Dead Rising Deluxe Remaster je poprilično interesantna igra, iliti bolje rečeno, remaster koji niko nije tražio, a kada je već tu, hvala Capcomu na tome. Deluxe Remaster je treće reizdanje originalne igre koja je izašla daleke 2006 godine, kao Launch Title za Xbox 360. Ovo je naslov koji je odvajao X360 konzolu od konkurencije, i mnogo godina je trebalo da prođe da ovu igru zaigraju PC igrači i kasnije PlayStation fanovi. U neku ruku, Dead Rising je kultna igra, jer je bila jedna od prvih koja je upala u taj zombie haos i ludnicu sredinom 2000ih. Mada igra je imala svoje mane, ali zbog vremena kada je izbačena, mi ih nismo videli kao mane. Upravo zbog toga, neko u Capcomu se setio da bi bilo okej da se izbaci novi Remaster, nakon onog klasičnog reizdanja sa Xbox One i PS4 konzola, koji će biti u neku ruku više remake nego remaster. I baš smo to dobili, igru koja u sebi ima ime Remaster, ali koja neodoljivo podseća na neka Remake izdanja, jer su poboljšanja na svakom koraku.
U ovoj igri, igrači preuzimaju ulogu Frenka Vesta, slobodnog ratnog fotografa koji saznaje za grad u Koloradu suočen sa čudnim izbijanjem. Situacija je eskalirala do tačke gde je vojska intervenisala i stavila područje u karantin. Zaintrigiran događajima, Frenk unajmljuje pilota helikoptera da ga preveze do grada.
Frenk kaže pilotu da ga iskrca na krovu tržnog centra, uveravajući ga da će se vratiti za 72 sata. Ova vremenska ograničenost pruža jedinstveno iskustvo igranja gde sve akcije moraju biti završene u tom vremenskom okviru, što je otprilike 6 sati stvarnog vremena igranja. Ovo vremensko ograničenje bilo je inovativna ideja kada je igra prvi put lansirana, čineći balansiranje raznih zadataka ključnim.
U početku, jedini dostupan režim je “72-satni režim”, koji služi kao glavna opcija igranja. Dodatni režimi igre se otključavaju kasnije, ali ovaj savršeno postavlja izazov. Imate 72 sata da otkrijete misteriju iza izbijanja dok osiguravate da ne propustite helikopter koji će vas vratiti kući. Ako ne uspete da ga uhvatite, ostaćete nasukani na neodređeno vreme. Podseća na roguelite igru, gde možete sticati nove veštine i sposobnosti, povećavati nivo i čak resetovati igru zadržavajući svoj napredak. Mnogi igrači nalaze zadovoljstvo u ponavljanju određenih sekcija kako bi poboljšali Frenkove sposobnosti za lakše izazove u budućim prolazima. Ovo vremensko ograničenje dodaje uzbudljiv izazov, zahtevajući od vas da birate između praćenja glavne naracije ili spasavanja preživelih, što zahteva konstantno balansiranje tokom igranja.
Sistem borbe je poboljšan, nudeći glatkije kretanje u poređenju s originalnim naslovom. Frenk sada može pucati dok je u pokretu, što pomaže pri bekstvu iz velikih grupa zombija. Dok igra zadržava svoju jedinstvenu privlačnost s kreativnim oružjem (kao što su flat-screen televizori i kaktusi), tu su i namirnice za lečenje, iako zauzimaju dragoceni prostor u inventaru. Oružja su prisutna, ali ograničena, posebno oko vojnih kontrolnih punktova. Takođe morate pratiti izdržljivost oružja da ne biste ostali bez efikasnih alata u kritičnom trenutku.
Grafički, igra izgleda prilično impresivno. Možete videti anksioznost na Frenkovom licu zajedno sa zastrašujućim detaljima zombija. Svetlosni i senčani efekti su značajno poboljšani, posebno tokom dana i noći unutar tržnog centra. Mada isto tako Frenk izgleda dosta mlađe nego u originalu. U originalu ima nešto preko 40 sigurno, dok ovde ma koliko grafika bila bolja i ubacila detalje na njegovom licu, ne mogu da ga zamislim kao u srednjim četrdesetim. To nije loša stvar, ali ponovo, nekako drugačije od onoga na šta sam navikao kada sam igrao prvi deo.
Postoje još par razlika u odnosu na original. Prva je da sada skoro svi likovi u igri imaju svoj glas, ili voiceover. To nije bio slučaj u originalu. To nekako približava celokupno stanje u kome se Frenk nalazi na veći nivo, i svakako je bolje uživanje za igrača. Ipak je Dead Rising izašao toliko odavno, kada nismo razmišljali o tim stvarima. Frenk je tada ipak imao glas u cutscenes naravno, i tu dolazimo do druge stvari, a to je Frenkov glas, iliti bolje rečeno glumac koji mu daje glas i koji nije isti kao u originalu, a to je meni bio iskreno problem na početku. Skoro sam igrao Remaster verzije na Xbox Series X konzoli i ma koliko sve clunky i loše bilo, sviđala mi se ta premisa i ideja iza svega, kao i taj grubi prikaz celokupne igre i Frenkovog karaktera, ovde je nekako sve izmenjeno, ne znači da je loše, samo za stare fanove, nekako drugačije.
Dead Rising Deluxe Remaster je odličan Remake, ne Remaster po mom pitanju. Capcom je još jednom iskoristio svoj odlični, RE Engine kako bi unapredio još jednu igru iz njihove biblioteke. Skoro 20 godina kasnije, napokon novi igrači mogu uroniti u ovaj kultni serijal i jednu od prvih mega popularnih zombie igara. Da li vredi? Da definitivno, jer sva poboljšanja koja su u igri je čine skoro pa kao novim naslovom, kako za stare tako i za nove fanove.
