Postoji ta posebna vrsta uzbuđenja kada čuješ da će nešto što si voleo pre 20 i kusur godina dobiti novu priliku da zasija, da osvoji nove fanove i pokaže tim mladim igračima kako su igre nekada bile dobre. Ta vrsta uzbuđenja koja te natera da se zapitaš: „Da li ovo stvarno želim da igram opet ili ću samo uništiti uspomene?“ Jer, budimo realni, nostalgija ume da bude mač sa dve oštrice. Mada, kada sam čuo da Legacy of Kain: Soul Reaver 1+2 Remastered stižu na Nintendo Switch i za ostale konzole i PC, uzdahnuh i rekoh sebi „uzmi, igraj, uživaj“ kao da je kraj 90tih! I iskreno, nisam pogrešio, iako nije sve baš savršeno, ponovo sam se osetio kao klinac koji jedva čeka da startuje igru za koju je čuo od drugara. Samo sada umesto CRT monitora, na novoj Nintendo Switch 2 konzoli, jer eto, malčice kasnimo sa opisom!
Prva stvar koja mi je proletela kroz glavu kad sam startovao igru: „Okej, ovo je još uvek Soul Reaver.“ Još je tu taj osećaj gotičkog horora pomešanog sa filozofskom dramom, uz vampirski šmek koji niko do danas nije ponovio. Raziel je i dalje jedan od najkompleksnijih i najtragičnijih protagonista ikada stvorenih u gaming svetu. Onaj trenutak kada kreneš kroz ruševine Nosgotha, osećaš kako te atmosfera obuzima, kako polako toneš u priču i zaboravljaš sve šta se nalazi oko tebe. Da, ovo nije igra koja vas vuče za rukav, ovo je naslov koji vas tera da razmišljate dok pokušavate da preživite.
Priča je kao i uvek, totalni evergreen.. Ako prvi put ulazite u ovaj svet, spremite se za gomilu dijaloga koji zvuče kao da ih je pisao neko ko je pola života proveo čitajući Ničea i igrajući se vampirima. I to je sjajno! Soul Reaver nikada nije bio samo igra, to je bila epopeja o sudbini, slobodi, osveti i večnom ciklusu moći. Soul Reaver 2 još jače podvlači tu filozofsku notu i uvodi komplikovaniji narativ, ali ako ste fan dubokih, pomalo teških priča, osećaćete se kao da ovde pripadate.
Gameplay i dalje nosi ono što čini Soul Reaver posebnim, istraživanje, zagonetke, borbu koja više podseća na test izdržljivosti nego na klasični akcioni spektakl. Borba je, naravno, jednostavnija nego u modernim igrama, ali ima onaj težak, metodičan ritam koji traži strpljenje i preciznost. Boss borbe su i dalje su više „trikovi“ nego pravi fajtovi, ali to je šarm originala. To prebacivanje između svetova i dalje funkcioniše kao jedinstvena mehanika koja igri daje identitet. Ono što me iznenadilo je koliko dobro se sve drži i danas. Iako su neki delovi zagonetki zastareli u smislu dizajna (zdravo, beskrajno guranje blokova), i dalje imaju tu logiku koja te tera da se osećaš pametno kad rešiš problem.
Što se tiče kontrola, moram priznati da sam bio skeptičan. Ipak, originalne igre nisu baš bile poznate po savršenom sistemu borbe ili kamere. Na sreću, urađene su kvalitetne izmene: kamera je sada bolje sluša, a kontrole su responzivne i intuitivne na Joy-Conima (mada, iskreno, Pro Controller je must). Nema onog osećaja da se boriš sa kamerom više nego sa neprijateljima, što je ogromna stvar za ovakav tip igre. Ista stvar i kod zagonetki, nije kao da se borite sa igrom, nego vam ona dopušta da razmislite i utonete u nju, bez da razmišljate o tome, koje beše dugme da kliknem i da li će mi prihvatiti input baš kako ja želim i šta ja kliknem.
Soul Reaver 1+2 Remaster, srećom, nije samo „povećaj malo rezoluciju i ćao“. Crystal Dynamics je očigledno želeo da održi duh originala, ali i da ga malo dotera za današnje standarde. Teksture su oštrije, modeli likova su poprilično detaljniji, a osvetljenje je definitivno unelo novi život u ovim naslovima! Mračniji tonovi, kontrasti između svetla i senki, sve je urađeno tako da atmosfera ostane verna originalu, ali sada izgleda kako ste je zamišljali u svojoj glavi dok ste igrali na CRT televizoru davne ’99. Naravno, ne očekujte nivo remakea tipa Resident Evil 4, ovo je i dalje remaster, ali od onih kvalitetnih.
I sada ono pravo pitanje, kako radi na Switch 1 i Switch 2 konzoli. Moram da kažem, da nebitno da li igrate na prošloj ili novoj Nintendo konzoli, igra izgleda fenomenalno u oba slučajeva. Ako bih ja donosio sud, mogao bih da kažem pa skoro identično. Možda samo u nekim delovima igra izgleda za nijansu oštrije na Switch 2, ali frejmrejt je stabilan na obe konzole i broji 60 frejmova po sekundi, što je stvarno sjajno i napokon portabilne Soul Reaver igre na handheld konzolama, ako ne računamo PC-based uređaje. Zvuk je remasterovan taman koliko treba, glasovna gluma je ostala besprekorna. Tony Jay kao Elder God i Michael Bell kao Raziel? To su vokali koji i danas paraju ekran. Muzika? Jednom rečju – hipnotišuća. Ta mešavina mističnih melodija i jezivih tonova i dalje savršeno dočarava atmosferu Nosgotha.
Ipak, ima i mana. Kamera je daleko bolja nego nekad, ali i dalje ume da pravi problemčiće u uskim prostorima. Animacije, i pored remastera, ostaju pomalo krute. I, naravno, ako ste navikli na ultra-glatke akcione igre današnjice, Soul Reaver će vam delovati sporo i ponekad nespretno. Ali iskreno? To mu je i šarm.
