Mnogo vremena je prošlo od kada sam igrao neki dobru 3D Puzzle mozgalicu. Kada pomislim na taj tip igara, odmah se setim Portal 2. Nakon toga, odmah se setim i The Talos Principle, Quantum Conundrum i još gomilu drugih. Ima par čijih imena uopšte ne mogu da se setim ali znam da su bile sjajne. Sve u svemu, uvek su mi bile kul igre u kojima manipulišete objektima kako bi rešili određenu zagonetku. Uvek zanimljive ali delom i naporne, ali na dobar način, jer za razliku od većine igara, teraju vas da razmišljate, pokrenete moždane vijuge, da se izgubite u tom svetu i zaboravite na onaj u kojem živite. Mislim, dobre igre rade to, one loše, jednostavno frustriraju. I onda je izašla Yerba Buena, indie igra studija Mad About Panda iza koje stoji Focus Entertainment koja ima sjajnu ideju, sasvim solidnu priču i postavku i najbolje od svega, stvar kojom manipulišete svet oko sebe. Igra apsolutno čekira sve stvari koje tražim od ovakvih igara. Mada, nije bitno samo da ima sve to, bitno je da funkcioniše, pa hajde da vidimo šta se krije u Yerba Buena naslovu.
Yerba Buena se dešava 70ih godina u San Francisku. Vi preuzimate ulogu Barbare, iliti kratko Barb, koja prosto ne može da nađe sebe u ovom svetu. Ne zna šta da radi, ne zna kako da napravi rutinu i jednostavno želi da izađe iz tog glupavog loopa u kojem je upala, ali bezuspešno. Barb i Russel, njen prijatelj se vozikaju njegovim taksijem kroz grad kada se desi nešto totalno neočekivano. Lik vas izbacuje iz auta i kidnapuje Russela i vi prosto ne znate šta da radite u tom trenutku, ali iza sebe ostavlja torbu koja je obavijena lancima. Brže bolje, Barb trči kod svojih prijatelja da vidi kako mogu da spase Russela, jer policija prosto ne želi da pomogne. I tu kreće vaša priča, priča ovog predovno odrađenog sveta sa šmekom 70ih koji se prožima kroz svaki njen ćošak. Potrebno je na početku spasiti Russela, ili makar pokušati, a onda i sprečiti da velika kompanija uništi park pod nazivom Yerba Buena.
I sada malo istorije, Yerba Buena park u San Francisku stvarno postoji, i to je jedno od zaštićenih mesta u Americi. I zanimljivo je da je taj park praktično omaž prvobitnom imenu grada ili možda bolje rečeno, te regije. Jer pre nego što je San Francisco dobio to ime, taj deo zemljišta su ljudi koji su živeli na njemu nazivali Yerba Buena iliti „dobra biljka“, po biljci koja je rasla u tom delu, sa prijatnim mirisom i lekovitim dejstvom. I sada, možete videti da Barb sa dobrim razlogom želi da zaštiti ovo mesto koje želi da uništi jedna velika korporacija zarad para i alavosti. Nego da se vratimo igri i šta ona pruža igračima.
Posle kratkog uvoda, iz te lancem obavijene tašne, Barb nalazi The Oscilator, specijalnu spravicu u obliku oružja koja joj dozvoljava da manipuliše svet oko sebe. Praktično da pomera, okreće, izmešta određene elemente u njemu. Elemente koji su glitchovani. Jer u ovom svetu postoji taj fenomen kada stvar jednostavno ne funkcioniše kako treba, i onda prosto glitchuje. Ljudi u njemu ne mogu da ih dodirnu, ali vi Oscilatorom možete da manipulišete njima. I tada otkrivate i glavnu mehaniku igre. Jer manipulacijom glitchovanih objekata, morate da rešite probleme koje nalazite u ovom svetu.
Prva dobra stvar u ovome je što samo glitchovane objekte možete pomerati, jer igra ne bi imala smisla da možete to raditi sa svakim objektom u njoj, ipak mora da ima neki red kako stvari funkcionišu. Druga stvar je to što vi fizički ne možete da podignete, premestite te objekte recimo kao u Portalu ili drugim igrama, već samo da ih pomerate. A pomeranje funkciniše stvarno sjajno. Faktički The Oscilator kopira pokrete drugih objekata u ovoj igri. Recimo automobila, znakova, stvari koje su u pokretu, sem ljudi. Tako da ako recimo automobil ide u desno, kopirate taj pokret, sa levo na desno. I pronađete glitchovan objekat koji možete tako pomeriti.
Zamislite igru recimo kao jednu slagalicu, samo što ne gledate na tu slagalicu iz ptičije perspektive već iz prvog lica, kao da ste u njoj. I onda je potrebno da nađete načina da pomerite sve movable elemente u njoj kako bi došli do svog cilja. I naravno tu nije samo, okej pomeri jedan element pa onda drugi, već morate da kombinujete razne glitchovane objekte kako bi došli do određenog mesta na mapi. I ti objekti nisu obavezno neke male stvari, već i cele zgrade i ogromni objekti koji su na mapi. Recimo morate da nađete načina da pomerite nekoliko delova zgrade kako bi napravili sebi put da se popnete do krova. I na početku, to i nije tako jednostavno, i sve se zasniva na klasičnim forama, pokušajte nešto, ako ne funkcioniše, pokušajte drugačije. U igri ima dovoljno objekta čije pokrete možete kopirati, samo je potrebno da ih pronađete.
A to ćete raditi klikom na Left Trigger ili L2 na PlayStation kontroleru. Tada skenirate sve oko vas i objekti čije pokrete možete kopirati će biti označeni drugom bojom. Jedini maleni problem je to što su ti objekti u pokretu, jer je poenta da kopirate njihove pokrete, a na kontroleru i nije baš najjednostavnije pratiti njihove pokrete i iskopirati ih. Najviše zbog razdaljine na kojoj se oni nalaze, tako da često morate naći i načina kako da budete na nekoj normalnoj distanci od tih objekata kako bi iskopirali njihove pokrete.
I na sekund da se vratim na priču. U trenutku kada nađete Oscilator, tj jako brzo nakon toga, vi ustvari shvatate da ste NPC u jednoj igri. NPC koji želi da promeni kako je igra postavljena. A glitch je, pa jednostavno glitch u igri koji vam dozvoljava da menjate njena pravila. I sada, već sam video da ljudi imaju specifična mišljenja kako su NPC odrađeni u ovoj igri, da su previše kruti, da se kreću bez nekog smisla i tako dalje. I moram da kažem da svi njihovi pokreti a i kako pričaju savršeno se uklapaju u radnju ove igre. Jer oni jednostavno su praznoglavi, skriptovani likovi u igri koji su ograničeni na određene akcije. Tako da, kako budete igrali, sve dobija veći smisao, i to je jedna od stvari koje su mi se jako svidele u ovom naslovu. Nego da se vratimo na mehanike.
U osnovi, celokupna mehanika se svodi na ono šta sam već pomenuo. Manipulaciji objekata. A kako vreme prolazi, tako ćete nailaziti na komplikovanije i zahtevnije slagalice u svetu. I taj svet je totalno lud i stvari koje se dešavaju u njemu, nivoi na kojima igrate, likove koje susrećete su baš neočekivani i igra konstantno uspeva da vas iznenadi i ubaci nešto, pa kao što rekoh, totalno neočekivano. Nije to klasična igra, napredak iz jednog nivoa koji tematski odgovara pređašnjem, nego imate baš lude tranzicije koje jednostavno ne možete da očekujete, tako da igra iznenađuje svakim sledećim nivoom.
Upravo zbog toga, dizajn nivoa u Yerba Buena je stvarno impresivan i jedna od najjačih strana igre. Svaki Ali ono što je najvažnije je kako se slagalice postepeno komplikuju kako napredujete kroz igru.
Kao što rekoh, na početku je sve relativno jednostavno, kopiraš osnovna ponašanja (trampolinu, rotirajući znak, auto u pokretu) i koristiš ih da dođeš do sledeće lokacije. Kako napredujete, developeri počinju da slažu sve luđe kombinacije. Počinjete da nailazite na nivoe gde morate da kombinujete više osobina odjednom, recimo da načinite da objekat koji istovremeno skače, rotira se i kreće napred da bi prešao određeni deo nivoa i kako bi vama pomogao da dođete do njegovog kraja. Kasnije slagalice traže da razmišljate u više korak, prvo promenite jednu stvar, pa to iskoristite da promenite drugo, pa tek onda rešite glavni problem. Ponekad morate da koristite više Oscillator efekata na istom objektu ili da menjate osobine u hodu dok se krećete kroz nivo.
Najlepše je što igra retko kada ima samo jedno rešenje. Možete da budete potpuno ludi i kreativan, pa ćete često pronaći neko suludo rešenje koje developeri verovatno nisu ni očekivali. To stvara neverovatan osećaj slobode i zadovoljstva kada konačno provalite neku kompleksnu slagalicu. Na početku, na prvom nivou, video sam potencijalno rešenje, kako doći do krova zgrade, ali kasnije, kada sam krenuo da pomeram objekte, došao sam do krova na totalno drugi način. I moram da priznam da je to prava lepota i glavni selling point ove igre. Jer ako se i vratite nekom nivo, uvek će vas kopkati, kako mogu drugačije da rešim, hajde da pokušam da uradim to i to. I onda se jednostavno izgubite.
I već sam u nekoliko navrata pomenuo komplikovanost slagalice. A u nekim trenucima me je stvarno mozak zaboleo. Prvo zbog toga što ste vi deo slagalice. Drugo, što je slagalica skoro sve što se nalazi oko vas. Pa morate da naštelujete vaš mozak da funkcioniše malo drugačije, da razmišlja drugačije, dok ne upadnete u određeni mod kako bi rešavali sve probleme koje se nalaze u igri. A nekada, samo malčice možete dobiti taj overwhelming osećaj. Mada, kada masterujete sve mehanike i naučite kako ovaj svet funkcioniše, taj overwhelming osećaj se pretvara u osećaj da jednostavno želite još više slagalica, još više stvari koje će vam probuditi mozak.
Pošto ova igra dolazi od poprilično malog studija, ima par manica koje su meni smetale. Recimo taj problem nišanjenja oscilatorom objekte koji se kreću može biti malo problematično u trenucima. Jer kao što rekoh, neki mogu biti dosta udaljeni, ili previše sitni da bi iskopirali njihove pokrete. Druga stvar je to što igra radi u 30 frejmova po sekundi na PlayStation 5 konzoli, ali i na svim ostalim konzolama. A uzevši u obzir da igra nije zahtevna na PC-u, nije mi jasno zašto se razvojni tim odlučio da ide sa 30 sa ovom igrom. Mislim da bi 60 dosta bolje funkcionisalo. I treća stvar je mana koja meni nije mana, ali verujem da će drugima smetati. Igra vam ne objašnjava kako sve funkcioniše u njoj, već ste prepušteni da vi sami naučite kako stvari funkcionišu. Nemate hintove niti neku pomoć, već sami rešavate probleme od nule. I ovo verujem, da može biti problem nekim igračima, mada meni je ovo veliki plus.
Zahvaljujemo se Focus Entertainment na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Yerba Buena (PlayStation 5)
U moru igara koje su jedno te isto, prežvakane ideje koje se ponavljaju iznova i iznova, jako je lepo videti naslov koji radi nešto drugačije, koji se trudi da se odvoji od svih. I iskreno, ne znam kako se do sada niko nije setio za ovaj vid slagalica u igrama iz prvog lica, jer je genijalan. I jako mi je drago što je jedan mali tim kao što je Mad About Pandas našao stvar koju niko do sada nije obradio i poprilično odlično realizovao u svojoj igri. Tako da, ako volite puzzlere, ovo je igra koju morate probati, a demo je dostupan na Steamu, a verujem i na konzolama.
