Da li volite Pac-mana? Ako ste ljubitelj video igara, verovatno volite ovu klasičnu arkadnu igru. Mala loptica sa ustima koja jede manje loptice i beži od duhova. Bilo je nekoliko Pac-man igara koje su malo promenile formulu ali uglavnom pac-man radi ono što najbolje zna: jede loptice.
Da vas ne lažem, kada sam čuo da će Bandai Namco izdati mračnu 2D hack ‘n’ slash metroidvaniju gde će vam pratilac biti Pac-man… mislio sam da je dobra ideja, odnosno, da je dovoljno luda da zapravo uspe. Međutim, sad nakon što sam završio igranje, samo želim da zaboravim na ovo čudno i bljutavo iskustvo.
Gde sam? Ko sam? Oh gle… pa to je Pac-man!
Shadow Labyrinth počne vrlo naglo. Vi se budite iz nekog svemirskog broda (ili svemirske mašine za spavanje). Ne znate gde ste, ne znate ni ko ste, ali ispred sebe vidite plutajuću žutu lopticu sa ustima koja vam kaže da vas je prizvala na ovo mesto i da treba da je služate.
Ta žuta loptica je naravno… PUCK.
Fun fact: Pac-man je originalno trebao i da se zove Puck-man, ali su se tvorci iz Namcoa plašili da će američki tinejdžeri “prepraviti” prvo slovo na arkadnim mašinama kako bi nazvali slatku maskotu ružnim imenom. Drago mi je da su odustali od imena “Puck-man”, jer bi inače ovu žutu lopticu danas zvali DUCK-man. (ovaj vic sam maznuo od wiiviewera).
Puck vam daje ime “Number 8,” daje vam mač, i naređuje da ga pratite. Navodno, on treba nešto da uradi na ovoj planeti i prizvao je vašu dušu kako biste mu bili telohranitelj u njegovom poduhvatu. Izgleda da niste prvi, a još gore, izgleda da nemate ni mnogo izbora. Po svemu, sudeći, vi igrate kao Pac-manov rob dok prolazite kroz ovu metroidvaniju.
Naravno, kako budete razotkrivali priču polako počinjete da shvatate o čemu se radi. Jednostavno ću vam reći, do momenta kada je sve počelo da ima smisla, stvarno me je bilo briga za sve. Briga me je bilo i za glavnog lika, i za Pac-mana, pa čak i za svet u kome se nalazim. Ništa u igri me nije zainteresovalo, od grafike do gameplay mehanika. Priča je bila vrlo zbunjujuća u početku samo da bi razotkrila neke detalje mnogo kasnije i očekivala marim. Možda će se nekome svideti, ali priča u Shadow Labyrinth me uopšte nije privukla, naročito dok sam gledao kako simpatični Pac-man postaje crna masa i proždire cele bossove. Srećom, ovo je na kraju dana metroidvanija, gde je gameplay mnogo bitniji faktor nego priča… nažalost… ni ovo nije baš sjajno.
Nisam ni znao koliko mi ovako male stvari smetaju
Mi ovde na Virtualnom Kutku često igramo Metroidvanije i drago nam je da vidimo sveže ideje u ovom preplavljenom žanru. Staviti Pac-mana u metroidvaniju je itekako unikatna ideja i baš otvara vrata za svakojake mogućnosti. Pac-man je intelektualno pravo Bandai Namcoa, ogrnomne japanske gaming kompanije, i prirodno je očekivati nekakav kvalitet od tako prestižne kompanije. Zato sam se i pitao gde je ceo taj kvalitet?
Hajde da počnemo od grafike – generična je. Karakteri, neprijatelji kao i sam PUCK izgledaju vrlo jednostavno. Neprijatelji kada se pomeraju deluju kao papirni isečci koji mogu da pomeraju ruke u krug oko svog torza. Dok koračate kroz predele, pozadina je pusta, nema čak ni dobre muzike. Ne kažem da grafika mora da bude unikatna i lepa, ali ako vaša metroidvanija košta €10 skuplje od Hollow Knight-a (igra sa ručno crtanom grafikom) onda očekujem malo više od papirnih modela.
Ali srećom, komande i borbe deluju fluidno. Dok zamahujete mačem, skačete ili koristite neke od sposobnosti, igra vas lepo prati. Zamahivanje mača, i pogađanje nezgodnog skoka je svakako zadovoljavajuće. Možete čak i da dodge-rollujete i stvorite par dragocenih I-frejmova kako bi izbegli gadan napad. Takođe je bitno da, kada sredite neprijatelje, pokupite valutu, pomoć koje možete da unapredite napade i kupite stvari od raznih prodavaca. Neprijatelje možete čak i da pojedete, ali o tome malo kasnije. Komande i borbe su fino odrađene u svakom slučaju, ali nažalost… nije sve ostalo tako lepo.
Shadow Labyrinth, pošto hoće da bude invoativna, koristi jednu ne-toliko-popularnu Souls mehaniku: Stamina system. Ovo ne bi trebalo da bude problem ali jeste zbog par čudnih odluka. Sve koristi staminu, od jačih napada, do dodge-ovanja, kao i nekih Pac-manskih mehanika, sve nekako jede staminu. Nije problem ni količina, nego vreme potrebno da se stamina vrati. Jednostavno je presporo. Zapravo, toliko je sporo, da sam uvek gledao da je nekako štedim. Odbijao sam da koristim i dodge, i specijalne napada i ostale mehanike koje jednu staminu, čisto da bih je sačuvao. Tek negde na sredini igre dobijate perk s kojm se stamina jače puni, ali do tog momenta, verovatno ćete biti vrlo štedljivi.
Druga stvar koja me je neverovatno frustrirala su bili check-pointovi. U ovoj igri imate dve vrste check-pointova, male i velike. Na malim samo oporavite energiju i sačuvate igru, na velikim isto ali možete i da se teleportujete, unapredite sposobnosti za pare koje pokupite i naoružate se sa nekim perkovima.
Sve ovo gore je u redu, ali ono što možete SAMO NA VELIKIM checkpointovima da radite je da obnovite svoje napitke (Estus Flaskove). Igra vas manje više demotiviše da ikada koristie automatski obnovljive napitke za lečenje samo zato što ima manjak tih velikih check pointova. Nije da je igra teška, ali samo zbog ovoga, neki delovi su bili mnogo teži, jer iako sam imao čak tri bočice napitka, kao i da nisu bili tu. Činilo mi se kao da je jedni razlog što ova mehanika postoji, samo da bi mi traćila vreme.
I kao šlag na tortu, istraživanje. Metroidvanije su pune tajni i skrivenih predmeta i uvek obožavam da skrećem s glavnog puta kako bi ih skupio. Shadow Labyrinth svakako ima svoje skrivene hodnike i ćoškove, i neki stvarno imaju dodatnu energiju, pare ili nešto, ali mnogo više ovakvih predela su… prazni. Neverovatno je, pronađem skrivenu sobu, sredim neprijatelje i udarim u prazan zid, samo tako. I onda stojim i gledam šta sam propustio a ispostavilo se da nisam ništa. Developeri zaboravili da ubace tajne ili šta?
E onda, dolazimo do Pac-manovih sposobnosti, gde me je igra možda najviše razočarala.
Volite Pac-mana? E pa… igrajte generičnu metroidvaniju, i možda vam damo malo…
Znate li iz serijala Metroid kako Samus može da se pretvori u kuglicu kako bi prošla kroz male rupe? Ako znate, to je manje-više isto to u Shadow Labyrinth kad je reč o Pac-man sposobnostima. Kada dođete do određenih usijanih šina, vi se spajate sa Puck-om i možete da se magnetišete njih. Na ovaj način možete da se popnete uza zid i čak unatraške, dokle god ste namagnetisani. I naravno, dok ste na ovim površinama, možete da jedete kuglice i čujete ono ikonično “waka-waka-waka” koje Pac-man pravi.
Možete i da skočite sa jedne šine na druge i čak da napadate neprijatelje ali su ovde komande pre-labave. Toliko su labave da su developeri dodali dugme da vam pokaže putanju koju će Puck napraviti nakon što skočite. Ovakvih sekcija zapravo ima vrlo malo i igri, i često sam zaboravio da me Pac-man uopšte prati, čak i kad uzmemo u obzir drugu pac-manovu mehaniku.
Druga Pac-man mehanika je, naravno: Jedenje. Bio bi stvarno veliki propust da pobedite bossa i da ne vidite kako vas PUCK zaposeda, pretvara se u džinmovskog crnog Pac-mana i onda proguta celog protivnik, i onda daju tu moć vama. A šta je sa malim protivnicima. E pa… i njih možete da jedete, samo što… to ne radi Pac-man, nego mech po imenu GAIA.
Kada pobedite manjeg neprijatelja, možete na sekund da prizovete GAIA robota, koji će progutati njihov leš i za uzvrat vam dati predmet od tog specifičnog neprijatelja. Ovo mi je u početku bilo kul, ali onda mi je palo na pamet… zašto moram da pojedem neprijatelje da bih dobio od njih predmet? Šta je falilo da ga samo bace i da ga pokupim? Deluje kao dodatni korak za najjednostavniju stvar. Najgore od svega je što i ovo GAIA jedenje košta staminu, znači zaboravite da ovo radite tokom borbe.
U svakom slučaju, prvih pet sati igranja, ja sam se na zube trudio da tolerišem ove čudne i frustrirajuće mehanike, da naučim o svetu i zainteresujem se za priču, nadajući se da će u jednom momentu postati bolja – nikada nije. Ima tu par zapleta i dobrih mehanika, ali verujem da će većina igrača odustati davno pre nego što stignu do njih, čak i da su ljubitelji pac-mana… jer na kraju dana, ovo nije Pac-man igra, već samo generična metroidvanija.
A ako ste u traileru videli one klasične Pac-man igre, njih otključavate tek nekih 5-7 unutar igre, i to je sve zabavno, ali dok dođete do tih sekcija, (ako uopšte izdržite do njih), već ćete se navići na bol od malih check-pointa, stalno balansiranje stamine, Pac-man sekcija gde su komande prelabave, i generičnog sveta i muzike.
Shadow Labyrinth ima puno dobrih ideja i jednog od najpoznatijih karaktera iz sveta video igara, i nekako sve to upropasti. Ono što ostane je vrlo generična metroidvanija puna frustrirajućih mehanika, generičnih likova i zaboravnog sveta. Molim te, Pac-man, idi radi ono što najbolje znaš nego da statiraš u metroidvanijama.
