Posle dva dana tumaranja po Gamescomu, gde ti kafa postane najbolji prijatelj i jedini oslonac u životu, Ubisoft nas je u petak ujutru dočekao baš kako treba, sa još jednom šoljom toplog kofeinskog spasa i demonstracijom Anno 117: Pax Romana. Savršen kombo, realno. Ispostavilo se da je upravo ta kombinacija idealna za polagano upoznavanje sa igrom koja serijal vodi najdalje u prošlost do sada – pravo u srce antičkog Rima.
Kao guverner, ti si onaj tip što mora da vodi ljude, gradi gradove, širi provincije i gleda da svi oko tebe imaju ono što im treba. To je onaj tipični Anno osećaj – planiranje, balansiranje i večita borba između „ajde da ih usrećim“ i „ajde da ne bankrotiram“. Ako si nekad igrao prethodne Anno igre, biće ti jasno da je ovo onaj stari, provereni recept, ali sa par začina koji prave veliku razliku.
Na prezentaciji su nam dali dva scenarija na izbor – Latium, klasična rimska provincija za one koji vole čist start, i Albion, nova regija inspirisana Keltima i starom Engleskom. Naravno, nisam mogao da odolim zelenim brežuljcima i maglovitim močvarama, pa sam odmah odabrao Albion. I nisam se pokajao – priroda izgleda fantastično, planine i litice dominiraju pejzažem, a močvare su novi centralni element oko koga se dosta toga vrti. One nisu samo vizuelni ukras – već od starta moraš da odlučiš kako ćeš ih koristiti, i šta želi tvoja populacija.
Tu dolazi prvi veliki twist: možeš da razvijaš svoju provinciju u keltskom pravcu ili da je guraš više ka rimskom načinu života. Ako kreneš keltskom stazom, tvoji ljudi će postajati kovači, zahtevaće pivo i sir, i sve će mirisati na tu „zeleno-mitološku“ atmosferu. Ako, pak, odeš rimskim putem, ljudi će očekivati sofisticiranije stvari – tipa luksuzne rimske robe i malo ozbiljniju infrastrukturu. I tu kreće prava igra – jer na osnovu toga šta odabereš moraš da gradiš drugačije zgrade, proizvodiš drugačiju robu i balansiraš potpuno različite potrebe.
Još jedna kul novina je sistem „aura“ – određene zgrade sada utiču na okolinu i prave bonus efekte. Na primer, guvernerova vila širi prestiž i utiče na kuće oko sebe, dok bezbednosne zgrade donose osećaj sigurnosti ljudima. Sitnica, ali dodaje sloj strategije jer sad moraš da razmišljaš gde tačno šta postavljaš.
A onda dolazimo do bogova – i to je baš zanimljivo rešenje. Možeš da biraš kome se moliš i tako skupljaš poene koje kasnije trošiš na bonuse. Recimo, možeš da unaprediš poljoprivredu ili poboljšaš vojnu spremnost. To ne samo da dodaje malo mitološke začinjenosti, nego i tera na odluke koje su dugoročno bitne.
Kad smo već kod vojske – znaš i sam da je Anno oduvek bio više o trgovini i diplomatiji nego o ratovanju. Ali, kad si već u antičkom Rimu, bilo bi malo bezveze da nema vojske, zar ne? E pa ovaj put su ubacili ozbiljniji borbeni sistem. Ne kažem da je sada RTS u punom smislu, ali imaš roster jedinica koje možeš aktivno da kontrolišeš. Plus, zavisno od tvog puta, možeš da regrutuješ i unikatne trupe. Ako si, recimo, izabrao Keltski pravac, dobijaš specijalne ratnike sa sekirama. Fora je u tome što vojska i dalje zavisi od lanaca proizvodnje i robe – ne možeš da imaš legiju ako nemaš dovoljno pšenice i metala da je hraniš i opremaš. Dakle, borba je tu, ali i dalje protkana tipičnom Anno logikom – ništa ne dolazi besplatno.
U praksi to znači da ćeš stalno balansirati između zadovoljstva svojih ljudi, ekonomije i bezbednosti provincije. Recimo, u mom hands-onu desila se jedna baš nezgodna stvar – epidemija je izbila u proizvodnji u močvarama i potpuno mi poremetila planove. Morao sam da se snalazim, stabilizujem proizvodnju i na kraju sam završio sa pozajmicom od jednog od NPC frakcija na mapi. I to je baš taj osećaj koji Anno pruža – kad misliš da si sve lepo posložio, igra ti ubaci novi izazov i tera te da razmišljaš na nogama.
Generalno, posle tih sat vremena igranja, deluje da je formula dovoljno osvežena da ne izgubi onaj šarm zbog kog volimo Anno, ali i da pruži dosta novih stvari koje će te naterati da se prilagodiš i menjaš strategiju. Nije to samo još jedan Anno sa rimskim šmekom – jasno se vidi trud da se istorijski setting pretvori u nešto što menja igru, a ne samo vizuelnu fasadu.
I najbolja stvar, demo verzija igre biće dostupna do 16. septembra, pa ako voliš da prvo sam probaš pa onda veruješ tuđim utiscima, sada imaš priliku. A full verzija izlazi 13. novembra, taman da spremiš kalendar i napraviš mesta za još jedno opsesivno mic po mic građenje carstva. Ako je suditi po onome što sam video, ovo će biti Anno koje ćemo igrati dugo i o kome ćemo još dugo pričati.
