Civilization 7 – Recenzija – Neprepoznatljivi nastavak poznate franšize

Sećam se kada sam prvi put igrao Civilization igru. To su bile kasne devedesete, sa prvim našim prvim računarom smo jurili strateške igre koje možemo da igramo do besvesti. Civilization je bio upravo to. Iako sam bio klinac, noćima nismo spavali, samo da bi videli kako će budućnost našeg carstva izgledati. Svaki turn je trajao godinama, ali ništa od toga nas nije sprečavalo da stvarno uživamo u ovom naslovu. Tokom godina, izlazili su nastavci, a obaveze su me naterale da jednostavno nemam vremena da se prepustim jednoj igri kao što je Civilizacija kao ranije. Svaka sledeća igra je nekako bila bolja od prethodne, kompleksnija, dublja, što značilo, zahtevala je više vremena. Sada je 2025 godina, prošlo je preko 30 godina od prvog naslova i došao je Civilization 7, poslednji nastavak ove vanvremenske igre.

Kada sam video da izlazi igra, mislio sam da jednostavno neću imati vremena kao kada sam bio klinac da se prepustim igri. Jesam igrao prethodne delove, ali ni u jednoj nisam toliko utonuo da bih rekao da je znam from inside out. Plašio sam se da će sa Civilization 7 biti ista priča, ali na moju sreću, ali verujem nesreću mnogih okorelih fanova franšize, ovaj nastavak se dosta razlikuje od prethodnih igara.

Civilization 7 je u osnovi i po izvođenju dosta slična starijim igrama iz franšize. Na vama je da izaberete naciju, vođu, i krenete putem kroz istoriju, stvarajući nešto poznato ali ponovo drugačije od sveta u kome živimo. Ipak, sedmi deo u franšizi je možda naslov sa najviše promenama u odnosu na dosadašnje igre. Ukratko, igra je više streamlined nego ranije, jeste duboka, ali sa druge strane jednostavnija, manja, da kažem, pitkija za nove igrače ili one koji nemaju previše vremena. Mada, to znači da ipak nije toliko kompleksna kao prethodne igre, i moram da kažem da to jeste istina, i da se to sigurno neće svideti starim fanovima. Civilization 7 je upravo zbog toga mač sa dve oštrice, jer je to igra koja se sa jedne strane udaljava od stvari i mehanika koje su definisale franšizu, prihvatajući mehanike koje su prvo bile viđene u drugim igrama. Upravo zbog toga, kritike na internetu jesu u neku ruku opravdane, jer Civilization je uvek bila franšiza koja je prednjačila sa novinama u grand strategy žanru. Sa rastućom konkurencijom, ona je izgubila taj pedigre, šta više, sada ova franšiza pozajmljuje fazone i fore od drugih sličnih naslova koji su izašli u proteklih nekoliko godina.

Nego da krenemo sa promenama i stvarima koje su drugačije nego u prethodnim igrama. Sigurno najveća promena je ona koja direktno utiče na gamaplay i razvoj vašeg carstva. Sada više nećete moći da vodite jednu civilizaciju od njenog začeća do kraja, već je igra podeljana u tri velike epohe – Antiquity, Exploration i Modern. Svaka epoha se drastično razlikuje u druge, jer naravno, obuhvata totalno drugo vremensko poglavlje stanovništva planete zemlje. Isto tako, svaka epoha praktično resetuje vaš progres i izabranu kulturu i forsira vas da izaberete drugu, kako bi nastavili da igrate. Sa jedne strane, ovo je u neku ruku dobra stvar, jer vas igra time ne forsira da igrate sa jednom istom civilizacijom od početka do kraja, u slučaju da vam to dosadi jelte. Ali sa druge strane, igra vas onda forsira da ne možete da nastavite sa svojom odabranom kulturom, već ste primorani da izaberete drugu. Ovo je u neku ruku okej realizovano s obzirom da se svaka epoha završava sa nekom velikom krizom koju vi trebate da prebrodite, koja će često biti katastrofalna za kulturu koju vodite, i upravo zbog toga dolazi blagi reset. Sa druge strane, nemate tu slobodu da recimo rimljane vodite od začeća pa sve do budućnosti. Cela poenta Civilization igara je bila ta da vi možete kreirati svet kako vi želite, ovako ste primorani da pratite predodređeni razvojni put koji vam igra forsira. Ovde to jednostavno, nećete moći, makar ne za sada ako se nešto drastično ne promeni u patchevima u budućnosti. Recimo, ova novina je pozajmljena iz Humanity naslova, gde je nekako bolje realizovana, jer je to igra sa svojim identitetom, a ne Civilization naslov.

Sa jedne strane, ovo možda može biti zanimljiva novina nekim igračima, jer će ovako videti više od igre u jednom plathroughu. Sa druge strane, gubi se taj stari, poznati osećaj Civilization igara, i nekako imaćete osećaj kao da igrate neki drugi naslov, a ne nešto uz šta ste odrasli. Meni, ma koliko delovalo uzbudljivo i zanimljivo, pogotovo zbog načina kako se završavaju epohe, se ipak nije svidelo, jer mi je uskraćena sloboda praviti svoju civilizaciju od začeća do kraja, što je bila i poenta svakog naslova.

Svaka era je karakteristična po sebi i ma koliko niko nije tražio ovakvu promenu, igranje u njima jeste zanimljivo. Age of Antiquity su počeci svake civilizacije, prvi problemi i kristalisanje i formiranje društva. Prvi problemi na kojima ćete učiti kako da budete bolji lider vaše civilizacije. Nećete sretati toliko nacija jer se sve tek razvijaju. Igra se drastično proširuje sa Age of Exploration i tada vas ona testira svemu šta ste trebali da naučite u prethodnoj epohi. Istraživanje i kolonizacija će proširiti mapu ali isto tako i uvesti nove lidere koje ćete moći da sretnete, da interaktujete sa njima. To su takođe trenuci kada će diplomatija i pregovaranje biti na testu, kada ćete morati da donosite teške i važne odluke. Modern Age će trajati sve do 1950. godine, što jeste čudna odluka, jer ništa nakon te godine vam neće biti u mogućnosti da istražujete. Bolje rečeno, sve tehnologije koje su nama poznate nećete moći da vidite u igri, što je čudna odluka i nadam se da će više elemenata u otkrićima biti omogućena u budućnosti recimo nekim dodatnim sadržajem.

Sa jedne strane, ovo možda može biti zanimljiva novina nekim igračima, jer će ovako videti više od igre u jednom plathroughu. Sa druge strane, gubi se taj stari, poznati osećaj Civilization igara, i nekako imaćete osećaj kao da igrate neki drugi naslov, a ne nešto uz šta ste odrasli. Meni, ma koliko delovalo uzbudljivo i zanimljivo, pogotovo zbog načina kako se završavaju epohe, se ipak nije svidelo, jer mi je uskraćena sloboda praviti svoju civilizaciju od začeća do kraja, što je bila i poenta svakog naslova.

Druga promena vredna pomena je to što lideri koje možete izabrati, sada više nisu vezani za nacije iz kojih su protekli. Tako da sada faktički možete izabrati drevnog kineskog lidera da vam vodi Rim recimo ili da pravite druge uvrnute kombinacije. Sa jedne strane, ovo deluje i jeste zanimljivo, jer svaki lider ima određene bonuse koje se bolje uklapaju sa drugom nacijom nego iz one odakle on potiče. Sa druge, nekako je isuviše čudno, ako bih tako mogao da kažem, jer što zbog navike to zbog logičnosti, nekako smo navikli da biramo civilizacije u odnosu na lidere koji ih vode i obrnuto.

Pre nego što krenemo na sledeću stvar, moram da napomenem nešto što je jako bitno, a to je da je ovo prva Civilization igra koja je izašla za apsolutno sve konzole u istom trenutku, a tu mislim i na Switch, zbog toga su neke od promena koje slede, direktan uticaj te odluke. UI je jednostavno drugačiji, da ne kažem, loš, i više prilagođen za konzolne nego za PC igrače. Ovo je pravi nož u leđa za sve stare fanove Civ igara. Mada, to nije jedina stvar. Ma koliko UI bio prilagođen konzolama, toliko nije funkcionalan ni na jednoj platformi. Pored stvari koje su vam vidljve, preko onih koje je potrebno da nađete, jednosavno je cela navigacija teška kako za stare tako i za nove igrače. Ovde se pravi još jedan problem, a to je na koji igra jednostavno funkcioniše i informiše igrače. Često u toku igranja jednostavno nećete dobijati informacije koje su vam potrebne, kako o kulturi, tako o mehanikama, o pojavama u toku igranja, likovima i tako dalje. Već ćete sve morati da tražite u encikolopediji same igre. Dok će vam igra bacati neke informacije koje nisu relevantne za vašu igru u tom trenutku. A to sve dovodi do frustracije jer eto, nećete imati na vrhu prstija sve šta vam treba, nego će se imerzija gubiti i uništavati stalnim traženjem pojmova i objašnjenja po enciklopediji. Nekako mi se, kako zbog izgleda User Interfacea tako i zbog načina na koji igra uvodi igrače, da je razvojni tim jednostavno požurio sa izlaskom ovog nslova, bez neophodnog poliranja svega i testiranja sa kontrolnom grupom da se vidi da li je nešto fukcionalno ili ne.

Civilization igre su uvek bile zanimljive zbog toga što ćete u toku igranja sretati druge civilizacije, sa kojima ćete trgovati, koje će vam se eto javiti, izaći neki prozorčić sa pozdravom ka vama i vašoj civilizaciji, pohvali ili kirtici ili eto nekada i savetu. Sada se to ne dešava i nije mi jasno da li je to namerno odrađeno, ili je možda jedna stvar koja se jednostavno ne trigeruje zbog baga ili nečega drugog. Upravo zbog toga, nekako se čini da interakcija sa drugim nacijama će biti minimalna pogotovo u periodu istraživanja i pronalaženja drugih civilizacija. Nekako ćete se osećati usamljeno, na sada ne toliko velikoj mapi.

U igri ste uvek mogli da birate veličinu mape i sveta u kojem ćete krenuti vašu avanturu, sada je najveća mapa „standard“ što deluje i jeste malo. Pored toga, nećete moći da menjate imena gradova, reka, i svega ostalog šta pronalazite, tako da cela personalizacija jedne nacije, otkrivanja i istarživanja se gubi zbog manjka ovoga. Nije mi jasno zašto je to izbačeno. Sa jedne starne, to vezano za mapu je sigurno izbačeno jer je igra crossplay između svih platformi, znači igrač na switch konzoli može igrati protiv igrača na PC-u, ali upravo zbog toga, igrač na PC-u je ograničen tehničkim mogućnostima u vidu veličine mape zbog Switch igrača. Balans koji jednostavno PC igrači nisu tražili.

Mada to nije sve, ponašanje AI-a je često čudno, kako protivničkog tako i vašeg naroda, koji će se buniti ili praviti haos koji se totalno kosi nekom logičnom ponašanju civilizacije. Nekako ćete imati osećaj da ste diskonektovani od vaše nacije ma koliko pokušavali da ih usrećite. Sve ovo deluje, pa pogrešno, jer za razliku od prethodnih naslova gde ste uvek mogli jasno da vidite, pa čak i čujete zadovoljstvo ili nezadovoljstvo svojih sledbenika, se sada svelo na puku i beživotnu statistiku.

Bitke i vođenje armije je isto promenjeno. Sada ste uskraćeni mikromenadžmenta jedinica, već sav XP će dobijati komandant tih jedinica. Što je dobra stvar moram priznati, makar za mene, ali verujem da će uskraćivanje ove opcije biti još jedan minus za stare igrače. Iako su borbe zabavne kao i celokupna ideja da se vaša nacija fokusira isključivo na ratni razvoj, to može da postane komplikovano ukoliko se borite na nekoliko fronta od jednom. Igra će se često fokusirati na jedan deo mape, dok će se AI protivnika kretati u istom trenutku, nebitno gde je fokus kamere stavljen. To znači da možete pratiti samo jedno dešavanje, a za druga jednostavno morate da malo razmišljate i skontate šta se stvarno desilo. Ovo može da bude problem, naravno ukoliko izaberete ovaj put razvijanja, i ukoliko želite da ratujete sa svima, što eto, nije preporučeno, jer ma koliko borba izgledala zanimljivo i unapređeno u odnosu na prethodne naslove (jedan od retih elemenata koji je stvarno unapređen) može brzo postati haotičan čak i sa uprošćenim mehanikama.

Grafički gledano, Civilization 7 izgleda prelepo, art style iako drugačiji od tradicionalnog izgleda odlično kao i grafika u toku igranja. Svaka mapa će imati pregršt detalja, vaši mali gradovi dok se razvijaju će izgledati super, koji kasnije mogu postati velike metropole, i u svakom tom trancionom periodu će sve izgledati i delovati super. Voice over je isto super odrađen, od početka do kraja. Moram da napomenem da je u Civilization 7 ubačen pokušaj priče, ali koji se jednostavno ne razvija u dovoljnoj meri koji bi bio zadovoljavajuć, već je tu kako bi eto, bio tu. Zbog toga se i nisam previše fokusirao na to.

Civilization 7 (PlayStation 5)

7.8 Dobro

O ovoj igri se može pisati do besvesti, kao što se i može igrati, samo još jedan turn, i tako u večost. Zbog gomile promena, ovo deluje više kao pravi nastavak nego kao nadogradnja prehodnih igara. Većina naslova u franšizi su bili, da kažem, unapređeni prethodnici, a sedmica ima toliko novina da se može nazvati prvi pravi nastavak. Sada da li su te novine upitne, odluka je na vama. Civilization 7 deluje kao savršen nastavak za Civilization Revolution, prvi kozolni naslov u franšizi, ali manje kao nastavak nekada slavne Civilization franšize koja je krasila skoro svaki PC. Upravo zbog toga, igranje Civilization 7 će biti mač sa dve oštrice, jer ovo je naslov koji će se definitivno svideti novajlijama, ali koji već sada, stari fanovi u globalu i ne vole previše. Na kraju, ovo jeste dobra igra, bila bi još bolja ukoliko se ne bi nazivala Civilization 7 već uzela drugo ime, jer tada ne bi navukla toliki Internet hejt koji trpi sada.

• Gameplay 8
• Grafika 8
• Priča 7
• Zvuk 8