Tides of Tomorrow je jedna od onih igara koja me je privukla više osećajem nego nekim bombastičnim trejlerom. Moram da priznam da prvobitno nisam planirao da vidim ovaj naslov, ali pošto je THQ Nordic ponudio, rekoh da prihvatim, i baš ta spontana odluka mi je donela jedan od zanimljivijih trenutaka na celoj konferenciji. Pitali su me kada sam ušao, znaš o čemu se radi u ovoj igri. Rekoh, o talasima, plimi, moru i sutrašnjici! Naravno iz šale, ali sve je bilo spot-on. Mada ovo nije klasična igra koja priča neku izmišljenu priču, ovo je naslov koji treba da probudi svest svim ljudima šta se zapravo dešava oko nas, u okeanima.
Tvoj lik je Tidewalker, čovek koji se budi bez pamćenja i mora da pronađe svoje mesto u tom potopljenom svetu. Sve je obavijeno neizvesnošću, ljudi te gledaju sa podozrenjem, resursa nema previše, a dodatni problem je taj što “plastifikacija” jede planetu, pretvarajući bića u groteskne figure od plastike. Vizuelno je baš upečatljivo i, iako stilizovano, sve ima težinu, nije samo još jedan šareni indie naslov. Prvo što mi je upalo u oči je koliko igra stavlja fokus na odluke. Nije ono klasično “izaberi između dobro/loše” pa znaš odmah šta će da se desi. Ovde odluka može da ti donese korist, ali da ti zakomplikuje život kasnije, ili da nekog spasiš i tako navučeš bes druge grupe. Svaka zajednica ima svoje viđenje stvari, pa to kako se postaviš menja tvoj odnos sa njima, i to na duže staze.
Ono što me baš iznenadilo jeste sistem gde tvoje odluke nisu jedine koje oblikuju svet. Igra koristi neku vrstu asinhronog multiplejera – biraš igrača kog želiš da “pratiš”, to može da bude tvoj prijatelj, ali i neki streamer ili totalni neznanac, i onda njihovi prethodni izbori ostavljaju trag u tvojoj priči. To je baš zanimljiv detalj, jer NPC-evi mogu da se “sećaju” postupaka tih drugih igrača i tretiraju te u skladu s tim. Taj osećaj da igraš u svetu gde nisi potpuno sam, iako realno jesi, daje dodatni sloj nepredvidljivosti. Istraživanje okeana i tih plutajućih naselja je urađeno s merom. Tempo je sporiji, ali prijatan, nije za one koji žele non-stop pucanje i eksplozije. Ovde više zastaješ, posmatraš, slušaš ljude, donosiš izbore i razmišljaš šta dalje. Svet je prelep, ali i turoban, kao neka bajka koja je krenula naopako. Zvuk mora, vetar, muzika – sve to stvara atmosferu koja te uvuče.
Na prvu loptu deluje kao avantura u kojoj istražuješ okeanske prostore, ali ubrzo postaje jasno da Tides of Tomorrow pokušava da spoji intimnu priču sa survival elementima. Imaš osećaj da ploviš kroz nešto što je i opasno i očaravajuće, gde svaki talas može doneti ili spas ili problem. Najviše mi se dopao način na koji igra tretira okean, nije samo pozadina, već živi svet koji reaguje na tebe. Tokom same demonstracije mogao sam da osetim koliko developerski tim hoće da igraču prenese taj osećaj ranjivosti celog sveta dok si na vodi, gde ti je horizont beskonačan, a resursi ograničeni. Jer svaka tvoja odluka menja sve šta vidiš u svetu, a svaki tvoj sledbenik u igri, sa friends liste, može da vidi tvoje odluke, greške ili prave stvari koje si odabrao i odluči se za nešto drugo, ali uz to, trpi posledice koji si ti ostavio na svet, i to je možda nešto najbolje, najfascinantnije što sam video vezano za ovu igru.
Ovo nije akciona igra, niti igra koja će vas naterati da budete maksimalno fokusirani na dešavanja na ekranu. Ne, ovo je igra koja će vas terati da razmišljate o svemu šta vidite, šta znate o moru, šta znate o ljudima koji se trude da zaštite to, i naravno da uđete u ovu dosta emotivnu priču na toliko nivoa. Ne mogu da kažem da je walking simulator, ali borbe u igri nema, već razgovori, odluke, po malo šunjanja i diverzije i naravno nadmudrivanje protivnika. Nekada može da se desi da neko raspuca po vas i tada igra prelazi u “Mirrors Edge” fazon, gde ćete bežati i truditi se da nestanete iz vidokruga neprijatelja dok meci lete oko vas. Skroz super scena, makar ona što smo mi videli, mada mi je bilo krivo što nema ništa od borbe. Jer pomislio sam da ima, najviše zbog stava i pogleda iz prvog lica koje imate. Kada čučnete i šunjate se, stav ruku lika koga vodite izgleda kao da jedva čeka da uhvati nekog i potopi ga uvodu, sakrije ga u klozetu, ili tako nešto. Mada, skroz kapiram zbog čega odluka da igra bude baš ovakva kakva je.
Demo koji sam video nije bio dug, ali je ostavio baš snažan utisak. Delovalo je kao da svaki moj korak ima težinu. Nisam bio siguran da li sam doneo pravu odluku, i to mi se svidelo. Nema tog “savršeno ispravnog” puta, nego moraš da prihvatiš posledice, kakve god da jesu.
Na kraju, Tides of Tomorrow mi je ostavio utisak igre koja nije za svakoga, ali onima koji vole priče i odluke s posledicama će legnuti pravo. Ako očekuješ akciju u stilu shootera, verovatno neće biti to što želiš. Ali ako voliš ideju da istražuješ nepoznat svet, praviš saveze, razmišljaš o tome kako tvoji postupci utiču na širu sliku, ovo bi moglo da bude jedno od onih iskustava koje se prepričavaju
