Dune Awakening je vrlo interesantan fenomen. S jedne strane, ovo je tipična multiplayer survival-crafting igra koja verno kopira mehanike na koje su već postale standard u ovom žanru. S druge strane, zahvaljujući serijalu po kome je napravljen, Dune Awakening ima i više nego dovoljno unikatnih elemenata i priče da stoji na svoje dve noga, nasuprot svojim nedostacima (a stvarno ih ima). Nije savršena igra, ali smatram da ima dovoljno dobrog da opravda ovo loše, zbog čega sam je i toliko dugo igrao.
Nađi Fremene (tu su negde u pustinji)
Pre nego što počnem sa recenzijom, samo da se razjasnim. Ja nisam fan Dune (odnosno, Dine pustinjske planete). Nikada nisam gledao ni jedan film, knjige nisam čitao, pa čak ni druge igre nisam isprobao. Nasuprot mom neznanju ovog popularnog serijala, stvarno sam hteo da igram Dune Awakening. Zašto? Zato što je predstavljena kao neki MMORPG sa Survival mehanikama. Pošto volim oba ova žanra, stvarno sam se radovao da oprobam ovu igru.
Nakon što napravite svog karaktera i izaberete početne sposobnosti i poreklo, vi dobijate zadatak da dođete na Dinu i pronađete Fremene (grupu ljudi, koji su nestali i koji čuvaju neku veliku tajnu). Znam da ovo nije najbolje objašnjenje i jasno je da mi fali još dosta znanja o izvornom materijalu, ali iskreno… nije vam neophodan da biste igrali ovu igru.
Sve što treba da znate je da ste, uglavnom, sami, da treba da preživite na okrutnoj planeti, i da imate jedan krajnji cilj koji možete (i ne morate) da završite dok se borite za svoj opstanak. Ako ste igrali igre kao što su Conan Exiles (isto od Funcoma) ili Ark Survival Evolved, znaćete otprilike šta vas čeka; veliki otvoren svet gde treba da gradite bazu, skupljate resurse, sredite neprijatelje koji vam stanu na put i možda otkrijete malo lore.
Dobro jutro, komšo! Može litar krvi na zajam?
Kada pričamo o survival-crafting igrama, skoro sve počnu na sličan način. Sečete drva, lovite divljač, kupite voće i povrće, i gradite bazu od kamenja i stabala koje ste posekli. A kako sve ovo da radimo na planeti koja je skoro 80% pesak?
Kada je reč o preživljavanju na Dini, vrlo je jasno šta je najdragoceniji resurs. Od početka, do kraja igre, uvek ćete morati da pazite na vaš nivo vode. Iako se ne spušta brzo, potrebno je da svakih desetak minuta malo cugnete vode, kako ne biste dehidrirali. Imate tri nivoa, i što manje vode imate, to manje štete radite. Ako padnete ispod nule, HP počne da vam se smanjuje i kad to dostigne nula, gotovi ste. Ono što mi se jako svidelo je mehanika da ako stojite na direktnom suncu, možete dobiti sunčanicu i onda brže postajete žedni. Da biste ovo izbegli morate da nađete hlad.
Ako ste fan Dune serijala, verovatno već znate neke načine kako da se domognete vode. Možete nositi specijalno odelo koje svu vodu koja se ispolji iz vašeg tele pretvara u pijeću vodu, možete piti i skupljati rosu sa pustinjskih biljaka (ali samo noću), a možete je čak skupljati iz vlažnosti vazduha (ako imate za to alat).
No, jedan od najefikasnijih načina da se domognete H2O je da ucmekate pustinjske bandite koji vas napadnu, isisate im krv pomoću specijalne igle, i onda tu krv kasnije preradite u pijaću vodu. Baš zbog ovakvih elemenata preživljavanja mi se sviđa Dune Awakening, bez obzira koliko morbidno delovalo. A ako ne stignete do baze, i baš vam zagusti, možete malo i krvi da popijete, ali se ne preporučuje.
Puno obaveza u pustinji
Na prvi pogled, Dune Awakening deluje kao tipična third-person shooter igra gde radite questove, misije i otkrivate misterije pustinjske planete. Iako sve ovo dobijete u igri, zakopano je duboko ispod slojeva i slojeva preživljavanja. Hajde samo da kažem da, ako hoćete linearnu avanturu od A do Š, ovo definitivno nije igra za vas.
U Dune Awakening, pre svega, treba da napravite i održavate svoju bazu. Da biste ovo uradili, morate da skupljate, odnosno, rudarite za resurse. Imate laserski pištolj koji može da seče kamenje koje kasnije koristite za sklapanje baze.
Takođe možete da se levelujete i ulažete skill poene u razne profesije. Za većinu profesija potrebno je da pronađete i određenog trenera i odradite kratak quest. Imate i research poene, pomoću kojih otključavate nove recepte za izradu novi predmeta i oružja. Ima jako puno stvari koje možete da otključate na ovaj način ali, srećom, igra ima vrlo lep uvod koji vas ograniči šta možete i ne možete da napravite, i onda vam postepeno daje više i više izbora.
Način na koji gradite svoje sklonište je vrlo lagan i intuitivan. Dokle god imate dovoljno resursa, možete bez problema da napravite podove, zidove, vrata, stepenice, prozore i, naravno, krovove. Naravno, ne bi bila prava baza da je prazna. Vaša baza vam služi da izgradite oružja i oruđa koja će vam olakšati preživljavanje. U početku ćete samo imati par mašina koji pretvaraju krv vaših neprijatelja u pijaću vodu, ali kasnije ćete moći da pravite vozila, specijalna oružja, a možda čak i sobu za goste, ako imate koga da ugostite, naravno. Sve je lepo i lagano urađeno, i komande su lepo prilagođene za PC.
Nažalost, kako biste postigli sve ovo, potrebno je često da idete i skupljate dodatne resurse, što nije uvek zabavno. Igra se trudi da izbalansira istraživanje planete sa survival-crafting mehanikama, ali to ne bude uvek uspešno.
Recimo, nakon što pređete delove glavne misije, otključavate mogućnost da odete severnije na mapi, gde vas čekaju nove misije, novi resursi i jači neprijatelji. Nažalost, pre nego što počnete da istražujete ove nove predele, potrebno je prvo da se preselite, i ovo može da traje čak i ceo sat. Ograničeni ste na samo dve baze, i baš zbog ovoga morate staviti pauzu na vaše istraživanje dok ne sredite novu kuću. Iskreno, ako volite ovakve mehanike, stvarno ćete uživati, kao ja, ali sreo sam igrače koji su se žalili na sve ove obaveze. Kad smo već kod drugih igrača…
Dune Awakening je MMORPG (?)
Pa i nije baš! Iako je obavezno da imate internet konekciju da biste igrali Dune Awakening, u većini slučajeva vi sve možete sami da postignete. Nisam siguran koliko igrača može istovremeno da stane na jedan server, ali svakako ovaj broj nije velik, jer sam jedva viđao druge igrače. Pa čak i kada sam ih video, uglavnom su produžili svojim poslom. Imate mogućnost da igrate celu igru u grupi sa prijateljima ili poznanicima, ali ja ovo nažalost nisam iskusio.
Igra vas baš ne podstiče da radite aktivnosti u grupama, niti da se međusobno koljete. Postoje male specijalne zone gde možete da napravite sačekušu drugim igračima, dok je PvP onemogućen u ostatku sveta. Čak i kada se priključite zaraćenim fakcijama, igra vas baš ne motiviše ni da surađujete ni napadate druge igrače. Tek kada završite celu kampanju se igra malo više otvori kao MMO, ali dok ne stignete do tog dela, već ćete se navići na samostalno preživljavanje.
Doduše, svaka fakcija ima svoje misije, koje možete da uradite i na kraju nedelje, ako imate više nego igrača iz druge fakcije, dobijate razne benefite. Ovo uglavno uključuje skupljanje resursa i uništavanje neprijatelja. Ah, da… neprijatelji, i borba… ima razloga zašto sam do sada ovo toliko izbegavao da pričam o tome.
Gori od Stormtroopera
Borbe u Dune Awakening nisu dobre. Imate na raspolaganju pucanje iz trećeg lica kao i borbu hladnim oružjem ali ni jedno ne valja.
Prvo pucanje, kada gađate neprijatelje, neki će zatražiti zaklon gde ne postoji, ili će jurišati na vas iz daljine dok ih vi lagano gađate. Neki neprijatelji će imati i jače oružje od vas i mogućnost da vas ubiju, ali će biti iza niske ograde koja će im blokirati svako pucanje, a da oni toga nisu ni svesni. Nekada sam ulazio u baze i zatekao da svi neprijatelji gledaju u zid (kao da su deca u kazni). Sve u svemu, nikada mi nije bilo teško da skinem čak i gomilu neprijatelja koristeći puške i pištolje.
Neki neprijatelji će imati štit protiv metkova i jedini način da ih sredite je pomoću noževa ili mačeva. Ni ovo nije nikakav problem. Dovoljno je da sačekate neprijatelje da vas napadnu, kontrirate napad, i uništite ih iz jednog ili dva udarca, to je to. U najboljem slučaju, svaki okršaj u Dune Awakening deluje amaterski. Neprijatelji su više dosada nego pretnja. Čak i ako se opustite i ubiju vas, imate način da se dignete iz mrtvih, kao u Borderlands-u. Ako vas ipak srede, dovoljno je da se vratite do mesta gde ste poginuli i pokupite svoje stvari, a skoro isto pravilo važi i za PvP zone.
Međutim… nemojte se previše opuštati… jer na duni postoje i džinovski peščani crvi, koji su po meni jedina prava pretnja. Kad god pokušate da pređete duge peščane doline, bez stena ili kamenja može vam iskočiti peščani crv. Igra vam da i više nego dovoljno vremena da ih izbegnete ali ako niste pažljivi, mogu vas progutati. Ako vam se ovo desi, sve što nosite na sebi izgubite. Pazite se ovih crva, baš su zeznuti.
Grafika i performanse
Za igru pravljenu u Unreal Engine 5, očekivao sam malo više. Dune Awakening stvarno ne izgleda toliko impresivno, naročito ako uzmete u obzir modele karaktera. Izgledaju vrlo jednostavno, i deluje mi kao da je igra mogla da radi i na konzolama prošle generacije. Pesak i okruženja izgledaju lepo, priznajem, ali mi se takođe čini da je razvojni tim dosta prečica uzeo kako bi napravio da ceo ovaj svet funkcioniše.
Srećom, performanse su svakako iznenađujuće dobre. Na mom 4070 igra je radila često iznad 100 FPSa na 1440p rezoluciji, i to na najjačoj grafici. Igra je čak optimizovana da lepo radi i na skromnijim mašinama, uključujući i Steam Deck, gde možete dobiti oko 40 FPS stabilno iskustvo. Par puta su gasili servere i morao sam da čekam par sati, ali osim ovoga crasheva nije bilo, što je svakako impresivno.
DUNE: Awakening (PC)
Kada sve aspekte uzmem i pomešam, Dune Awakening je vrlo unikatna i zabavna survival-crafting igra, sa par problema i malo multiplayera, čisto da se nađe. Možda je malo gorak ukus kada je reč o borbama, ali istraživati ovu peščanu planetu stvarno može da bude zabavno, naročito ako volite da gradite i istražujete. Samo… nemojte da dehidrirate.
