Winter Burrow – Recenzija – Kratki a slatki survival sim

Winter Burrow je prva igra danskog dev studia Pine Creek Games. Ovo je jedno veoma uspešno ostvarenje kada govorimo o prvim pokušajima i dobar način da se probiju na scenu video igara. Uistinu, jedna kratka igrica, ali igrica koja ispunjava sva očekivanja i donosi jednu priču o preživljavanju koja je na trenutke vrlo tužna. 

Mi igramo glavnog junaka ove priče, malenog miša koji se nakon gubitka roditelja vraća iz velikog grada u rodni dom. Taj dom je zapuštena rupa u drvetu duboko u šumi koju mi sada treba da sredimo. Glavnu opasnost nam predstavlja neprestani sneg napolju, ali srećom vični smo pletenju te možemo da se ugrejemo. Kroz igru upoznajemo nekoliko karaktera koji imaju sopstvene priče i pomažemo im da reše svoje probleme, ako možemo. Najvažniji karakter je naša tetka koja nam najviše i pomaže.

Mehanički igra je veoma jednostavna. Imamo tri alata koji nam pomažu, sekiru, pijuk i ašov. Njih unapređujemo tokom igre kako bismo mogli da prođemo kroz blokirane puteve i napredujemo. A naravno, služe nam da sečemo pala debla, kopamo za vrednim resursima i razbijamo kamenje. Sekira nam, osim sečenja, služi i kao oružje protiv buba koje nas jure. Ove borbe nisu preterano teške, a doprinose opštoj opasnosti šume i atmosferi. Sve to koristimo napolju gde nam je vreme ograničeno jer moramo da nađemo način da se ugrejemo inače će to početi da nam oduzima život. 

Kod kuće možemo da kuvamo ukusna jela koja nam unapređuju statistike a mnoga nas i greju te je korisno nositi ih na avanture. Takođe možemo da pravimo različiti nameštaj, od osnovnog koji dobijamo na početku, do skoro stilskog nameštaja koji otključavamo pred sam kraj igre. Treća stvar koju možemo raditi u našoj maloj rupi u deblu jeste već spomenuto pletenje. Imamo nekoliko vrsta odeće, i najvažnije vremenom otključavamo sve veće i veće rančeve koji nam omogućavaju da nosimo više stvari sa sobom. Jer, čak i ako uspete da ostanete napolju duže jer ste ispekli jedno deset pita, vaše vreme je ograničeno vašim prostorom u rancu. Kada napunite ranac morate nazad da sve to što ste našli smestite u neograničeni prostor za skladištenje kod kuće. 

Sama kuća se sastoji od tri nivoa koje naravno vremenom otključavamo. Prvo nam je dostupno samo prizemlje, a kasnije ćemo dobiti pristup podrumu i prvom spratu. Podrum služi da se gaje pečurke i mislila sam da što ih duže ostavite da rastu to će postati veće, jer ima nekih zaista velikih pečuraka u šumi, ali to nije slučaj. Tako da vi u stvari sadite pečurke da biste dobili jednu, možda dve. I nemate stalni pristup semenu koje možete da kupite, već ako vam se posreći da nađete seme dok sečete pečurke u šumi. Tako da ovaj podrum i nećete nešto koristiti jer nema veliku svrhu. Lakše je usput naći pečurke i iseći ih nego se cimati da sadite i zalivate nekoliko dana da biste na kraju dobili samo nekoliko komada. 

Takođe, spomenula sam da najlepši nameštaj otključavate tek pred kraj igre, ali to ne mora značiti da će biti tako i za vas. Meni je trebalo toliko dugo jer nisam mogla da nađem put do sledećeg karaktera koji vam otključava taj nameštaj. Ali i pored toga sam ga pravila i ukrasila dom jer je sve tako preslatko u ovoj igri da sam morala. 

Spomenula sam da sam imala problema da nađem put, i to se dešavalo kroz čitavu igru. Ne postoji mapa, pa čak ni putokazi. Tu je samo lišće na snegu koje usmerava put ali ni ono mi nije pomoglo da pronađem sve skrivene delove šume. Ovo je veliki propust u igri, ja bih rekla, jer otežava snalaženje i stalno morate da idete uokolo i pokušavate da nađete neki novi prolaz koji pre niste uočili.

Art igre je veoma simpatičan. A postoje i male narativne sekvence gde je preko celog ekrana nacrtana scena i ide tekst koji objašnjava šta se dešava ili daje glas nekom od karaktera. Ovo doprinosi građenju priče u igri. Muzika je tu u pozadini, neprimetna.

S tehničke strane imala sam jedan problem gde mi se desilo da mi se nakon jedne narativne sekvence zamrzne igra na crnom ekranu. Morala sam na ctrl+alt+del pa da je pokrenem ponovo. Srećom, nastavila je nakon te sekvence i nije se više ovo ponavljalo. Settings je vrlo ograničen. Postoje samo četiri opcije. Podešavanje rezolucije, podešavanje kvaliteta tekstura, podešavanje jezika i podešavanje paukova. Ovo poslednje je veoma korisno ljudima koji pate od arahnofobije jer su pauci u igri zaista jezivi. Ni meni nije bilo svejedno, ali je pomoglo to što mogu da ih ubijem.

Spomenula sam već da sam imala problem sa poentom podruma i manjkom mape, ali najveći problem ove igre je nešto što nisam znala da može da se desi. Pred sam epilog uspela sam da se hard lockujem i da ne mogu nikako da završim igru sem da pokrenem sve iz početka. Važan je redosled tema o kojim pričate sa karakterima, barem u slučaju ovog jednog karaktera. Neću previše reći da ne spojlujem, ali je poenta da treba sve karaktere da pozovete na veliku večeru. Međutim, ja sam prvo uradila nešto drugo za jendog od karaktera i taj karakter je ostao zaključan ponavljajući jednu te istu rečenicu, pa više nikako ne mogu da ga pozovem na večeru. Tako da, kada budete igrali, pozovite prvo sve karaktere na večeru pa tek onda radite šta god vam je ostalo da uradite za njih.