I Hate This Place je naslov koji je rađen po stripu, mislim ne direktno nastavak popularnog stripa već je crpljena inspiracija i okruženje, stil, i vreme kada se dešava ova igra. I moram da napomenem, nikada nisam čitao stripove. Znam da će sada većina reći, vau pa kako, ali eto. Možda zato što su me forsirali kada sam bio klinac da ih čitam pa napravio neku vrstu averzije prema njima, ali bilo kako bilo, nikada nisam mogao da uživam u tome. Upravo zbog toga je bilo jako čudna situacija kada sam probao igru na Gamescomu i upravo rekao to,ne čitam stripove, ali totalno mi se sviđa šta vidim. Mada iskreno, to je bio i razlog zbog čega sam uzeo da istražim makar malo o stripu, ne da ga čitam, bože sačuvaj.
Kao što rekoh, I Hate This Place strip je rađen od strane Artyom Toplina i Kyle Starks. Brutalni horor koji je smešten u 80tim godinama sa raznima paranormalnim pojavama, čudovištima, vanzemaljcima i tako to. Sam strip prati priču dve drugearice, Trudy i Gabby, koje su nasledile kuću u kojoj se svašta nešto dešava. Bio je poprilično originalan strip koji je jednostavno oduševljavao stilom kojim je nacrtan i naravno svemu šta se dešava u njemu. Prosto savršena postavka za jednu igru.
I Hate This Place, iako nije direktni nastavak, ipak crpi inspiraciju sa svih strana, jednostavno je rađena po stripu. U igri preuzimate ulogu Elene, koja sa svojom najboljem drugaricom Lou (eto prve sličnosti) dolazi u svoj rodni kraj, kako bi se suočila sa svojim demonima i takozvanim The Horned Man, pojave koja je muči od malena i ne da joj mira. Odmah na početku, Lou i Elena odlučuju da naprave mali ritual, jednostavno da se igraju sa paranormalnim, kada se dešava nešto strašno. Lou nestaje i Elena je odlučna da joj pronađe. Mada u toku tog rituala, probuđeno je nešto loše, drevno zlo koje sada vreba ovom dolinom u kojoj se dešava igra. Elena je suočena sa svime šta je mislila da se pojavljuje u njenim snovima, svi horori, čudovišta, duhovi i paranormalne pojave koje jednostavno ne bi trebale da postoje u realnosti.
Zanimljivo je što igra odmah na početku postavlja poprilično dobre temelje misterije i svega šta se sprema da vam servira u toku prelaska. Neko je nestao, vi samo sa jednom bejzbol palicom, baterijskom lampom i par grickalica u džepu krećete u avanturu da vidite šta se desilo. Zašto je ovo mesto gde se nalazite puno takvih čudnih ljudi, bića, horora i da li je neko od njih kriv zbog toga što je vaša najbolja drugarica nestala. Trčkaranjem na početku shvatate da ovo nije igra koja će vas držati za ruku, nego će vas pustiti da istražujete, okej ne baš odmah na početku, ali veoma ubrzo. I da napomenem bitnu stvar.
I Hate This Place je izometrijska survival horor open-world akciona avantura. Dakle imate od svega po malo u svakom trenutku. Nije igra u kojoj možete da trčite naokolo i rešetate svakoga, jer imate taj survival elemenat koji je poprilično veliki deo ovog naslova. Bitno je da sakupljate resurse, kraftujete stvari i jednostavno prilagodite se ovom svetu. Na početku vam nije mnogo dato, već samo početak misterije koje morate da rešite, ali kako budete prešli uvodni deo, naučili mehanike i pravila ovog sveta u kome se nalazite, otvoriće vam se mnogo više toga nego što ste mislili da igra može da vam pruži. Okej, makar je meni tako bilo. Mislio sam da je ovo poprilično linearna avantura koja je možda raspoređena po nivoima, ali sam se prijatno iznenadio kada sam video da se ustvari radi o malenom, ali odlično osmišljenom otvorenom svetu gde možete raditi apsolutno šta želite i kojim god redosledom to budete voleli da radite.
Cela mapa na kojoj se igrate je podeljena u nekoliko delova, šuma, ranč koji je ujedno i vaša baza operisanja, močvare, poljane i tako dalje. Svaki deo mape je poprilično drugačiji od drugih, ne samo po izgledu, već i po stvarima koje mogu da vam naude u igri. Isto tako, svaki deo mape ima svoje misterije koje možete rešiti. Duhove kojima možete pomoći i otkriti šta se stvarno desilo njima kako bi dobili svoj večni mir, klince koji prave žurku i fali im alkohol i koze za žrtvovanje, kultisti koji su nepravedno optuženi za ubistva i na vama je da im osvetlite obraz, sveštenik koji je ustvari bivši marinac i manje-više uživa u tamanjenju spodoba. Apsolutno svega ima u ovom svetu, i svaka ta priča na koju nailazite, svaka misterija, svaka tajna, sve je stvarno odlično osmišljeno i napisano. Najbolje od svega je što je svaki dijalog upotpunjen i glasovnom glumom, tako da vas sve još više uvlači u ovaj horor misteriozni svet.
Mapa nije velika, ali je odlično podeljena da na svakom delu imate dovoljno stvari za istražiti i pronaći. Nećete odmah moći da tumarate svim delovima mape, za neke će vam biti potrebno posebno oruđe kako bi krenuli u avanturisanje, neki delovi će se otvoriti sa pričom, ali na vama je da otkrijete kako i šta je potrebno da uradite da bi videli sve. I iza svakog ugla se dešava nešto. Ma koliko sve izgledalo naizgled prazno i misteriozno, bukvalno uvek iskoči nešto šta će vas oduševiti i uvući u novu misteriju, sve je jako odmereno lepo odrađeno. U igri postoji dinamička smena dana i noći, tako da i to dosta utiče na vaše istraživanje. U toku noći, neprijatelji su agresivniji i jači, jer se ipak radi o spodobama koje se rađaju iz mraka. Preko dana, sve jeste laganije, tako da bi bilo kul da u ranču, pre nego što krenete u vašu avanturu, pogledate koliko je sati i isplanirate šta ćete raditi dok je sunce visoko na nebu.
Što se tiče mehanike, u igri ima apsolutno svega, jer eto, igra je od svega po malo. Elena mora da preživi, iako na početku ima samo svoju bejzbol palicu, vremenom će naći druge alate koje će joj pomoći u tome. Pištolj, mašinku, razne bombe, i tako dalje. Mada konflikt sa paranormalnim nije uvek najbolji način da se pređe i reši određena deonica. I Hate This Place se dosta oslanja na stealth mehaniku, što mi se jako svidelo. U nekim delovima, ona je preporučljiva, jer pošto se radi o survival igri, nemate neograničeno municije, health itema, grickalica i svega ostalog da možete preživeti svaki konflikt. Jeste da imate i bejzbol palicu, ali svaki put kada vam priđe neprijatej, dok vi pokušavate da ga mlatite u glavu, on će vam skoro sigurno oduzeti mali deo healtha.
Što se tiče napucavanja, tu igra prelazi u Twin Stick Shooter mod. Kao što već rekoh, napucavanje, nije uvek najbolji izbor, ali je sjajno odrađeno. Pogotovo kada rasprštite spodobe dinamitom ili pumparicom. Iako Elena nije baš najveštija u korišćenju oružja i dugo joj vremena treba da ih repetira, ceo taj osećaj tenzije kada vam nestane municija u šaržeru je stvarno odlično prenešeno na igrača. Upravo zbog toga, pozicioniranje u tim trenucima je jako bitno, jer ne možete samo da trčkarate okolo i pucate. Postoji Stamina bar, tu je naravno i okolina koja vas često usporava, drveća koja vam smetaju da pobegnete od sukoba kako bi ubacili još koju čauru u pumparici.
Ukoliko poginete, morate da se vratite na poslednju sejv poziciju ili autosave checkpoint koji su iskreno, jako retki. Par puta mi se desilo da sam gubio po 30-45 minuta napretka u igri jer eto, nisam bio pažljiv. A sejv igre se radi u određenim prostorijama, gde imate najčešće workbench, krevet gde možete da odmorite i televizor preko koga čuvate vaš napredak.
Kada sam već pomenuo Workbench i Ranch, hajde malo o tome da napišem Ranch je u vlasništvu vaše rodbine, gde vi možete da odmorite, popričate sa ujakom o misterijama koje ste susreli ili da vam nešto jedostavno razjasni, jer niste baš u toku sa svime šta se dešava ovde. Pored toga, imate sistem građenja. Eleni je potrebna hrana, sirovine, municija i sve ostalo kako bi preživela u ovom svetu. Gradnjom raznih građevina na ranču će vam to olakšati. Ranč će ustvari biti vaša primarna baza. Mesto gde ćete otići između questova i avanturisanja, odmoriti, craftovati par stvari koje vam nedostaju i tako dalje. Ceo taj sistem je super odrađen, samo je maleni problem u tome što možete da ga previše iskorišćavate.
Ukoliko se recimo odlučite da se bacite više na istraživanje, gradnju ranča i sakupljanje sirovina i svega ostalog, možete praktično da naštancujete potrebštine pa da ne brinete toliko o posledicama u toku vaših avantura. Ovo je dobra stvar jer sa jedne strane olakšava igru, ali sa druge, možda je u nekim trenucima previše olakšava. Kada napravie 20 medkitova, preko 100 metaka, 10 bombi i krenete sa tim da rešavate zadatke, igra deluje dosta lako. Jer vi u osnovi nemate ograničeno vreme dokle morate pronaći vašu drugaricu i otkriti misterije ovog mesta. Već možete to uraditi kada god budete poželeli.
Druga mana je to da, pa igra je kratka! Mislim, nije toliko kratka, potrebno će vam biti nekih 10-12h da pređete priču, malo više ukoliko želite da pređete sve questove, a još više ukoliko se bacite na istraživanje. Naravno ako apsolutno nigde ne žurite, dovoljno ćete imati vremena da se jednostavno igrate koliko god budete želeli. Mada način na koji je priča ispričana i sve šta se dešava u igri jednostavno je zarazno odrađeno, i prosto želite još misterija, još ludih stvari, još ghost stories i tako dalje. Nikada vam neće biti dosta jer sve šta je odrađeno u ovoj igri je stvarno rešeno jedan sjajan, super, igriv i jako zadovoljavajuć način. Mada, svaka igra ima kraj, na žalost, kao i ova.
Čisto da pomenem tehnikalije, mislim da je red. Igra odlično izgleda i savršeno radi čak i na ROG Ally PC Handheldu. Dinamičke senke i smena dana i noći baš doprinose celom doživljaju a i sve izgleda sjajno Noć je mračna, tako da vam je uvek potrebna baterijska lampa pri ruci kako bi znali gde koračate, a dan je laganiji, svetao i prijatniji za istraživanje. Cela ta 80s estetika je baš “spot-on” što bi rekli. Preko tog retro fazona svega šta nalazite, do animacija, stila oblačenja likova koje susrećete i naravno njihovih navika i način komunikacije. Deluje kao da je razvojni tim mislio na apsolutno svaku sitnicu, iako se radi o izometrijskom izvođenju, a ne iz prvog lica. To ih uopšte nije sprečilo da prenesu taj duh 80ih kako dolikuje, jer igra pršti od tog vajpa na sve strane.
Zahvaljujemo se Broken Mirror Games na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
I Hate This Place (PC)
I Hate This Place je jedan sjajni naslov, kompletna survival horor akciona avantura koja u sebi ima od svega za svakoga. Drago mi je što razvojni timovi mogu da iskoriste nekarakterističnu izvedbu za neke žanrove i realizuju svoje ideje ovako efikasno. Razumem da ima puno igara ovog tipa, ali retko koja toliko dobro ukombinuje sve elemente u jedan sjajni, lep i uzbudljiv paket kao što je I Hate This Place. Tako da, ako već niste, overite igru, stavite je na Wishlist i jednostavno, uživajte u njoj.
