Uzevši u obzir da je Styx: Blades of Greed iza ugla, treći nastavak Styx franšize koja nam dolazi iz Cyanide Studiosa, bilo bi lepo podsetiti se na priču prve dve igre. Najviše zbog toga što su sve tri igre usko povezane. Prva igra, Styx: Master of Shadows o čijoj priči ćemo diskutovati ovde se direktno nadovezuje na drugu igru, Styx: Blades of Darkness, dok se ona direktno nadovezuje na treću igru u serijalu, Styx: Blades of Greed, čiji opis možete pročitati na ovom linku. Priča, iako nije neki blockbuster, je ipak dovoljno interesantna da uvuče sve igrače koje vole dark fantasy svetove i igre. Iako Styx: Blades of Greed može da se igra bez nekog predznanja o priči, jer će biti stalno podsećanja na dešavanja iz prethodnih igara, bilo bi lepo sumirati sve u jednom tekstu, i približiti igrače ovom sjajnom serijalu. Pa krenimo.
Postoje igre koje vas stave u ulogu heroja pre nego što ste i pritisnuli start. Daju vam sudbinu, misiju, viši cilj. A onda postoji Styx. Mali, zeleni, cinični, sarkastični goblin koji obožava one neprijatne, mračne šale, i koji je jedini goblin u ovom univerzumu koji ima tu sposobnost da priča. On vam od prvog minuta jasno stavlja do znanja da ga apsolutno ne zanima da spasava svet. Njega zanima Amber. I sopstvena korist. Radnja igre smeštena je gotovo u potpunosti u ogromnu kulu Akenash, monumentalnu vertikalnu tvrđavu koja funkcioniše kao političko, vojno i magijsko središte sveta ljudi. Akenash nije samo arhitektonsko čudo, to je simbol sistema. Unutar njenih zidina odlučuje se o ratovima, trgovini, magiji i sudbinama. I sve to pokreće jedna stvar, Amber. Amber je magična supstanca koja ljudima daje moć. Produžava život, pojačava snagu, omogućava korišćenje magije. Elita je zavisna od njega. Vojska ga koristi. Naučnici ga proučavaju. Ceo sistem stoji na njegovim leđima. Ali retko ko postavlja pitanje odakle Amber zapravo dolazi.
U tu priču ulazimo kroz Styxa, goblina koji već na početku zna da je Amber ključ svega. On ga koristi drugačije od ljudi. Za njega Amber nije samo pojačivač njegovih mogućnosti, on mu daje sposobnost da se klonira, da postane nevidljiv, da kontroliše senke. On i Amber imaju neku čudnu, gotovo prirodnu vezu. I upravo ta veza je početak svega. Na početku, Styxov cilj je jednostavan: infiltrirati se u Akenash i doći do izvora Ambera. Nema tu plemenitih motiva. Nema osvete, nema višeg cilja. On želi moć. Želi nezavisnost. Želi da bude iznad sistema koji ga smatra smećem. Jer u ovom svetu, goblini su niža rasa. Štetočine. Koriste se za prljave poslove, tretiraju kao potrošna roba. Styx je naučio da preživi u senkama i da nikome ne veruje.
Kako se penje kroz slojeve kule, od siromašnih četvrti i tamnica do laboratorija i plemićkih odaja, počinje da otkriva da je Amber mnogo mračniji nego što izgleda. Dokumenti, eksperimenti, zatvorene prostorije, test subjekti. Ljudi nisu samo koristili Amber. Oni su pokušavali da ga razumeju, da ga unaprede, da ga ukrote. I tu dolazimo do prve velike istine, Amber nije prirodni resurs. On potiče od vilenjaka. Tačnije, od jednog jedinog drevnog vilenjaka čije telo je zarobljeno u srcu kule. Njegova krv se koristi kao izvor magične energije. On je bukvalno živi generator sistema.
To otkriće samo po sebi je dovoljno mračno, ali priča tu ne staje. Ljudi nisu bili zadovoljni pukim crpljenjem Ambera. Pokušavali su da stvore bića koja mogu da ga podnesu bez posledica. Eksperimenti su trajali godinama. I iz tih eksperimenata nastali su goblini. Styx nije samo goblin. On je rezultat tih pokušaja. On je kopija, nusproizvod, degradirana verzija tog drevnog vilenjaka. Njegova sposobnost da koristi Amber bez razaranja sopstvenog tela nije slučajna. Ona je deo njegovog porekla. To je trenutak kada priča prelazi iz klasične stealth intrige u nešto ličnije. Styx počinje da shvata da nema prošlost zato što je nikada nije ni imao. Njegova sećanja su fragmenti sećanja druge osobe. Njegov identitet je konstrukcija koja je nastala vremenom u iluziji da je on biće kao i svi ostali. On nije rođen, on je napravljen.
I tu dolazi do zanimljivog preokreta u njegovoj motivaciji. Do tada, Amber je bio sredstvo. Posle tog otkrića, on postaje simbol. Simbol svega što mu je oduzeto. Simbol sistema koji ga je stvorio kao alat. Styx nikada ne postaje heroj. I to je možda najjača strana ove priče. On ne doživljava moralno prosvetljenje. Ne odlučuje da oslobodi vilenjaka iz čiste dobrote. Njegova reakcija na istinu nije plemenita, ona je ogorčena, cinična, besna i to sa dobrim razlogom.
Kako se približava srcu Akenasha, njegova unutrašnja naracija postaje mračnija. Sarkazam ostaje, ali ispod njega oseća se nešto drugo, svest da je ceo njegov život bio manipulacija. On je proizvod pohlepe. Proizvod želje za kontrolom. U isto vreme, kroz susrete sa vojnicima, magovima i političarima, igra jasno pokazuje koliko je sistem duboko korumpiran. Amber je svima potreban. Niko ne razmišlja o posledicama. Niko ne postavlja pitanje da li je u redu držati jedno biće zarobljeno i koristiti njegovu krv kao energent. Moć je važnija od etike.
Kada Styx konačno stigne do mesta gde se nalazi originalni vilenjak, scena nema epsku patetiku. Nema velikih govora. Postoji samo istina. Original je slomljen, iscrpljen, sveden na resurs. Nekadašnje plemenito biće sada je samo mehanizam za pohlepne rase u ovom univerzumu. Styx tada shvata punu ironiju sopstvenog postojanja. On je kopija tog bića, ali je jedini koji je uspeo da zadrži slobodnu volju. On je degradirana verzija, ali je jedini koji može da bira i da ustvari promeni nešto
I tu dolazimo do završnice koja savršeno odgovara tonu igre. Styx ne ruši sistem zato što želi da spase svet. On ga destabilizuje zato što mu to omogućava beg. Haos mu daje priliku. U rušenju poretka on vidi šansu za sopstvenu nezavisnost. Njegova pobeda nije čista, nije moralna, ali jeste dosledna njegovom karakteru. On ne postaje simbol revolucije, on ostaje ono što je oduvek bio, preživeli.
I upravo u tome leži snaga priče. Styx: Master of Shadows ne pokušava da vas natera da volite svog protagonista. On vas tera da ga razumete. Da prihvatite da je proizvod sveta koji je truo od temelja. Da je njegova sebičnost posledica sistema koji nikada nije imao nameru da mu pruži šansu. Priča se završava bez velikog zatvaranja kruga. Sistem je uzdrman, ali ne nužno uništen. Amber i dalje postoji. Ljudi će verovatno nastaviti da ga koriste. Ali sada postoji neko ko zna istinu. Neko ko više nije ničiji eksperiment.
Styx možda nije heroj. Možda nije ni antiheroj u klasičnom smislu. On je refleksija sveta koji ga je stvorio. Jako lep trenutak kada shvatite sve to, jer realno, tako se i mi oblikujemo. A u svetu u kojem su svi spremni da iskoriste svakoga zarad moći, jedini logičan odgovor je da uzmete ono što vam pripada i nestanete u senkama. I kada se sve sabere, priča ove igre nije o velikim bitkama ili dramatičnim preokretima. Ona je o identitetu. O tome šta znači biti kopija. O tome da li imate pravo na sopstvenu sudbinu ako ste stvoreni kao alat. I o tome da sloboda ponekad ne dolazi kroz heroizam, već kroz odbijanje da igrate po pravilima.
Styx ne spašava svet. On spašava sebe. A u njegovom svetu, on je više nego dovoljan.
Styx: Master of Shaows je dostupan na Steam platformi, Xbox Series X, Xbox One, PlayStation 4 i PlayStation 5.
