Den Traktenberg treći put dobija priliku da nastavi novi filmski univerzum jednog od omiljenih čudovišta iz osamdesetih, Predatora. Posle uspeha Prey i Predator: Killer of Killers, Dizni je položio sva jaja u jednu košaru i vidi se da su na rezultatima koja su postigla ova dva naslova, omogućili Denu da se poigra sa mitologijom ove kreature i da načini nešto sasvim novo. Hajde da vidimo da li je treći put uspeo da otkrije toplu vodu, ili se više priklonio smernicama Diznijevog konglomerata.
Ovog puta započinjemo priču na rodnoj planeti rase Jautdža (Jautya) koja je zapravo Predatorova rasa. Naš heroj je Dek (Dimitrijus Šuster-Koloamatangi) mladi i omanji pripadnik klana, koji mora da prođe ritual dokazivanja da je sposoban da postane lovac i ratnik, ako u tome ne uspe, čeka ga smrt.
Njegov brat Kvej (Majk Homik) ga priprema za odlazak na planetu Genu, gde mora da nađe najopasniju lovinu, a to je kreatura Kalisk. Stvorenje od kojeg se i najveštiji lovci plaše i zaziru jer borba sa tim stvorenjem garantuje sigurnu smrt.
Planeta će ispasti poprilično okrutna spram našeg junaka koji će morati da se snađe bez prepoznatljivih pomagala, a na tom putovanju naići će neočekivanu saveznicu, u obliku sintetičkog androida koji pripada korporaciji Vejland Jutani, i koja se zove Tija. (El Faning)
Starim obožavateljima će zasigurno biti trn u oku, kompletna izmena identiteta i karakterizacije Predatora. Ako smo navikli da je prvi deo koncipiran na slešerima osamdesetih sa naučno-fantastičnom premisom i hektolitrima krvi, i horor tenzijom, ovde je to sve iskorenjeno.
Evidentno je da je Predator: Divljina namenjen mlađim generacijama, i pošto su njegovi protivnici sada razne kreature, i sintetički roboti. I niko od njih nema pravu boju krvi, cenzori dozvoljavaju da se ovde vide razne nasilne sekvence gde se Dek bori da spasi živu glavu i dredove, i poživi dovoljno dugo za novi nastavak.
Sa jedne strane, mogu da razumem odluku režisera i scenarista, Patrika Ejsona i Brajana Dafilda da okušaju sreću i da obrnu priču naglavačke, i da pre svega unesu jednu vrstu novine u narativ. A to je naučno-fantastična avantura, ako ćemo iskreno nije se baš osetilo kod novijih holivudskih naslova da neko ponovo pokuša takav pristup. Ne računam novije Star Wars naslove jer su oni postali mešavina svega što se zbiva u trenutnoj popularnoj kulturi, a ponajmanje lagani i avanturistički serijal koji je dao veliku vrstu inspiracije mnogim franšizama koje su nastale posle tih filmova.
Ako pređete preko toga da nećete dobiti ono na šta ste navikli, i da, postoje određeni stereotipni postupci koji su postali zaštitni znak mnogih Diznijevih filmskih franšiza (Marvelov humor, onaj najiritantniji je nažalost prisutan ponajviše u dijalozima) i da ima dosta vizuelnih omaža (Mandalorijanac je najviše ovde poslužio i kao narativna inspiracija, a i za mnoge druge detalje) već poznatim franšizama koje izlaze iz domena Predatorovog sveta. Moći ćete da se zabavite, jer koliko god da ovo ruši sliku o legendarnom čudovištu, ipak daje dovoljno snage da ostane koliko toliko relevantna u moru nostalgičnih franšiznih naslova, koja većinskim delom idu nagore jer se plaše da pokušaju nešto drugačije.
Što se glumca i glumice tiče, Dimitrjus u ulozi Deka, je dovoljno fizički aktivan i razne vratolomije kroz koje prolazi su dovoljno zabavne i prijatne za oko. Nisam baš siguran da su skroz išli sa prostetikom lica, i sigurno je korišten CGI. Ali njegove oči prikazuju dovoljno jake i uverljive emocije.
I verujem da već svi znate da El Faning ima dualnu ulogu, glumi “sestre” androide, Tiju i Tes. Iako mi Tija i njena blebetenja i konstantno gledanje u kameru sa sve namigivanjem nisu baš prijala. Bio bih namćor, kada bih rekao da nije uopšte uspela da me nasmeje, ali zapravo odnos Deka i Tije ima dosta fizičkog i neverbalnog humora koji ume da izmili osmeh.
Faningova je već dovoljno prekaljena glumica, i to se donekle može videti po ulozi Tes, gde glumi hladnokrvnu i iskalkulisanu mašinu koja samo želi da zadovolji svoje korporativne gospodare. To su zapravo sitne nijanse u prikazu dva dijametralno različita lika, ali siguran sam da svi čekamo da je vidimo u novom filmu Joakima Trira, Sentimentalna vrednost (Sentimental Value) gde će sigurno oduševiti publiku.
Film najviše štuca na polju scenarija, iskreno ne znam zašto američki scenaristi nemaju toliko poverenja u svoju publiku i što moraju sve da objasne kroz ekspoziciju, koja pritom nije toliko interesantna. Postulat show and dont tell je i dalje najjače oružije bilo kojeg scenariste ili režisera i smatram da bi film bio za par kopalja bolji, da su dijalozi svedeni na minimum ili da ih uopšte nije ni bilo.
Većina akcionih scena je dobro koreografisana, nema tu nešto previše ludovanja sa montažom i uglovima, bitno je da jasna i čista i da ćete sve moći da ispratite. Nisam ljubitelj usporavanja, i lens flerova, pa mi je to donekle umanjilo utisak, jer bez njih bi film bio čistiji i prijatniji za gledanje.
Eko sistem na planeti je šarenolik, i zaista opasan. Dosta dovitljivih ideja su našli da budu prepreka Deku i Tiji na ultimativnom lovačkom iskustvu, i vidi se da su oko toga uložili dosta pažnje. Kraj je pomalo ravan, jer se oseća da je ipak ovo bio strimerski film, sam budžet je bio kikiriki za današnje vreme, svega sto miliona dolara. Što je zapravo i dobra stvar jer i treba Holivud da se vrati vremenima kada su imali manje budžete i od njih pravili daleko bolje komercijalne filmove.
Muzika koju su napravili Bendžamin Valfiš i Sara Šahner i koja nastavlja njihovu kolaboraciju sa animiranog omnibusa je neverovatna i diže adrenalin, ako bih izabrao i najbolji aspekt samog filma onda je to sama muzika, jer može da se sluša i mimo filma.
Verujem da će kod najmlađih film postati hit, i da će to uvesti nove generacije da istraže čitav serijal (osim Šejn Blekovog, Predatora, ako volite loše filmove, onda samo napred i hrabro!) što ponovo otvara mogućnosti da ova franšiza dođe do izražaja. Ali na tom putu progresa i osvežavanja definitivno dosta utiče i Diznijev uticaj koji bi mogao da olabavi, jer bi na taj način mogli pored Traktenberga da privole i druge autorske glasove koji bi doneli novi sjaj čitavom serijalu.
Film od 6. novembra se nalazi na repertoaru mnogih bioskopa širom Srbije, posredstvom distributerske kuće MCF – MegaCom Film.
