalja, a fabrika u kojoj se odvija Raid izgleda fantastično. Iako u igri nismo imali eksplicitnu priču, environmental storytelling je odlično izveden. Dok budete prolazili kroz fabriku, ona će vam pričati priču o kultistima koji su je zauzeli. Detalji su precizni, efekti odlični, a osvetljenje dodatno doprinosi atmosferi. Ne radi se o horor igri, ali jeza koja nas je pratila tokom borbi zaslužuje svaku pohvalu.
Trebalo nam je oko 45 minuta da završimo prvi Raid – kolega influencer iz Hrvatske, developer koji zna apsolutno sve, i ja, koji dugo nisam igrao na mišu i tastaturi. Ipak, i pored problema i nedostatka vremena da se detaljnije upoznam s igrom, moram priznati da sam uživao. Mehanike u Raidu zaista podsećaju na Destiny – i pozicioniranje neprijatelja, i vrste protivnika, pa čak i zagonetke. Mislim da je jasno šta je bila inspiracija za ovu aktivnost u PIONER-u, ali za ostatak igre – ostaje da vidimo.
PIONER bi uskoro trebalo da izađe na Steamu, a po izlasku možete očekivati detaljan review na našem sajtu.
