High on Life je bila specifična igra po apsolutno svemu kada je izašla, ali najviše tom hrabrom, direktnom, nekada prostom humoru koji je forsirala. Izgledalo je kao da je igra izašla iz doba kada svet nije bio toliko osetljiv na svaku stvar koja se kaže, ili pokaže u ovom slučaju. I upravo zbog toga je odvojila od ostalih, naravno pored toga što je bila sjajna igra. Ali isto tako, to je bio razlog zbog čega su neki ljudi jednostavno pričali loše o igri, nazivali je neukusnom, i glupom. Mada, High on Life je pre svega bila hrabra igra, na svim frontovima. Par godina kasnije, stiže nam High on Life 2, naslov sa kojim Squanch Games nastavlja sa svojim forama, bez usdržavanja, samo sada još u većem svetu, još eksplicitnije, sa nekim svežim forama koje reflektuju trenutno stanje u svetu i trenutne drame, ali najbolje od svega, sa još boljim gameplayem uverljivijim svetom. Sada je pitanje, da li je High on Life 2 generalno igra vredna vaše pažjne? Pa vidite, naše je bila i proveli smo sjajno poslednjih par dana igrajući je, pa hajde da vidimo hoće li se vama svideti.
U High on Life 2, krećete igru sa istim likom iz keca, ali naravno, koji uživa u neverovatnoj slavi jer je uspeo da spreči uništavanje ljudske rase od strane vanzemaljskog kartela. Oni koji su mislili da su ljudi hrana i da ih je kul jesti jer im daje taj „high“ momenat, zbog toga i ime igre, ako niko nije shvatio do sada, mada verujem da većina jesu. Sve u svemu, gostujete na televizijskim emisijama, vanzemaljci jednostavno ginu da bi se slikali sa vama, da dobiju autogram od Knifeya, autogram na telu jelte, od noža, što znači, smrt. Život je dobar, sve do trenutka kada vam jave da vam je sestra oteta, ona koja je bila totalno pogubljena u kecu je postala pobunjenik, jer je otkrila užasan plan vanzemaljaca za ljudsku rasu. I to ne onih običnih, već visoko rangiranih političara.
Tek kada se sretnete sa njom, shvatate da ustvari ništa nije kao što izgleda u ovom vanzemaljskom svetu. Eksploatacija ljudi je i dalje prisutna, ali se sve trpa ispod tepiha, dalje od očiju javnosti, iza farmaceutske kompanije koja od ljudi prave pilule. Jer, vidite, neko je pustio buvu da im nije jasno kako ljudi mogu da budu svesna bića sa toliko malim mozgom i ograničenim kognitivnim mogućnostima, kako stvarno treba da se tretiraju kao živina u svemiru. Mislim, što i jeste delimično istina, kada pogledamo situaciju u kojoj se naš svet nalazi. Mislim na to da smo glupi, ne da treba da budemo živina, da se razumemo.
Sestra je generalno najveći problem na početku igre, jer kada njoj pomognete, sebe markirate kao neprijatelja svemira. I tada postajete Bounty Hunter sa cenom na svojoj glavi, trenutak kada stvari postaju komplikovane, jer gde god da se budete nalazili, drugi lovci na glave će pokušati da vas ubiju kako bi dobili tonu para od vlade, koja i dalje pokušava da zataška sve. Tako da, sigurno kapirate, eksploatacija ljudi je i dalje aktivna, jure vas svi bounty hunters kako bi pokupili nagradu, dok morate da sprečite sve moguće uključene u procesu pakovanja čovečanstva u tablete, kako bi čovečanstvno preživelo. i to sve sa vašim vernim lians prijateljima. Naravno tu je Gene iz prvog dela, koji će blejati u vašoj bazi, mada imamo i genijalne nove likove koji će se pojavljivati u igri.
U High on Life 2 imamo mnogo više likova nego u prvom delu, tako da je to prva razlika koja čini ceo svet življim, ali ne i jedina, nego ću pričati o tome kada budemo stigli do tog dela. Ceo taj vajb, makar mene je podsetio na recimo Guardians of the Galaxy. Grupa ozloglašenih likova koja pokušava da ispravi nepravdu u svemiru. Samo što je ovde sve over, over, over the top, u najboljem smislu te reči. Imate svoju bazu, negde u sredini Ring Worlda na kome se dešava igra, svet u obliku prstena, Halo anyone? U bazi ćete odmarati, ćaskati sa genijalnom grupom vanzemaljaca, učiti o njima i naravno praviti planove šta sledeće treba da uradite. Taj deo sa glavnim misijama je slično kao u kecu. Samo što ovde nećete imati Bounty Ternimal, već old school fazon, tabla sa likovima koje treba da ulovite, smaknete, koji vode do masterminda cele ove operacije pretvaranja ljudi u tablete.
Mada najveća razlika u odnosu na prvi deo je svet na kome se dešava igra. U High on Life, Nova Sanctum je bio maleni hub deo cele igre, koji jednostavno nije baš bio uverljiv da se to radi o jednoj od najpopularnijih vanzemaljskih planeta. Služio je baš to, kao hub kako bi otišli do neke misije i usput popričate sa nekim. Ceo „grad“ je faktički bio jedan blok. U High On Life 2, imate pravi, živi grad ispred sebe, sa toliko stvari koje se dešavaju od jednom u njemu. Sve je dinamično, vanzemaljci na sve strane, genijalni dijalozi koji čekaju da otpočnete sa nekima i male misije koje možete završavati. Čim kročite na ovaj svet u obliku prstena, daje vam iluziju da se stvarno radi o jednom ogromnom, živom, pravom svetu gde možete raditi šta hoćete. Toliko je velik i detaljan da svuda možete naći neke tajne i prolaze koje možete otkriti, koja kriju neke tajne i bonuse. Sve je to spakovano iza laganih slagalica koje rešavate pomoću vaših Gatliansa i njihovih mogućnosti.
Mada tu postoji i problem. Pošto ipak postoji cena za vašu glavu, stalno ćete sretati druge bounty huntere koji će pokušati da vas ubiju. Malo po malo, neko će zalepiti poster sa vašim licem kako bi znali koga jure, i na tim mestima su okršaji obavezni, što je kul, jer ipak unosi još veću dinamiku u tom istraživanju ovog sveta.
Pošto je svet toliko velik, ne možete sve „završiti“ peške na njemu, tako da u High on Life 2, imate skejt koji će biti glavno prevozno sretstvo na ovoj planeti. I moram da priznam da je genijalno odrađeno. Već sam čuo da su devovi kao inspiraciju imali Tony Hawk igre, i moram da kažem da nije toliko komplikovano i detaljno, ali je ipak jako zabavno voziti se na njemu., Možete grindovati preko svega i svačega, raditi razne trikove i završavati izazove u ovom gradu kako bi dobili nešto korisno. Kao što rekoh, ceo grad je pun svega i svačega i nikada vam neće biti dosadno.
Pored glavnog dela grada, imate i deo koji je napravljen pored mora, koji po veličini možda nije veliki kao njegov glavni deo, ali jeste ogroman i ponovo sa milion stvari koje možete sakupiti i misija koje možete završavati. Zanimljivo je što su me te malene aktivnosti podsetile na Yakuza igre. Okej možda ih nema baš toliko kao u tim igrama, ali su jednako genijalne, i lude na svoj način. Mislim da su svi shvatili da u igri možete da radite apsolutno šta želite, da kulirate, napucavate se, vozite skejt, stiskate dugmiće kako bi dobili tonu para dok neka random osoba umire u univerzumu, i tako dalje. Ali kakav je gameplay?
Napucavanje je stvarno odlično, u trenucima neverovatno. Igra je dosta brža nego što je bio High on Life 1, dosta haotičnija, i izgleda kao da je Squanch Games iskoristo svaku moguću foru u realizovnju ideja za sam gameplay. Skejt koji vozite u istraživanju je jedno od glavnih oruđa i u napucavanju, jer vam dozvoljava brzo repozicioniranje u trenucima kada se stvara haos oko vas sa tonom neprijatelja koji vas napadaju od jednom. U svakom trenutku napucavanja, Gatlians neće prestati da pričaju i komentarišu šta se dešava, mada ako nekome smeta, možete smanjiti Chatter opciju u podešavanjima. Mada meni je iskreno to i šarm ove igre, tako da sam sve ostavio kako jeste nakon startovanja.
Cela mehanika je dosta zategnutija, responzivnija nego u prvom delu. Toliko da u nekim trenucima imate osećaj kao da igrate neki twitch shooter, sa količinom akcije na ekranu. Najbolje od svega je što nikada nije dosadno, ne samo zbog neprestane akcije, kada se ona dešava, već i zbog oružja koje ćete imati na raspolaganju. U igri ćete ponovo imati Gatlianse iz prvog dela, kao što je Sweezy, Gus, Creature, ali tu će biti još par novih, o kojima ne bih da pričam, bolje je videti kako ih dobijate i naravno šta sve mogu da urade. Mada, sva ta oružja koja se vraćaju iz prvog dela sada imaju nove fore i fazone koje će vam pomoći u napucavanju, tako da ima još jedan nivo kompleksnosti, mogućnosti u toku okršaja. Moram da priznam da mi je na početku sve bilo malo previše da pohvatam, skejt, grindovanje na šipkama u toku napucavanja, korišćenje nekoliko vrsta napada svakog oružja, ali vremenom sve može da se pohvata i da vam nekako legne na prstima, baš kako treba.
Generalno gledano, svaki okršaj koji imate u High on Life 2 sa neprijateljima je pre svega zabavan, što je i najbitnije, a ti komični trenuci su tu da vam stvore taj kez na licu koji se neće skinuti sve dok se određena sekvenca ne završi. I upravo je to, makar po meni, najjači deo ove igre, jer jednostavno se zaboravite kada igrate High on Life 2. Mada ima trenuci i kada se prašina slegne i kada priča treba da se razvija, i to su trenuci kada sve postane čak i previše statično.
Da se ogradim, ne statično u fazonu da se ništa ne dešava, nego ritam igre se totalno menja, kao da recimo gledate neku Rick and Morty epizodu. Mislim to je kul, ali taj prelaza nekada može biti baš oštar i ume dugo da traje. Isto tako, neke misije su totalno bizarne i neočekivane. Kao recimo rešavanje Murder Mistery scene u jednoj misiji. Cela misija se svodi na pričanje sa nekoliko likova i odlučiti ko je ubica na osnovu svih činjenica koje sakupite. Dijalozi jesu genijalni, i ideje koje su ubačene u igru su bukvalno mindblowing, kao što rekoh, genijalne i totalno sulude. I vidite, ja totalno opravdavam da igra ima svega i svačega u sebi, ali možda je ovaj deo malčice više rastegnut, ma koliko volim Murder Mistery serije i zezancije.
Sa druge strane, postoje misije koje su potpuno neverovatne u svakom mogućem pogledu i često sam se pitao, kako nekome nije palo na pamet ovo ranije. To su trenuci kada igra razbija taj zid iluzije između vas i dešavanja u igri, kada igra izlazi iz svoje komfor zone i počinje da priča da se zapravo radi o igri i ujedno je apsolutno svesna svih posledica i dešavanja u tom trenutku. Fora sa ovom igrom je što ima toliko misija i dešavanja da je jednostavno nezahvalno prema čitaocima da se pominju, opisuju i prepričavaju, jer igra je prepuna sjajnih stvari koje jednostavno morate da iskusite sami. Najbolje od svega što ta ludnica raste i traje od prvog trenutka, okej, možda od nakon Murder Mystery misije, pa sve do kraja, ne staje, ne uzdžava se, samo nastavlja da šamara sve pred sobom, sjajnim i neprijatnim humorom i dešavanjima u igri, sve do samog kraja. Mada, najgenijalnija misija mi je bila ConCon, skraćeno od Convention Convention, kada morate da prođete kroz ostale Conventions kako bi došli do vašeg cilja, a to radite tako što morate da prođete kroz druge konvencije, a taj put je prosto, fantastičan! Možda jedna od najboljih misija ili delova misija koje sam igrao ove godine.
Još jedna stvar za svaku pohvalu je glasovna gluma, a pored već glasova i glumaca koji su bili u prvom delu i kojji repriziraju svoje uloge u nastavku, sada je tu i Ralph Ineson gejmerima poznatiji po glasu Loratha iz Diablo 4, kao i Ken Marino, a pojavljuje se i Richard Kind. Generalno, sjajni glumci, sa još boljim ulogama u High on Life 2!
Igru sam igrao na Xbox Series X, i moram da kažem da sve izgleda fantastično. Primetio sam da u opcijama ima Resolution Scaling, što je čudno za konzole, ali sam stavio na 200% i radila je bez ikakvih problema i pada u performansama. Ono šta mi jeste zasmetalo je što sam primetio da je interna rezolucija malo niža za moj ukus. Jeste da sam sedeo na metar ipo od TV-a, ali svakako sam video artefakte koje nisam želeo da vidim, najviše sa teksturama i predmetima u daljini. Što ovde može da bude mali problem s obzirom da se dobar deo igre dešava na velikim delovima. Ali nivo detalja je stvarno neverovatan u igri, jer sve izgleda neuporedivo bolje od prvog dela, što je naravno i cilj svakog nastavka.
Zahvaljujemo se Squanch Games na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
High on Life (Xbox Series X)
High on Life 2 je kao što sam rekao u uvodu, kao igra koja je izašla iz doba kada svet nije bio toliko osetljiv, kada su razvojni timovi bili hrabri i voleli da eksperimentišu sa svim i svačim. Ali pre svega, High on Life 2 deluje kao proizvod razvojnog tima koji se pre svega jako zabavljao u toku razvoja, koji je jednostavno hteo da svoju sreću, radost, zadovoljstvo, i generalno kako se osećaju prenese na igrače. Rekavši to, očekujem da će igra ponovo biti dočekana kao i prvi deo, sa ljudima koji će ceniti ovaj nivo kreativne slobode, i onima koji će je osuđivati kako je sve neukusno i prosto. Ali ovo je igra, igra treba da bude zabavna, a High on Life 2 je neverovatno lud, zabavan i često genijalan.
