KARMA: The Dark World – Recenzija – Mračni svet kriminalističkih umova alternativne nemačke

Jedan od tipova igara gde grafika i dizajn drastično doprinose uživanju u igrama je definitivno horor žanr. Isto tako, možda je i najteže izvesti sve šta zamislite u ovakvim naslovima, jer sve treba da bude odmereno, dobro i kvalitetno odrađeno, dovoljno maštovito ali da ne ide u nepotrebne ludosti. Naravno da imamo lude horor igre, ali one se najčešće oslanjaju na taj šok faktor. Ili drugi tip, na jump scares. Mada u poslednje vreme, sve više manjih studija, pa i onih većih se oslanjaju na atmosferični horor, tip u kojem je bitan ceo ambijent u kojem se nalazite, priča koju proživljavate i osećaj koji vam igra pruža, taj napeti, jezivi, neprijatan, u nekim trenucima i odbojan osećaj. Većina ovih stvari se stvara dobrim dizajnom, pametnim rešenjima i dobrom grafikom i naravno zvukom. Karma: The Dark World novi sinematik horor psihološki triler od kineskog studija (da da kinezi polako osvajaju svet) Pollard Studio, se oslanja na sve te elemente, do duše zapostavljajući kompleksnu gameplay mehaniku, ali kada je sve ostalo odlično usklađeno, čak i taj tip gameplaya koji zastupa ova igra je sasvim dovoljan.

Igra se dešava 1984 godine, ali ne onako kako je istorija zabeležila, već u alternativnoj verziji iste. Istočna Nemačka je pala pod kontrolom Leviathana, korporacije koja upravlja svakim aspektom društva. Pod izgovorom da donosi mir i red, Leviathan upravlja brutalnim režimom nadzora. Od mladih do starih, niko nije siguran od Leviathanovih očiju koje sve vide, ušiju koje sve čuju, koje sve znaju. Građani se potiskuju drogama koje ih čine pasivnim i lakšim za kontrolisanje.

Vi preuzimate ulogu Daniel McGoverna, Roam agenta, koji radi za Leviathanove Thought Buerau. Vaš zadatak nije samo da istražujete zločine u ovom svetu, već da zaronite duboko u same umove optuženih. Upravo zbog toga, u igri ćete putovati jednim svetom, videti altenrativnu verziju Istočne Nemačke i šta je režim napravio od nje. A u drugom ćete biti u umovima optuženih, pokušavajući da povežete kockice i rešite zločine koji su počinili.

I dok se druge igre češće, da ne kažem uvek, oslanjaju na horore u jednom svetu, Karma The Dark World čini nešto totalno drugačije. Ceo svet u kome se igra dešava je sumoran, mračan, upravo onakav kako bi zamislili da svet izgleda koju vodi jedna zla korporacija. Neće vam biti sve jedno dok istražujete ulice i prostorije kako napredujete kroz igru, ali ipak pravi horor se dešava na drugom mestu. Kao i u stvarnom svetu, da kažem u ovom u kome živimo, horori se najčešće odvijaju u našim glavama. Moć uma, brutalna kreativnost i problemi koje svakodnevno rešavamo, ili ih ne rešavamo, stvaraju drugu realnost u našim glavama koju mi, hvala bogu, hrabro čuvamo u sebi. U Karma: The Dark World, druga realnost u kojoj ćete se naći su umovi ljudi koji susrećete. Proživljavanje njihovih horor bez ograničenja zakona spolašnjih realnosti. U ovim trenucima igra postaje nešto totalno drugačije, uvlači vas u te umove toliko efikasno da osetite horor svakog čoveka kroz vaše male (velike) ekrane. Ovde nije stvar u jump scares kao u većini modernih horora, već o celokupnoj atmosferi, uvrnutosti i iskrivljene realnosti koje pronalazite u umovima. Svaki um je drugačiji, što znači da avantura u umovima tih ljudi će biti drugačije iskustvo za vas, drugačiji strahovi, drugačije napete situacije i atmosfere. Najbolje od svega je što svaki tip atmosfere u ovoj igri je prosto spot-on, nebitno koju temu obrađuje i koliko horor elemenata ili konfuznih elemenata budete našli u njemu. Ne kažem da u realnom svetu ove igre nije, jer ta jeziva, neprijatna atmosfera vas prati svuda, ali horor počinje, kao i u stvarnosti, u umovima svih od nas, a ponajviše ljudi sa problemima.

Kao što su umovi uvek nepredvidivi, tako je i radnja ove igre, jer do samog kraja nećete shvatiti celokupnu priču. Bolje rečeno, iako se igra dešava u 1984. godini, igra će se igrati sa vremenom i vama i perspektivnom vremena. Detalji o tome kada se šta dešava će biti sakriveni u vašoj okolini, ali sve je apsolutno na vama, da povežete sve i shvatite o čemu se radi i gde vas celokupna priča vodi. Kako budete napredovali kroz igru, pogotovo u početnim satima, više ćete pronalaziti pitanja nego odgovore na njih. Kako je sam početak konfuzan, tako će i biti i radnja igre većim delom vremena. Kada uhvatite tu liniju pripovedanja u jednom trenutku, sve će imati smisla i postajati jasnije. Do tada, igra će vas držati u neizvesnosti, sa svim šta se dešava oko vas, sa svime šta se dešava ljudima u ovom univerzumu.

Što se tiče samog gameplaya, ovo je spora igra, koja vas tera da istražujete okolinu. Nećete imati preveliku interaktivnost u ovom svetu niti ćete moći da radite komplikovane stvari, niti postoji neka vrsta borbene mehanike. Vi praktično šetate kroz celu igru, ali to ne znači da je ovo walking simulator jer je ipak svet interaktivniji od toga. Potrebno je da pronalazite tragove, da rešavate zagonetke gde god se nalazite. Pronalaženje tragova i rešavanje misterija je praktično ono šta će pokretati radnju igre kao i gameplay. U trenucima kada se dešava nešto ko vas, postoje triggeri koji će aktivirati određene akcije. Jedan deo igre me je podsetio na P.T. recimo, uski koridori, utvare koje mislite da su tamo ali nisu i tako dalje. Ovo je samo jedan od primera kako horor iskustvo deluje u ovom naslovu, ali i gameplay mehanika. Kako budete napredovali, zagonetke neće postajati komplikovanije, postajaće raznovrsnije ali njihova težina će se menjati, ipak ni jedna neće biti preteška kako bi blokirala vaš progres i izazivala frustraciju. Sve one su tu u svrsi pripovedanja celokupne priče i dešavanja u ovom naslovu. Ta vrsta gameplaya, sa celokupnom atmosferom i svim horor elementima koji su prisutni u igri, prave savršenu simbiozu u ovom naslovu, toliko da ni u jednom trenutku ne pomislite niti poželite da vam bude dozvoljeno više ili da imate veći nivo slobode. Igra vas uvlači u nju baš onoliko koliko treba, da zaboravite na sve oko sebe i jedostavno se uživite dok je igrate i nikada ne poželite ništa više sem da rešite sve zagonetke i misterije koje su ispred vas.

Što se tiče grafike i audia, sve je odrađeno skoro pa savršeno. Razvojni tim je koristio Unreal Engine 5 i savršeno su kreirali svet za potrebe ovog naslova. Detalji, teksture, efekti su prosto sjajni i na PlayStation 5 konzoli. Cela ta sumorna atmosfera i suludost ovog sveta je baš odlično dizajnirana. Praktično od prvog trenutka kada uključite igru, pa sve do poslednjeg, ona će vas sa vremena na vreme oduševljavati sitnim detaljima ili nekim setovima scena, dizajnu i grafici u istim. Zvuk samo upotpunjuje kompletno uživanje. Kada tumarate gradom i istražujete misterije, stalno će vas pratiti neka napeta muzika, čiji će intenzitet porasti kada se nalazite u nečijem umu, u nekom drugom vremenu i sve će pratiti radnju koja se odvija oko vas. Ta kombinacija grafike i zvuka za ovakve igre mora biti savršeno odrađena kako bi doprinela celokupnoj atmosferi, a u ovom naslovu je upravo to i urađeno.