U ekskluzivnom razgovoru za Virtualni Kutak, ugostili smo Jakuba Szamaleka, nagrađivanog pisca, scenaristu i jednog od ključnih autora iz sveta savremenog narativa u video igrama. Poznat po radu na igrama poput The Witcher 3 i Cyberpunk 2077, Jakub sada briljira u novim kreativnim izazovima: kao glavni narativni dizajner u nezavisnom studiju Rebel Wolves i igri The Blood of Dawnwalker i kao pisac romana Inner Space, koji se pojavio u prodaji 15. jula ove godine.
Kroz ovaj intervju, Szamalek nas vodi iza kulisa nastanka romana Inner Space, smeštenog na svemirsku stanicu, otkriva ko mu je probudo fascinaciju svemirom, priča o slojevitim likovima, ulozi humora, političkim nijansama naučne fantastike, ali i o tome kako izgleda graditi novu video igru u svetu punom vampira, srednjovekovne simbolike i teških moralnih odluka.
Virtualni Kutak: Pre svega, čestitamo na objavljivanju vašeg novog romana Inner Space (Izdavač: Harper Collins, dostupan od 15. jula 2025). Pročitao sam knjigu za samo par dana, nisam mogla da stanem dok nisam stigao do kraja! Osvježavajuća kombinacija misterije, akcije i napetosti smeštena u svemirsku stanicu bila je pravo osveženje. Obožavao sam jedinstveno okruženje i način na koji ste prikazali svet astronauta tako živopisno. Zanima me, koliko dugo vam je trebalo da istražite svemirske stanice i rad astronauta? I kada je počelo vaše interesovanje za svemir?
Jakub Szamalek: Oh, to je trajalo nekoliko godina! Pročitao sam mnogo, zaista mnogo knjiga (što i inače obožavam da radim), posebno memoare astronauta, kontrolora leta i inženjera. Proveo sam bezbroj sati pretražujući NASA-in ogromni arhiv na internetu, tražeći tehničke priručnike, protokole, gledajući snimke iz svemira. Cilj mi je bio da iskustvo boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici opišem što realnije, i ubedljivije.
A sve je počelo sa mojom ćerkom, Matildom. Kada je bila mala, bila je fascinirana svemirom, kosmosom i stalno mi je postavljala pitanja. Brzo sam shvatio koliko malo zapravo znam o svemiru koji nas okružuje, i da sam izgubio onaj predivni osećaj čuda koji deca imaju. Počeo sam da čitam o svemiru i svemirskim istraživanjima, i što sam više čitao, više sam želeo da znam.
Jednog leta, odveli smo Matildu u Muzej svemira u Tuluzu, gde možete ući u repliku svemirske stanice MIR u prirodnoj veličini. U trenutku kada sam kročio unutra, osetio sam klaustrofobiju. Prostor je bio skučen, svuda žice i dugmići, sićušni prozori, oštri rubovi. I tada me pogodilo — ovde ljudi žele da idu? I to da provedu mesece zatvoreni u metalnoj cevi, okruženi smrtonosnim vakuumom? Zašto? Šta nas to vuče ka zvezdama? Tada je ideja za knjigu počela da se oblikuje.
Virtualni Kutak: Iako je ovo kriminalistički roman, u njemu se nalazi zaista upečatljiva ekipa likova. Posebno glavni: Lusi, Nejt, Ajers, Anton, Lafajet, Ezra — svi su jedinstveni. Astronauti obično deluju udaljeno ili veći od života, ali kod vas imaju stvarnu ljudskost, sa svim svojim vrlinama i manama. Sada kada je roman objavljen, koji vam je lik bio najzanimljiviji za pisanje i razvijanje?
Jakub: Najviše sam uživao pišući Lusi. U njoj ima toliko unutrašnjih konflikata, toliko napetosti. Da li da sledi naređenja ili da posluša svog spletkaroškog nadređenog? Da li da uključi ruske članove posade u donošenje odluka — da bi izgradila poverenje — ili da prekine kontakte? Da li je bila u pravu što je stavila svoje ambicije na prvo mesto, ili je ipak trebalo da se više fokusira na voljene osobe? Mislim da je sve to čini zaista zanimljivom protagonistkinjom.
Virtualni Kutak: Inner Space se dotiče vrlo realne političke teme — stalne svemirske trke između SAD i Rusije. Opisali ste varijaciju naše stvarnosti, gde nepoverenje, predrasude i kapitalizam često sputavaju napredak. Mislite li da ćemo jednog dana prevazići te prepreke i „hrabro otići tamo gde niko nije kročio“?
Jakub: Ah, voleo bih da znam. Iskreno se nadam da optimizam iz devedesetih nije bio samo naivan — da ipak možemo raditi zajedno za opšte dobro. Ali kada pogledam današnji svet, teško mi je da zamislim kako ćemo to postići.
Ipak, iako ISS neće trajati zauvek, ostaće dokaz da je saradnja između bivših neprijatelja moguća , i zbog toga je izuzetno važna. Za mene je činjenica da je izgrađena , i da je funkcionisala toliko godina uprkos svim geopolitičkim tenzijama , značajnija i zadivljujuća čak i od naučnih istraživanja koja su se tamo odvijala.
Virtualni Kutak: Iako je roman pun napetosti, u njemu ima i mnogo humora. Da li ste još tokom pisanja smatrali da je humor dobar balans koji će dati čitaocu predah?
Jakub: Da, uživam u kombinovanju humora i ozbiljnosti, u građenju napetosti, a zatim njenom oslobađanju dobrom šalom. Nadam se da knjiga drži pažnju, ali da s vremena na vreme i izmami osmeh.
Virtualni Kutak: Dolazite iz akademskog okruženja, možete li podeliti kako pristupate pisanju i istraživanju? Da li pišete s ciljem da teme približite široj publici, ili imate na umu i fanove „hard sci-fi“ žanra?
Jakub: Kao bivši akademik, zaista uživam u izučavanju i razumevanju složenih tema, uključujući i tehnologiju. Kada se probijete kroz tehnički žargon i spojite delove slagalice, ono što dobijete je fascinantno. Trudio sam se da to podelim sa čitaocima, ali na pristupačan način. Nadam se da će čak i oni koji obično preskaču tehničke delove uspeti da vide ISS kao pravo čudo.
Virtualni Kutak: Kada ste predali rukopis za Inner Space svom uredniku, da li ste dobili korisne savete šta bi trebalo izostaviti u finalnoj verziji?
Jakub: Naravno! Dobio sam mnogo korisnih komentara od urednika, kako za original na poljskom, tako i za prevode (roman izlazi i na francuskom ovog jeseni). Kod engleskog izdanja, fokus je bio na tome da dijalozi zvuče prirodno anglofonom čitaocu. Mnogo nijansi nisam uspeo da izrazim u originalu.
Virtualni Kutak: Možete li nam reći više o saradnji s prevodiocem, Kasiom Beresford? Da li je to bio dvosmeran proces, s obzirom na to da ima mnogo američkih izraza?
Jakub: Kasia je bila neverovatno temeljna. Čitala je svaku rečenicu, svaku reč sa kritičkim okom i ukazivala na najsitnije nedoslednosti, čak je proveravala planove ISS-a da bi bila sigurna da su moji opisi tačni!
Zajedno sa urednicom iz Harper Collinsa, Gabrielom Page-Fort, potrudili smo se da Amerikanci u romanu zaista zvuče kao Amerikanci — a da Rusi imaju svoj prepoznatljiv stil govora.
Virtualni Kutak: Jedno od vaših dela već je adaptirano u film. Da li biste želeli da se to desi i sa Inner Space? I ako biste mogli birati reditelja i glumce, koga biste odabrali?
Jakub: Apsolutno bih voleo! Mislim da bi Inner Space bio sjajan film. Kada su reditelji u pitanju, veliki sam fan Denija Vilneva — svaki kadar u njegovim filmovima je umetničko delo. Od glumaca, mislim da bi Natali Portman bila sjajna kao Lusi, a Zak Kvinto bi bio idealan Nejt. Holivude, zovi me bilo kada.
Virtualni Kutak: Nakon što ste napustili CD Projekt Red, pridružili ste se novom studiju Rebel Wolves, koji je osnovao vaš kolega Konrad Tomaškjevič. Kako je biti glavni narativni dizajner u novom, nezavisnom studiju? Da li imate više slobode za eksperimentisanje?
Jakub: Sjajno iskustvo do sada, i prava avantura! Morali smo brzo da učimo o poslovnoj strani svega. Graditi kompaniju, novi IP i igru istovremeno je zaista izazovno. I da, divno je imati toliku kontrolu i slobodu za eksperimentisanje!
Najuzbudljivija stvar mi je narativni sandbox. Ideja je da u otvorenom svetu nema razlike između glavnih i sporednih zadataka , samo početna tačka i cilj. Kako ćete do njega stići, potpuno zavisi od vas. Možete pratiti različite priče, ali možete i preskočiti sve, i dalje završiti igru.
Virtualni Kutak: The Blood of the Dawnwalker zvuči kao veoma zanimljiv naslov. Pretpostavljam da su lokalne legende i verovanja iz Poljske, kao i bajke braće Grim (koje ste spomenuli i u The Witcher 3 i koje se provlače i kroz Inner Space) imale uticaj na izgradnju ovog uverljivog srednjovekovnog sveta. Da li je ta ideja već duže vreme „kuvala“ u vama i možete li nam reći kako je nastala? Takođe, možete li otkriti po čemu se Koen, glavni junak Dawnwalkera, razlikuje od Geralta i V-a?
Jakub: Pisao sam mnogo igara sa iskusnim, prekaljenim protagonistima, koji ostaju pribrani i u najopasnijim situacijama. Bilo ih je sjajno stvarati, ali ovog puta sam želeo da pokušam da stvorim lik koji je nov u svemu tome, koji može da bude zbunjen, da se zadivi, da pokaže emocije.
Još jedna zanimljiva osobina našeg junaka je njegova emocionalna zrelost. Dobro čita ljude, hvata suptilnosti i značenje između redova. Koena je zbog toga zaista uživanje pisati i nadam se da će ga i igrači ceniti.
Virtualni Kutak: Video prezentacija igre pokazala je da će igra uvesti neke radikalne promene u načinu igranja i ulogama, uključujući i vremensko ograničenje. Mislite li da se vraća trend iz starih igara, poput legendarnih Fallout-a, koje su vremenski ograničavale igrače i time ih izazivale da dokažu svoje veštine?
Jakub: Videćemo, meni bi to svakako prijalo! Kod nas, ideja o vremenskom ograničenju potekla je iz uvida da većina open-world igara ima problem sa prikazivanjem ozbiljnosti zadataka. Kažu vam da je nešto hitno, a vi onda bez problema možete da idete da sakupljate biljke ili igrate mini-igre. I onda prestanete da shvatate NPC-jeve i njihove probleme ozbiljno, jer znate da je sve „kao“.
Mi smo želeli da rešimo taj problem i podignemo uloge, i time povećamo uronjenost igrača i na kraju, njihovo zadovoljstvo. Uvođenje vremena kao resursa delovalo nam je kao zanimljiv pravac.
Želim da naglasim da Dawnwalker nema sat u realnom vremenu, vreme prolazi samo kada završavate zadatke ili aktivno učestvujete u određenim mehanikama. Dakle, ne morate da žurite dok istražujete, i ne morate da paničite ako vas neko pozove dok igrate — možete pauzirati bez posledica. Ali kada vam neko zatraži pomoć, morate se zapitati — da li mi je stalo dovoljno da potrošim vreme na to? I to dodaje još jedan sloj nelinearnosti, jer i ignorisanje nečega ima posledice.
Virtualni Kutak: Kada govorimo o svetu The Blood of the Dawnwalker, možete li nam objasniti kako je nastajala ideja za njega? Iz prezentacije deluje kao da je srednjovekovna Evropa bila glavni izvor inspiracije.
Jakub: Da, inspirisali smo se istorijom i kulturom srednjeg veka, ali moram da naglasim „inspirisali“. Ovo nije istorijska igra; ne pokušavamo da verno rekreiramo neki konkretan prostor ili događaj. Umesto toga, uzimamo elemente iz istorije koji su nam potrebni za stvaranje ukorenjenog i intrigantnog sveta.
XIV vek je bio mračan period evropske istorije, s malim ledenim dobom, kugom, neprekidnim ratovima — pa dodavanje čudovišta u taj miks nije bilo veliko preuveličavanje.
Virtualni Kutak: Vampiri su glavni antagonisti u igri, a zanimljivo je što su oni feudalni gospodari unutar Dawnwalkera. Znam da je teško prikazati ih van klasične crno-bele podele na zveri i ljude, ali da li će među antagonistima biti nijansi sive, pa čak i neke ljudskosti?
Jakub: Apsolutno želimo da pričamo nijansirane, promišljene priče, tako da možete očekivati da i naši negativci budu kompleksni likovi. Imaju svoje razloge i motive za ono što rade — a igrač će imati mnogo različitih načina da na njih odgovori. Voleo bih da vam kažem više, ali ne želim da pokvarim iznenađenja!
Virtualni Kutak: Da li ste duboko istraživali evropski folklor o vampirima ili ste se više oslonili na savremenu pop-kulturu?
Jakub: Uzimali smo delove iz istočnoevropskog folklora, ali i iz etabliranih prikaza vampira u pop-kulturi. Želeli smo da naši vampiri budu i poznati i originalni u isto vreme. Uložili smo dosta truda u razvoj složene mitologije oko njih — i mnogo toga će biti prenošeno kroz detalje i atmosferu. Dakle, dok budete igrali — obratite pažnju na detalje, jer će vam to biti nagrađeno.
Virtualni Kutak: Kada pogledate na svoju dosadašnju bogatu karijeru, koji trenutak vas čini najponosnijim što ste pripovedač?
Jakub: Iskreno, više se osećam srećnim nego ponosnim, srećnim što mogu da zarađujem za život radeći ono što volim i do čega mi je duboko stalo. Zato veliko hvala svim gejmerima koji su igrali igre na kojima sam radio i svim čitaocima koji će, nadam se, uzeti u ruke Inner Space, dugujem vam.
Virtualni Kutak: Možete li navesti svoja četiri omiljena pisca ili knjige, filmove i video igre svih vremena?
Jakub: Naravno!
Knjige: Ime ruže — Umberto Eko, Jaje kukavice — Klif Stoll, i naravno, The Witcher saga!
Filmovi: Memento, Trumanov Šou, In the Loop.
Igre: Stare, ali zlatne, Heroes of Might and Magic III, Jagged Alliance 2, Might and Magic VI. Takođe volim Slay the Spire i FTL.
Virtualni Kutak: Za kraj, šta biste voleli da čitaoci i igrači ponesu sa sobom nakon što pročitaju vaše knjige ili zaigraju igre na kojima ste radili?
Jakub: Voleo bih da kažu: “Hmm. Zanimljivo.” Lako je uzimati svet zdravo za gotovo, samo kliziti po površini. U svim svojim radovima pokušavam da podelim ono što mene fascinira, bilo da je to zapanjujuće složena tehnologija ISS-a ili mitologija o vampirima u The Blood of the Dawnwalker. Nadam se da će i vama biti zanimljivo.
Hvala Jakube na odvojenom vremenu i strpljenju sa našim pitanjima, koja su došla do tebe dva navrata! Tako da, bilo da tragate za misterijom među zvezdama u Inner Space ili se borite protiv vampirskih vlastelina u The Blood of the Dawnwalker, jedno je sigurno, Szamalek će vas naterati da zastanete i kažete: „Hmm. Zanimljivo!“ Upravo to je i njegova najveća želja, da nas ponovo nauči kako da se divimo svetu, u svim njegovim slojevima, realnim i fantastičnim.
Inner Space roman možete kupiti već danas preko Harper Collins Publishers Website, Amazon i drugim online prodavnicama.
The Blood of Dawnwalker očekujemo da se pojavi u prodaji 2026 godine, i biće dostupna na PlayStation 5, Xbox Series konzolama i PC-u. Za više informacija posetite zvanični sajt i Wishlistujte igru na Steamu!
