Neverwinter Nights 2 Enhanced Edition – Recenzija – Neke igre zaboraviti nećemo

Zanimljivo je kako neke igre jednostavno odbijaju da budu zaboravljene. U tim igrama možda grafika nije “next-gen”, možda UI izgleda kao da je preživeo par generacija, što realno i jeste, ali ako negde ispod toga imai dušu, ako ima dobru priču i mehanike koje se i dan danas super drže, onda takvi naslovi uvek nađu put do novih igrača. Neverwinter Nights 2 Enhanced Edition je upravo taj tip igre, matori klasik koji pokušava da pronađe svoje mesto na modernim konzolama i, što je najvažnije, da dokaže kako staro zlato i dalje može da sija.

Za one koji nisu imali priliku da ga igraju kada je original izašao (pre više od 15 godina), Neverwinter Nights 2 je RPG zasnovan na Dungeons & Dragons 3.5 pravilima. To znači gomilu statistika i onaj osećaj da svaka odluka ima težinu, jer iza svega stoji prilično rigorozan sistem pravila. U osnovi, ovo je priča o vašem liku, običnom, ničim posebno značajnom na početku, koji se uvlači u vrtlog političkih spletki, drevnih zla i borbi za moć. Klasična fantasy šema, što će verovatno svi pomisliti, ali ono što je Neverwinter uvek znao da uradi jeste da vas natera da poverujete da ste deo nečega velikog. Toliko vas je dobro uvlačio u ceo setup, priču, gameplay, da ste zaboravjali dane, nedelje dok igrate ovaj naslov. Sećam se makar da sam se ja tako osećao kada sam prvi put igrao ovu igru, a evo, decenijama kasnije (bukvalno) i dalje mi budi leptiriće u stomaku i gubim se u vremenu.

Ono šta je najlepše ovde, sama srž igre su likovi, dijalozi, moralne dileme, buildovi. Neverwinter Nights 2 vam daje slobodu da pravite lika kako god želite. Hoćete paladina koji voli da se petlja u politiku? Može. Hoćete zlog čarobnjaka koji sve rešava vatrom? Nema problema. Sistem baziran na D&D pravilima omogućava toliko varijacija da ćete satima sedeti u kreaciji lika. Za nekoga je to pakao, za druge raj. Ja spadam u ovu drugu grupu i svaka nova kampanja je prilika da probam nešto potpuno drugačije. Moram da priznam, da je bio period, između mog prvog igranja i sada, kada sam mrzeo da se kočim sa ovim sistemima, ali kao što rekoh, ovo me je tako podsetilo kada sam sa društvom sedeo na terenu za košarku i pričali o svojim buildovima i kako smo rešavali probleme, bukvalno praveći lika i igrajući igru sam poželeo da ponovo pozovem staro društvo i blebećem im o ovome. Verujem da njima nije ni u malom mozgu Neverwinter, ali meni je u krilu, bukvalno.

Ovo je klasičan taktički RPG u realnom vremenu s pauzom. Možete sve igrati kao hack & slash manijak, ali ako ne koristite pauzu i ne razmišljate par poteza unapred, igra će vas brzo naučiti pameti. Naročito na višim težinama, gde svaki spell i svaki potez znače razliku između pobede i brisanja pola sata progresa. I da, ovo je old school, nema auto-sejva na svakom koraku, nema držanja za ruku. Ako pogrešite build, snosite posledice. Ako uletite u bitku bez plana, posledice su još gore. Za mene, to je pravi šarm ove igre, osećaj da ste sami krojač svoje sudbine, u dobru i zlu. Kao i nekada davno, proveo sam sate praveći build ili bolje rečeno, pokušao da iz svoje senilnog mozga izvučem is sećanja šta sam ustvari pravio i sa čime sam igrao nekada davno. Naravno da se nisam setio i u par navrata sam pomislio, e da ovo je to! Ali sam onda skontao da grešim, pa sam kretao ponovo, a onda rekao sebi, hej pa ne sećam se ničega, hajde da uđem u igru kao prvi put, što sam i učinio. Na početku je trebalo vremena da se priviknem kako na borbu tako i na sve ostalo, ali kako je vreme prolazilo, sve je kliknulo i krenuo sam da uživam, baš kao nekada.

Ova Enhanced Edition verzija donosi sve ekspanzije i dodatke, što znači da pored glavne kampanje imate i Mask of the Betrayer i Storm of Zehir. To važi za apsolutno sve verzije igre, nebitno da li igrali na PlayStation 5 Pro, Xbox Series konzole ili možda Nintendo Switch (2) kao mi. Ako vam ovo ništa ne znači, verujte mi, vredi pomena, jer Mask of the Betrayer spada među najbolje RPG ekspanzije ikada napravljene. Dublja od osnovne igre, kompleksnija i moralno šeta na samoj granici, tankom koncu, do te mere da ćete više puta zastati i razmišljati o sopstvenim odlukama. Storm of Zehir je drugačiji, više fokusiran na slobodu i istraživanje nego na linearnu naraciju. Sve to na Switchu, u pokretu, zvuči kao RPG san, zar ne?

Ali hajde da pričamo o onome što vas verovatno zanima: kako sve to radi na Switchu? Iskreno, iznenađujuće dobro… i pomalo nezgrapno. Sama optimizacija je odlična, igra radi fluidno, ali kako i ne bi kada se radi o matorom naslovu, nema nekih ozbiljnih padova frameratea, iako vizuelno, da se ne lažemo, ovo izgleda kao igra iz 2006. godine, jer to i jeste. Enhanced Edition je ubacio par sitnih poboljšanja, kao što su veće rezolucije i bolja čitljivost teksta, ali nemojte očekivati čuda. Ovo nije remake, ovo je port sa malo šminke. Ali vidite, ja, makar, sam baš ovo i želeo, ne više, ne manje, nego sirovo iskustvo kao što je nekada bilo. Kontrole su posebna priča. Original je pravljen za miša i tastaturu, i to se vidi na svakom koraku. Navigacija kroz menije, biranje skillova, opreme i sve ono što se podrazumeva u jednoj D&D igri može delovati naporno na kontroleru. Aspyr je uložio dosta truda da to prilagodi analognim stickovima, i posle par sati se naviknete, ali početak ume da bude bolan. Ako ste novi u ovakvim igrama, spremite se na mini-tutorijal u sopstvenoj glavi dok sve ne legne na svoje mesto. Ono šta je meni jako krivo je to što nema podrške za Switch 2, što znači da ne možemo koristiti joy-con kao miš. Šteta, mada ko zna, možda dobijemo podršku za ovo u apdejtu.

Što se tiče tehničkog aspekta, nisam naišao na ozbiljne bugove, što je lepo iznenađenje. Učitanja su solidna, na Switch 2 mogu biti dosta brza, mada Switch 1 konzoli na nekim većim mapama umeju da potraju par sekundi duže nego što bih voleo. Muzika i voice acting ostali su isti kao nekad, što znači da vas čeka gomila solidnih glasovnih glumačkih nastupa i orkestarska pozadina koja i dalje ima moć da vas uvuče u svet. Nema tu spektakla, ali ima duše, a to je nešto što modernim igrama često fali.

Moram da napomenem da ovo definitivno nije igra za svakoga. Ako vam je recimo Baldur’s Gate 3 bio previše spor i previše old-school, onda ovde nemate šta da tražite. Ako, s druge strane, volite RPG-ove koji vas ne vode za ruku, koji traže da čitate, razmišljate, planirate i koji nagrađuju strpljenje, onda ste na pravom mestu. Neverwinter Nights 2 Enhanced Edition na Switchu možda nije najudobnije iskustvo na svetu, ali ideja da ovakav klasik možete igrati u krevetu ili u autobusu je prosto fantastična.