System Shock Remake (Switch 2) – Recenzija – Jedan od najboljih remakeova sada i u tvom “džepu”

System Shock je jedan od onih naslova koji su imali toliko uticaja da se njegov uticaj osećaju u modernim igrama koje nikada ne bi ni postojale bez njega. Original iz 1994. godine bio je revolucionaran, spoj first‑person akcije, RPG‑a i survival horora, sve ukomponovano u klaustrofobičnu atmosferu svemirske stanice Citadel gde je “vlast” preuzeo AI – SHODAN. Nova verzija, koja je objavljena na više platformi do sada, sada je konačno stigla i na Nintendo Switch 2, i prilično je uspešna u tome da ponovo donese tu mračnu, intenzivnu priču i igranje u pokretu, bez žrtvovanja suštine.

Od samog početka, System Shock na Switch 2 ostavlja snažan prvi utisak, ton priče, dizajn okruženja i narativna težina su skoro identični onome što fanovi pamte iz originala, ali sve izgleda još bolje u Remakeu, i najbitnije radi odlično, glatko i stabilno na ovoj konzoli (makar posle prvog velikog patcha). Priča sledi Hakera bez imena koji biva angažovan da očisti svoje ime zbog svega lošeg šta je uradio, ali se veoma brzo zatiče na svemirskoj stanici Citadel, gde Sentient Hyper–Optimized Data Access Network iliti skraćeno SHODAN, preuzima kontrolu i vrši mutacije osoblja. Ako ti je ovo poznato, razlog je jednostavan: System Shock priča je jedan od temelja modernog narativnog shooter horora. Ali ako je niste igrali, svakako igra zna kako da te navuče bez prethodnog iskustva.

Narativ je priča o ludilu, beznađu i tehnologiji koja je prerasla svoje tvorce. Zvuči kao mogući scenario u stvarnom svetu, zar ne? SHODAN, kao centralni antagonista, ne samo da je AI, ona je entitet sa sopstvenim ambicijama, percepcijom superiornosti i namerom da oblikuje svet po svojoj volji. To je protivnik se ne manifestuje fizički, makar ne kao drugi neprijatelji u kao u drugim igrama kako smo navikli, već on manipuliše ambijentom, ljudima, sistemima i, pre svega, tobom. A igra to prezentuje kroz kombinaciju audio logova, poruka, okruženja i, naravno, neposrednih susreta sa neprijateljima. Priča ovde nije nešto što bi rekli da je eto, ubačena da bi postojala, ona je srce igre i konstantno te tera napred, čak i kada su resursi mali, a tenzija velika.

U pogledu sadržaja, System Shock na Switch 2 nije kratka igra. Glavna kampanja traje nekih solidnih 15–20 sati ako idete direktno kroz glavnu priču. Dodajte tome istraživanje, side zone, pronađene audio logove i skrivena područja, i lako možete imati 25+ sati intenzivnog igranja. Pored toga što igra zna da bude zahtevna, ponekad brutalno, nikada ne oseća kao da vuče ili prenaduvana sa nepotrebnim delovima. Tempo je ujednačen, priča nikada ne staje da bi „napumpala“ radnju, i do kraja imate osećaj da je svaki izazov tamo sa razlogom. Glasovna gluma i zvučni efekti i u ovoj verziji kao i u ostalim edicijama ovog Remakea, takođe su na visokom nivou. Gluma je u većini situacija snažna i dodatno pojačava SHODAN‑ovu prijeteću prisutnost. Muzika je diskretna, ali efektna — postoji u pravim trenucima bez da dominira, gradeći tenziju i podržavajući narativ bez nepotrebnog „filmskog“ pristupa.

Gameplay System Shocka je kombinacija FPS mehanika, role‑playing elemenata i survival horora koje jednostavno funkcioniše. Igra te ne vodi za ruku; naprotiv, stalno ti govori da si sam, da si slabo opremljen i da će ti svaki izbor imati posledicu. Borbe su napete, neprijatelji su nemilosrdni, a mapiranje nivoa i sistem inventara osećaju se kao deo iste horor misije, a ne kao odvojeni elementi. Na Switch 2, kontrolne šeme su prilagođene tako da vrataš ono što je nekada bilo komplikovano, ciljanje, kretanje i upravljanje inventarom su glatki i intuitivni, posebno u handheld modu. Jednostavno, igra uspeva da zadrži intenzitet i kompleksnost bez da Switch 2 verziju učini nezgrapnom ili ograničenom. Sistem napredovanja u igri kombinuje prikupljanje resursa, unapređivanje veština i izbor opreme na način koji nagrađuje istraživanje i planiranje. Nema instant “level up” rešavanja problema, svaki skill point se oseća vredno, kao da čini razliku između potvrđenog neuspeha i opipljivog, ali krhkog napretka. Inventar je ograničen i moraš da razmišljaš šta ćeš poneti, a šta ostaviti, mala odluka koja može da napravi veliku razliku kasnije u igri. Kao što je to bilo u originalu, upravljanje resursima je ključno i često predstavlja više od same borbe; to je deo atmosfere beznade i stalne tenzije.

Što se tiče okruženja, Switch 2 verzija miksuje vrlo pažljivo retro estetiku i modernu prezentaciju Map spavaćih modula, laboratorija, smeća i kontrolnih centara izgleda prepoznatljivo, pomalo jezivo, pomalo sterilno, ali uvek efektno, ali uz dodatnu dubinu svetlosnih efekata, detalje tekstura i dinamične senke kojima novija verzija daje novu, mračniju dimenziju. SHODAN‑ove intervencije u ambijentu su posebno efektne, ne samo vizuelno, već i narativno, kada artifakti i vizuelni “šum” počnu da se pojavljuju, znaš da nije samo prostor opasan, već i percepcija stvarnosti.

Tehnički aspekt Switch 2 verzije je impresivan. Framerate je stabilan u većini situacija, oko 60fps u većini borbenih sekvenci i relativno stabilan i u složenijim područjima, a rezolucija je jasna i oštra, kako u dock modu tako i u handheldu. Moram da napomenem da na izlasku i nije baš bilo tako. FPS je umeo često da bude poprilično ispod 60. Ali sada, posle prvog patcha, nema onog osećaja „portovane igre koja je slabo optimizovana“; naprotiv, igra izgleda i radi kao da je Switch 2 i više nego sposobna konzola za ovaj naslov. U trenucima kada se desi pad FPS‑a, to je mahom zbog ogromnog broja efekata ili metaka na ekranu odjednom, ali to se brzo stabilizuje bez značajnih zastoja. Mada verujem da će Nightdive vremenom ispraviti sve probleme sa ovom verzijom i da će biti ultimativni način da se igra ovaj naslov, nebitno da li bili kod kuće, ili ne.

Kontrole su vrlo dobro prilagođene za Switch 2: ciljanje i okretanje su fluidni, inventar se otvara brzo i intuitivno, a prebacivanje između oružja i predmeta se oseća kao prirodan deo toka igre, ne kao muke punjene menijima. U handheld modu, ergonomija je verovatno najbolja verzija ove igre do sada, lagan, ali precizan odgovor kontrola omogućava igrače da bez većih problema predvode lika kroz najtamnije hodnike Citadela.

Jedna od najlepših stvari u vezi sa ovom Switch 2 verzijom je taj poznati osećaj portabilnosti. System Shock nikada nije bio igra koju bi tradicionalno povezivao sa prenosivim uređajima, ali sada, kada igraš u bilo kom položaju, bezel ekranu ili televizoru, osećaj je isti. Ne postoji „siromašnija“ verzija igre; Switch 2 verzija ima svoju punu, dostojanstvenu prezentaciju, koja radi lepo i bez onih kompromisa koje smo viđali na starijim prenosnim platformama.

Naravno, System Shock nije igra za svakoga. Neće svima leći mala učitavanja menija, kompleksnost inventara ili težina koji ponekad ide više ka hardcore survival hororu. Ali ako voliš igre koje zahtevaju planiranje, pametno upravljanje resursima, osećaj tenzije i momenata koji ti doslovno navlače srce u grlo, ovo je naslov koji će tevnuti i ostaviti trag. A upravo taj balans između taktičkog razmišljanja i adrenalinskih borbi čini ga jedinstvenim.