Kada se Tales of Arise prvi put pojavio 2021. godine, bio je to trenutak kada je jedan od najdugovečnijih JRPG serijala konačno napravio ozbiljan korak napred. Korak, koji se meni iskreno jako svideo. Posle godina i godina oslanjanja na proverenu formulu, Bandai Namco je uspeo da napravi igru koja je zadržala sve ono po čemu su fanovi voleli Tales serijal, ali je istovremeno uspela da privuče i potpuno novu publiku. I da se ogradim, voleo sam sve Tales igre koje sam mogao da igram do sada, ali Arise je bio nešto posebno, igra u koju sam se izgubio i totalno zavoleo. Nekoliko godina kasnije stigla je Beyond the Dawn ekspanzija, koju sam, na žalost, preskočio, a sada na Switch 2 dolazi kompletno izdanje koje objedinjuje celu avanturu u jednom paketu. Za sve koji su propustili originalno izdanje, ili ekspanziju kao recimo ja, ovo je verovatno jedan od najboljih načina da dožive jednu od najznačajnijih JRPG igara poslednje generacije. I verujte mi, nećete biti razočarani.
Priča počinje na planeti Dahna, svetu koji je vekovima pod okupacijom mnogo naprednijeg naroda sa planete Rena. Dahnani žive kao robovi, i jednostavno su primorani da rade za svoje gospodare dok se resursi njihove planete iscrpljuju zarad interesa pet Renanskih lordova. Cela priča se vrti oko Alphena, misteriozni čovek koji ne oseća bol i koji se budi bez sećanja na svoju prošlost. Ah, klasičan twist u većini igara ovog tipa, ali radi posao! Njegov put se ukršta sa Shionne, Renankom koju prati misteriozna kletva zbog koje svaki fizički kontakt sa njom izaziva nepodnošljivu bol. Shionne jeste Renanka, ali ima tu nečega sakrivenog u njoj, prezir ka njenom narodu, osećaj da jednostavno ne pripada tamo gde je bila, stvari koje jednostavno čekaju da se otkriju kako vreme bude prolazilo.
Ono što u početku izgleda kao jednostavna priča o pobuni protiv izrobljavanja i mučenja vrlo brzo prerasta u mnogo dublju, kompleksniju avanturu. Tokom priče upoznajete ostatak ekipe, istražujete različite regione Dahne i polako otkrivate da sukob između Dahne i Rene nije ni približno onakav kakvim se predstavlja na početku igre. Upravo je taj osećaj stalnog otkrivanja novih informacija i delova priče jedan od najvećih njenih kvaliteta. Svaki novi region donosi nova saznanja, informacije, nove likove i novi pogled na sukob koji traje vekovima. Najveća snaga priče ipak nisu političke stvari niti misterije koje okružuju svet, već sama postava likova. Alphen i Shionne guraju najveći deo priče na svojim leđima i njihov odnos predstavlja centralnu stvar u ovoj igri. Ono što počinje kao isforsirano partnerstvo, koje niko od njih nije želeo, postepeno prerasta u jednu od bolje napisanih romansi koje smo videli u modernim JRPG igrama. I taj razvoj priče nikada ne deluje isforsirano niti veštački. Baš suprotno, igra posvećuje desetine sati izgradnji odnosa između likova, pa emocionalni trenuci kasnije imaju mnogo veću težinu.
Naravno, nisu samo glavni likovi dobro napisani. Law, Rinwell, Kisara i Dohalim vrlo brzo prestaju da budu obični likovi sa strane i postaju pravi članovi vaše verne ekipice. Svako od njih prolazi kroz sopstveni razvoj, suočava se sa ličnim traumama i ima svoje mesto unutar priče. Posebno mi se svidelo što igra koristi poznati Tales sistem skit razgovora kako bi dodatno razvila karaktere. Tokom avanture konstantno otključavate kratke razgovore između članova ekipe koji često nemaju direktan uticaj na glavnu priču, ali pomažu da se mnogo bolje povežete sa njima.
Mada, koliko cela igra imala prijatnih stvari u toku priče, ima malo i mana, ne u fazonu da vas natera da prestanete, ali koje ćete možda primetiti ako se dublje ubacite u nju Prvih tridesetak sati spada među najbolje što je Tales serijal ikada ponudio, ali kasnije tempo počinje da usporava. Kako se približavate završnici, igra postaje mnogo fokusiranija na objašnjavanje lorea, kosmičkih misterija i ogromne količine informacija koje se serviraju kroz duže dijaloge i cutscene sekvence. Nije to dovoljno da pokvari priču, ali može biti možda zamorno nekim igračima i definitivno se oseća da završni deo avanture nema isti tempo i energiju kao njen početak. Što je donekle razumljivo, ali možda taj ritam kojim je odlučeno da se ide sa ovom igrom nije baš najbolje isplaniran za njen kraj.
Kada je gameplay u pitanju, Tales of Arise ostaje jedan od najboljih akcionih JRPG naslova poslednjih godina. Combat sistem je savršena kombinaciju jednostavnosti ali sa druge strane i dubine. Na prvi pogled deluje veoma jednostavno. Imate osnovne napade, dodge mehaniku, specijalne Artes sposobnosti i mogućnost da kontrolišete bilo kog člana ekipe. Međutim, što više vremena provedete u igri, to više shvatate koliko je borbeni sistem jako dubok i kompleksan. Easy to learn, a bit hard to master, što bi rekli, samo što ovde nije fora u tome da će biti teško da budete dobri, već ćete morate da uložite više truda kako bi pohvatali sve fazone i fore kako vreme bude prolazilo. Svaki lik funkcioniše potpuno drugačije. Alphen je agresivni melee borac fokusiran na snažne napade koji mogu probiti odbranu neprijatelja. Shionne se više oslanja na vatreno oružje i podršku sa distance. Law igra kao ultra agresivni combo karakter koji nagrađuje konstantni pritisak na protivnike. Rinwell koristi magiju i poseduje jedinstvenu mogućnost krađe i prekidanja protivničkih čarolija. Dohalim kombinuje borbu na srednjoj udaljenosti sa podrškom ekipi, dok Kisara služi kao praktično neuništivi tenk.
Najveća promena u odnosu na starije Tales igre se definitivno videsa Boost Attack i Boost Strike sistemima i mehanikama. Svaki lik ima specijalni napad koji je posebno efikasan protiv određenih tipova neprijatelja. Neki obaraju leteće protivnike, drugi poništavaju, uništavaju štitove, treći poništavaju i prekidaju cast magija. To znači da ne možete samo nasumično pritiskati dugmad i očekivati pobedu. Morate da razumete protivnike i pravilno koristite sposobnosti svoje ekipe. Borbe su neverovatno brze i fluidne. Dodge sistem nagrađuje precizno izbegavanje napada, a uspešan Perfect Dodge često otvara priliku za razorne kontranapade. Kada sve klikne, Tales of Arise pruža osećaj koji veoma malo JRPG igara uspeva da reprodukuje. Borbe postaju gotovo ples između napada, izbegavanja i kombinovanja sposobnosti cele ekipe.
Sistem progresije je još jedan deo igre koji sjajno funkcioniše u ovoj igri. Kako napredujete, otključavate nove Artes sposobnosti, pasivne bonuse i dodatne skill panel sisteme koji omogućavaju postepeno prilagođavanje svakog lika vašem stilu igranja. Iako nije najkompleksniji RPG sistem na tržištu, poseduje dovoljno dubine da konstantno imate osećaj da ustvari napredujete, učite nove stvari i tako dalje. Oružja i oprema takođe igraju važnu ulogu u ovoj igri. Tokom cele avanture skupljate materijale koje koristite za izradu sve bolje opreme. Crafting sistem nije preterano komplikovan, ali lepo funkcioniše kao dodatna motivacija za istraživanje i borbu protiv jačih neprijatelja. Uvek postoji naredno oružje koje želite da napravite ili nova nadogradnja kojoj težite.
Jedna od stvari koja mi se posebno dopala jeste način na koji igra balansira glavnu priču i sporedni sadržaj. Side questovi možda nisu izmislili toplu vodu za ovaj žanr, ovaj tip igre, ali često služe za dodatni razvoj likova i sveta, što jeste jako kul. Neki od najboljih boss fightova u celoj igri ustvari se nalaze među opcionim izazovima i questovima koji vas čekaju nakon završetka glavne kampanje. I to je jako lep momenat, jer vas igra tera da igrate i nakon što je pređete. Tu je recimo Spirit Temple dungeons koji će baš testirati sve šta ste naučili u toku kampanje i svih glavnih i sporednih misija. Iako se priča završava, imate dosta doga da radite u end-game sadržaju.
Ali, kada je Beyond the Dawn sadržaj u pitanju, situacija je nešto komplikovanija. Ekspanzija se dešava godinu dana nakon završetka osnovne priče i fokusira se na pokušaje pomirenja između stanovnika Dahne i Rene. Centralna figura nove priče je Nazamil, devojka koja predstavlja vezu između dva sveta i koja se nalazi u centru novih političkih i društvenih sukoba.
Problem nije u tome što je priča loša, jer jednostavno nije, i pojedini emotivni trenuci funkcionišu veoma dobro. Mada, Beyond the Dawn nikada ne uspeva da dostigne tu veličinu osnovne kampanje, ni u jednom trenutku nemate taj isti osećaj kao kada ste prelazili osnovnu igru. Većina likova je već završila svoje karakterni razvoj tokom glavne igre, pa ekspanzija često ima osećaj produženog epiloga umesto potpuno nove avanture. Za fanove originalne igre to je sasvim dovoljno dobar razlog za povratak, ali teško je da ne pomislite da DLC nikada ne pronalazi isti nivo uzbuđenja koji je imala glavna kampanja, makar što se tiče priče.
Mada, priča nije jedino šta je novo u ovoj igri, tu su i nove mehanike od kojih je najzanimljivija Astral Artes, specijalne kombinovane sposobnosti koje se aktiviraju kada određeni likovi imaju visoku kompatibilnost, povezanost. To tera da razmišljate o tome ko sa kim najbolje funkcioniše u timu, što borbi daje drugačiju dimenziju. Pored toga, imamo i nove regione za istraživanje, nove bossove, od kojih su neki stvarno zahtevni, i zahvalan sam im na tome jer nisu samo reskin starih, nove neprijatelje i solidnu količinu side questova koje ima smisla da igrate jer se nekako savršeno ukapaju uz sve šta se dešava u ovom svetu. Za prelazak ekspanzije biće vam potrebno nekih 15-20 sati ako radite i sporedne stvari, a tu su i novi endgame sadržaji, bolji crafting sistem i gomila novih kostima i oružja. Recimo, Nazamil je potpuno igriv lik i veoma je zabavno graditi tim oko njega.
Što se tiče grafike, Tales of Arise i dalje izgleda fantastično. Čak i nekoliko godina nakon originalnog izlaska, stil kojim su išli sa ovom igrom i dalje ostavlja jak utisak kod igrača, a i kod mene naravno. Svaki region izgleda drugačije, ima sopstveni identitet u ovoj igri, od pustinjskih pejzaža Calaglie do ledenih predela Cyslodie i raskošnih gradova koje istražujete kasnije tokom avanture. Unreal Engine prezentacija omogućila je serijalu da napravi ogroman vizuelni iskorak u odnosu na prethodne nastavke. Pored toga, dizajn neprijatelja i bossova takođe zaslužuje pohvale. Mnogi boss encounteri izgledaju spektakularno i uspevaju da ostave utisak čak i nakon desetina sati igranja. Posebno tokom završnih delova igre gde borbe dobijaju gotovo epske razmere.
Muzika možda nije toliko legendarna kao soundtrack nekih Final Fantasy ili Persona igara, jer sa čim da uporedim nego sa legendarnim JRPG naslovima, ali čak i pored toga savršeno prati atmosferu. Borbene teme su tu da vas podignu i ubace u ritam, dok emotivnije kompozicije odlično podržavaju najvažnije trenutke priče. Voice acting je generalno jako kvalitetan, posebno kada su u pitanju glavni članovi ekipe. Mada, moja preporuka je da igrate sa japanskim glasovima, jer autentičnost. Hemija između likova dodatno dolazi do izražaja zahvaljujući dobro odrađenim glasovnim interpretacijama.
Što se same Switch 2 verzije tiče, ovo je jako dobar port. Igra izgleda impresivno na ovom prenosivom uređaju, a performanse jesu stabilne. Jedina mana ako mene pitate je to što nema 60fps mod, već sinematici rade u 60 a gameplay je u 30. I taj prelaz je nekako čudan. Baš kada vas igra obraduje sa 60 u sinematicima, prebaci vas na 30 i budete kao, ali zašto! Mada, najbolja stvar ovde jeste činjenica da gotovo kompletno iskustvo možete nositi sa sobom bez osećaja da igrate verziju koja je grafički i sadržajno ogoljena, jer to nije slučaj ovde. Tih 30 frejmova je okej, nema padova i zanimljivo je da igra radi u 1080p rezoluciji kako docked tako i u handheld modu.
Zahvaljujemo se Bandai Namco na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Tales of Arise: Beyond the Dawn Edition (Nintendo Switch 2)
Na kraju mogu samo da kažem da Tales of Arise, Beyond the Dawn Edition ostaje jedan od najboljih JRPG paketa koje trenutno možete pronaći na Switch 2 konzoli. Realnost je da pacing priče u kasnijim satima ume da uspori, i DLC nikada ne uspeva da dostigne kvalitet glavne kampanje. Ipak, kada pogledate kompletnu sliku, teško je ne videti koliko toga ova igra radi kako treba. Od fantastične postave likova, preko jednog od najboljih akcijskih combat sistema u modernim JRPG igrama, pa sve do ogromne količine sadržaja i prelepog sveta koji ćete istraživati desetinama sati, Tales of Arise ostaje avantura koju je lako preporučiti svakom ljubitelju žanra. A ako ste je slučajno propustili do sada, Switch 2 verzija je odlična prilika da konačno vidite zbog čega se o ovoj igri i danas govori sa velikim poštovanjem. A ako ste je već igrali, Beyond the Dawn možda neće promeniti vaše mišljenje o originalu, ali će vam pružiti još jedan razlog da provedete nekoliko desetina sati sa jednom od najharizmatičnijih JRPG ekipa poslednjih godina.
