Islanders: New Shores – Recenzija – Lepota minimalizma

Te, sada tako davne 2019. godine, izašla je igra Islanders. Nisam znala mnogo o njoj kada sam je uzela, samo da je opuštajući city builder. Osvojila me je onog trenutka kada sam savršeno skliznula jednu kućicu u drugu. Osećanje bolje od utehe čokolade, bolje od završene slagalice, skoro pa bolje od meditacije. To je bio prvi put da sam se susrela sa tako jednostavnom a tako zabavnom igrom. Danas već ustaljena mehanika casual city buildera mi je tada delovala osvežavajućom. Svakako je donela novinu u žanr. U to vreme smo imali velikane strategija Anno serijal i Cities: Skylines, a tu su bile i manje ali vredne Aven Colony i Surviving Mars. Igre koje, uistinu zabavne, imaju drugačiju svrhu. Da izazovu igrače elementima preživljavanja i/ili menadžmenta. Islanders, sa druge strane, ima potpuno uprošćenu mehaniku. Ona označava moj prvi susret sa strategijom koja ne zahteva previše strategisanja, koja nema antagoniste ni u kom obliku, a koja je u isto vreme vrlo simpatična. 

Kada sam čula da izlazi drugi deo, znala sam da moram da zagrejem stolicu. Isprva sam se zabrinula zbog kletve nastavaka. Ali su developeri, Švedski studio The Station, pokidali svaku brigu. U saradnji sa Coatsink, tvorcima originalne igre, The Station nam donosi briljantan nastavak. Islanders: New Shores jeste meditacija. Opušta, a u isto vreme uzbuđuje novinama. Ovo je igra koja mi je iznova probudila detinju radost igranja. Uspeli su da unaprede sve aspekte igre Islanders, a da joj zadrže sav šarm. 

Slično svom prethodniku, Islanders: New Shores, se zasniva na minimalizmu. Vi praktično preuzimate ulogu inženjera čiji je zadatak da izgradi najefikasniji grad na ograničenom ostrvskom prostoru. I naravno, da sakupi što više poena. Možda zvuči stresno, ali je potpuno umirujuće. 

Nema unapred određenog narativa, nema nikakvih suvišnih informacija. Vi ste tvorac priče svojih ostrvskih gradova. Udahnjujete im život kroz maštu ako ste tome skloni, a možete i samo da uživate u šarenim zgradama i pustite mozak na ispašu. Ne bih preporučila da potpuno isključite vijuge, jer će vam ipak trebati malo truda da pronađete savršeno mesto za svaku strukturu.

A kako sve to funkcioniše? Igra vas odmah baca na ostrvo i pratite nenametljivi tutorijal. Kartice vas obaveštavaju kako da okrenete kameru, kako da se krećete po mapi i kako da postavite zgrade. Inicijalno dobijate par struktura, sakupite početne poene i napunite tracker kako biste otključali novi izbor. Uvek birate između dva paketa struktura, od različitih farmi i industrija, do gradova i velelepnih zdanja. 

Kako igra napreduje tako sakupljanje tih poena do sledećeg otključavanja postaje sve teže, a zgrade sve kompleksnije. Vrlo su hirovite, znaju šta vole a šta ne podnose oko sebe, te im treba udovoljiti najbolje što možete. Na primer, Temple počinje sa -75 poena. Da, -75. Na vama je da taj minus pretvorite u plus, a genijalnost ove igre jeste što se zaista osećate kao genijalac kada tih -75 dovedete do 150. Za takav poduhvat je neophodno da planirate unapred, i da pazite šta postavljate prvo a šta čuvate za kasnije. Što više planirate, to vam je lepši grad i imate priliku da nastavite da ga širite. To traje sve onda dok ne popunite krug sa desne strane. On takođe zavisi od poena, a otključava sledeće ostrvo. Pomalo se razlikuje od onog u prvom delu, kako po dizajnu tako i po funkciji. Ne samo da vas vodi dalje, već vam daje nešto posebno: Boons! 

Velika novina ove igre u odnosu na prvi deo jesu upravo boonovi. Svaki put kada desni tracker stigne do određene tačke, vama se otključa novi boon. Birate između dve opcije, a dokaz odličnog dizajna igre jeste u tome što niste zaključani dok birate. Možete da odustanete od izbora kako biste proverili ostrvo i pregledate zgrade koje imate na traci. To je korisno jer jednom kada izaberete boon nema nazad i ako ga ne iskoristite na tom ostrvu, gubite ga. Ništa se ne prenosi sa ostrva na ostrvo, osim pojedinih specijalnih boonova. Tekst vam objašnjava šta koji boon predstavlja, a preslatke ikone ilustruju svaki. Ovako isto funkcioniše i izbor building packova. A sličan izbor imate i pri prelasku na sledeće ostrvo. Birate jedno od dva, a svako ostrvo ima neki svoj feature koji ga čini zanimljivim.

I to je sve. Postavljate zgrade, dobijate bodove, birate boonove i napredujete. Što više poena to viši rang na nedeljnoj ili globalnoj leaderboard listi, ako vam je do toga stalo. Što se tiče čuvanja igre, sve je automatsko i ništa ne gubite. Možete i da sačuvate ostrvo u svakom trenutku i vratite se na njega kasnije u formi Sandboxa. Ovaj mode omogućava da se potpuno opustite, bez bridge o poenima. Sve zgrade su dostupne, možete da rušite već postavljene, i što je najzanimljivije možete da kreirate svoja ostrva! Tu je i photo mode da zabeležite prelepe prizore, sa nekoliko filtera i opcija za upravljanje kamerom. 

Settings je pregledan. Sadrži opcije za accessibility, grafičke i audio kontrole, promenu tastera, credits, a tu su i opcije za Twitch strimere. Grafičke i audio kontrole su prilično standardne, a jako mi se svidelo što u accessibility tabu možete da podesite outline za zgrade. To neznatno olakšava igru, jer tačno znate koje postavljene zgrade su obuhvaćene što je za mene veliki plus. Dobar dizajn ove igre leži i u tim sitnim detaljima. Outline vam nije neophodan jer vam iskoče brojevi koji govore da li zgrade daju, oduzimaju ili ne utiču na poene. Ali za ljude poput mene, kojima previše brojeva remeti pažnju, outline je odlična stvar. Ne uklanja brojeve, ali daje žutu ili crvenu konturu, što je sasvim dovoljno. Najuzbudljiviji settings tab je Facade. Kako napredujete kroz ostrva, tako otključavate različite tipove fasada za pojedine strukture. Ako vam se više sviđa original, uvek se možete vratiti na taj izgled. Ali zašto da bude sve default kada može luxurious?  

Izgledom je ovaj deo znatno napredniji od prethodnika. A tehnički bez greške. Barem ja nisam naišla ni na jednu. Primetila sam samo da se ponekad pogubi grafika na ultrawide monitoru, što nije sjajno. Jedino rešenje na koje sam našla jeste da se minimizuje prozor na Windows key, pa da se opet otvori. To vam dođe kao da lupite televizor da uhvati signal. Ali je to zaista jedina zamerka što se tiče performansi.

Što se tiče dizajna, volela bih da su prelazi između ostrva kraći. Taj loading nekako traje i traje i taman kad mislite da ste stigli, on traje još malo. Možda je to da dočaraju putovanje, ali brzo dosadi. Posebno ako ste upali u odličan run i želite da terate dalje. Da ne preterujem baš, nije to toliko strašno, ali mi jeste malo zasmetalo. Takođe bih volela da mogu da pogledam informacije o zgradama koje sam već postavila a ne da moram da čekam da se opet možda pojave, pa da ih izaberem, pa onda tek na traci da vidim šta su. Ne znam što nisu zgrade opisane prilikom izbora kao što su boonovi i ostrva. Istina, mogla bih sama da ispišem te podatke, ali volela bih da ne moram.