Postoje par naslova zbog kojih sam bio uzbuđen zbog ovogodišnjeg Gamescoma. Jedan od njih je novi Bloober Team IP, prva originalna “pucačina iz trećeg lica” iz njihovog studija, pod nazivom Cronos: The New Dawn. Nakon prvog trailera, apsolutno sve šta sam video mi se svidelo, i upravo zbog toga, Cronos: The New Dawn je bio naša prva stanica na ovogodišnjem Gamescomu. Jer, kako započeti ako ne sa jednim sjajnim nadolazećim survival horor naslovom!
Ljudi iz Bloober Teama su nas sjajno dočekali, a kada sam počeo da igram, dmah mi je bilo jasno da ovo nije običan survival horror. Nije to tip igre gde možeš samo da se zavališ i uživaš u mračnim hodnicima, ovde te svaki trenutak tera da budeš na iglama, kako zbog sjajne atmosfere, tako i zbog nemilosrdnih neprijatelja u igri.
Demo koji smo igrali je trajao nekih 30 do 45 minuta, sam početak igre, gde se upoznajete sa svojim likom, the Traveler, poslata nazad kroz vreme kako bi pronašla svog prethodnika, koji je imao određen zadatak, ali je izgubljen svaki kontakt sa njim. Odmah na početku je sve kriptično, način na koji vaš lik oživljava kao i svet u kome se nalazite. Ah da, svet… Okruženje u igri je odrađeno po uzoru naselja iz pravog života, iliti gradića, Nowa Huta iliti u prevodu The New Dawn. Najbolja stvar je što kroz igru ćete prepoznati taj socijalističi osećaj u arhitekturi poljske iz 80tih godina, i sve neodoljivo podseća na neko mesto u srbiji. Zgrade kako su odrađene, sobe koje prolazite, milje ispod TV-a kao da je iščupano iz vaše dnevne sobe pre nekih 30tak godina. Najbolje od svega što ništa od toga nije tako random bačeno, već poprilično lepo dizajnirano i smešteno da daje tu atmosferu nekada živog, veselog grada, ali sada napuštenog, prepravljenim horor događajima i izgubljenih nada i želja.
U igri nema onaj klasičan način pripovedanja kao u većini naslova. Ovde se sve oslanja na okruženje u kojem se nalazite, pisamca koje budete tražili, koja su eto, kao zaboravljena u vremenu i naravno glasovnih poruka svih vaših prethodnika koji su kročili u ovu verziju Nove Zore. To je meni bilo skroz kul, pustite audio log i šetate sablasnim hodnicima raspale zgrade dok vam neko priča zbog čega su ljudi mutirali i šta se ustvari desilo.
Sve to nekako još više doprinosi atmosferi. Nema prekidanja gameplaya, nego se sve odvija dok se, pa dok se vi igrate. I naravno sve ovo liči na jasnu inspiraciju ovog naslova, a to je Dead Space igra. Preko tog environment storytellinga do kontrolne šeme, sve je apsolutno isto kao u Dead Spaceu. Okej isto, ne isto ali slično, valjda me razumete.
I sada, gameplay. Traveler je spora, osoba koja na sebi ima metalno odelo teško ko zna koliko. Dok igrate osećate tu težinu u njenim pokretima, kako hodanju tako i napucavanju, udaranju rukama i svega ostalog. Koliko ste vi izgubljeni u ovom svetu, toliko je i ona, tako da ćete zajedno otkrivati koje sve tajne krije ovaj misteriozni, neverovatno atmosferičan svet. Ovo je survival pucačina through and through sa akcentom na Survival. Ne možete da jurišate kroz celo okruženje, bolje rečeno, nećete ni moći jer se krećete sporo, a i rizično je da naletite na više od par neprijatelja, jer su oni bukvalno nemilosrdni.
Na početku smo imali samo pištolj, dok je municija jako retka. Tako da morate da se pobrinete da svaki metak nađe svoju metu. Imaćete charge shot i preporučljivo je da ga koristite protiv svih neprijatelja, jer štedećete već retku municiju i brće će padati. Napucavanje je teško, u svakom smislu te reči, ali tako je po dizajnu same igre. Postoji sistem nadogradnje energijom koju ćete nalaziti tu i tamo, i nadogradnjama možete poboljšati vaše oružje, a core komponentama vaše odelo. Mada, na početku je bitno da se ili naviknete na taj sway koje oružje ima ili jednostavno da utrošite energiju u nadograđivanju stabilnosti oružja, jer verujte mi, ma koliko ste dobri u pucačinama, biće teško nanišaniti neprijatelju u glavu zbog “landaranja” vašeg nišana.
Sve ovo doprinosi tom osećaju nemoći u kojoj se nalazite. Iako se borite protiv nekih vrsta mutiranih ljudi, mogu vas ubiti iz 4 udaraca. Vaši melee udarci više služe da razbijete kutiju ili da se udaljite od neprijatelja nego da ga ubijete. Tako da uvek morate da razmislite na koji način i kako ćete ući u konflikt sa čudovištima. It te nemoći proizilazi taj survival momenat, kao i horor trenutak, jer kada se osećate tako bespomoćno, sve deluje teško, i jeste makar na početku.
A Nowa Huta, razorena Nova Zora je odlično odrađena. Kao što napomenuh, preko arhitekture do te širine koja vam igra nudi u nekim trenucima. Ovo deluje i verujem da jeste linearna avantua, al ćete u trenucima imati taj moenat kada ćete moći malo da istražujete oko vas. Dizajnu igre i doprinosi momenat manipulacijom vremena. Imaćete nekoliko mesta gde možete koristiti “vraćanje kroz vreme” određenih anomalija kako bi prešli neku prepreku. Verujem da ćete kasnije imati i momente kada ćete moći i da “kratko” putujete kroz vreme, ali videćemo u konačnom sudu našeg kolege Aleksandra Perišića sa recenzijom nekoliko dana pre izlaska igre.
Cronos: The New Dawn je igra koja, iskreno po meni jako obećava. Teška ali fer, fore koje su inspirisane nekim naslovima iz prošlosti su ukrašene momentima koje je Bloober Team sam izmislio. Sve ovo daje prostora ovom naslovu da postane sjajna igra i da odlično bude prihvaćena od strane igrača i kritika, ali ostaje nam da vidimo.
Između Gamescoma i pisanja ovih impresija, dobili smo review kod, tako da možete, kao što već napomenuh, očekivati pun opis igre kada i ostatak sveta bude izbacio. Ali jedno je sigurno, ovo je igra koja je definitivno vrednja vaše pažnje, pogotovo ako ste fan Dead Space igara.
