Uvek je teško napustiti svoje prvo dete. Uh, ovo zvuči pogrešno, ali pokušaću da objasnim. Razvojnim timovima u gaming industriji je uvek teško da ostave projekat na kojima su radili toliko dugo, IP u koji su stavili svoje dušu, srce, aposlutno sve kako bi realizovali svoje najčudnije i najluđe ideje. To je situacija u kojoj se našao Tarsier Studio, kratori fantastičnog IP-a, Little Nightmares. U toku razvoja dvojke, Embracer Group ih je kupio, tako da su radili ovaj naslov, znajući da je to poslednji deo ovog IP-a koji će oni napraviti, i da će morati da krenu dalje, u neke nove kreativne avanture, nove izazove. Little Nightmares IP je ostao u rukama Bandai Namco, a Tarsier Studios upao u novi dom Embracer Studiosa, tužan rastanak za jedne od najemotivnijih horor avantura.
Cela zajednica je „oplakivala“ ovaj događaj, jer su svi hteli nastavak iako je Tarsier Studios rekao da je to poslednje poglavlje njihovih malih noćnih mora. Mada Bandai Namco se nije složio sa tim, te je u saradnji sa Supermassive Games izbacio Little Nightmares III krajem prošle godine, koji se nama jako svideo, ali ljudima i ne baš, jer je falilo to nešto, ta mračna nota i kreativnost koju samo Tarsier Studios ume da ubaci u svoje igre. Mada, Embracer Group nije previše čekao da dozvoli ovom studiju da napravi nešto novo, isto, ali drugačije, bolje, veće, bombastičnije i ambicioznije od bilo kog Little Nighmares do sada. I kako studio koji je stvorio LN mogao da odbije takvu šansu, i tako se rodio REANIMAL, nova horor avantura Tarsier Studios.
Kao što sam već napomenuo, REANIMAL je upravo ono šta je Little Nightmares 3 trebao da bude, ne puki nastavak jedne od najboljih horor avantura, već prava evolucija jednog naslova, iliti novi početak gde će se pomeriti granice svega šta su ovi naslovi predstavljali do sada. Mada, više bih rekao konačna forma neostvarenih ludih i brutalnih ideja neverovatno talentovanog studija kao što je Tarsier Studios.
U REANIMAL vodite sestru i brata, koji pokušavaju da pobegnu iz mesta koji su nekada nazivali svoj dom. Usput, pokušavaju da sakupe svoje društvo, decu koja su ostavljena kao i oni. Ali oni ne idu na poznata mesta kako bi ih pronašli, već na neka najneočekivanije lokacije, mesta gde dete ne bi smelo ni da kroči, kamo li da avanturiše kako bi pronašli svoje prijatelje. I za razliku od prethodnih Tarsier Studios igara, ovde se ne radi samo o klaustrofobičnim lokacijama. Po prvi put, Tarsier Studios je odlučio da otvori svoju igru, da se dešava ne samo u napuštenim zgradama, uskim objektima gde se deca stalno provlače kako bi pobegli od noćnih mora koje ih jure. Već na širim prostranstvima, koja su ujedno prosto prelepo odrađena. Naizgled otvorena, ipak nemate totalnu slobodu da ih istražujete. Ta linearnost je preneta i u ovom naslovu, ali ipak imate malo više prostora da istražujete i divite se okolišu.
Igru počinjete mirno i polako, na pučini mora u brodicu i pratite signalne bove kako bi došli do prvog mesta koje trebate istražiti, napuštene plaže i nekog objekta nalik zamku. Svaka lokacija na koju nailazite je ujedno i prepreka do vašeg konačnog cilja, a cilj, pa nije jasan n početku. Cilj je da pobegnete, izaćete iz tog užasa i koji se postepeno pretvara u neverovatan haos sa totalno neočekivanim stvarima i situacijama. Na svakom mestu ćete naći jednog prijatelja, negde zatvorenog, zarobljenog od strane nekih kreatura koji vrebaju iz mraka, za koje morate da ostanete nevidljivi u senkama, mada to neće biti uvek tako lako i jednostavno, jer kao i svaka noćna mora, sve ove kreature se hrane decom i drugim slabašnim ljudima.
U osnovi, REANIMAL je horor avantura sa izometrijskim izvođenjem, ali za razliku od prethodnih Tarsier Studios naslova, ovde ipak imate i promenu perspektive. Nekada nalik iz trećeg lica, nekada nalik platformerima, nekada sa totalno slobodnim šetanjem po otvorenim nivoima. U toku avanturisanja, nailazićete na zagonetke, smicalice koje su napravljene kako bi vas usporili. Mada, ni jedna od ovih zagonetki nije teška niti komplikovana, tu je kako bi malo pokrenuli mozak, obratili pažnju na detalje i jednostavno, malo uposlili vaše prstiće. Ovde je fokus pre svega na priču koja se u ovom slučaju prenosi na igrača ne preko dijaloga i konverzacija likova, već preko okoliša u kome se nalazite u datom trenutku. Preko svega šta vidite i šta se dešava oko vas. I verujte mi, sve je to neverovatno jako emotivno odrađeno. Na svakom nivou ćete imati makar jednu lokaciju gde ćete zastati i reći „Uh… okeeeej“, koja vas neće ostaviti ravnodušnim.
REANIMAL je naslov koji možda nije klaustrofobičan po klasičnom shvatanju ove reči kao recimo Little Nightmares igre. Ovde vas ta izolovanost, usamljenost, ta patnja, tuga, nesreća jednostavno obuzima sa svakim sledećim nivoom, jer je igra i stvorena da prenese takve emocije na vas, tj na igrača. I ma koliko neki nivoi bili prostrani i otvoreni, uvek imate osećaj da ste zatvoreni u ovom brutalno poremećenom svetu, da nemate izlaza, i verujem da je to bio i cilj razvojnog tima. Da nema veze gde se nalazite, taj osećaj zarobljeništva može da vas prati sve dok ne zakoračite u neku vrstu slobode, ako kraj možemo tako nazvati.
Najboja stvar od svega je što kada mislite da ste videli sve u igri, dođe sledeća deonica koja, kao da vam lupi šamar sa scenografijom, dešavanjima i svemu šta vidite na ekranu dok igrate. Bukvalno kao da vam igra ne dozvoljava da odmorite, već vaš šokira od početka pa sve do poslednjeg trenutka. Mnogo puta sam mislio, okej dosta je, ne znam šta sledeće može da se desi, kad ono, nešto totalno neočekivano, još luđe, još nenormalnije i više poremećeno nego ranije. Toliko da stanete i kažete, uh ne znam da li smem da nastavim. I to je okej, ta nelagodnost može da preplavi igrače. Jer ovde nije stvar u tom klasičnom hororu na koji su navikli igrači, već u tom faktoru šoka koja vam igra dostavlja svakim sledećim korakom. Osećajem da se nalazite negde gde jednostavno ne pripadate, i taj osećaj raste sve više i više kako se približavate kraju. Mada to su i trenuci kada igra bukvalno govori, ovo nije mesto za decu, deca ne smeju da budu deo ovakvog sveta u kojem se nalaze. I najbolje od svega je što svaka sledeća scena je totalno nepredvidiva.
Igra vam jednostavno ne da mira, što znači, da ni u jednom trenutku nije dosadna. Toliko se svega dešava sa svakim sledećim nivoom da sam se u jednom trenutku pitao, okej nadam se da su ostavili nešto za sledeći deo, ako uopšte bude izašao. Jer sve ovo šta sam video i „preživeo“ u igri izgleda kao da je Tarsier Studios rešio da ide all-in sa ovim naslovom, i moram da priznam da se apsolutno isplatilo.
Igra sa svakim sledećem nivoom predstavlja jedno novo čudovište koje će vas proganjati u tom nivou. Čudovište koje vas ne sme da vidi, od koga treba da se krijete, bežite i ne dozvoli da vas uhvati i pojede. Ni jedno nije isto, ma ni slično, i neverovatno su dobro odrađena, jeziva, odvratna, bukvalno kao vaša najgora noćna mora. Mada, klinci u REANIMAL naslovu neće biti bespomoćni. Često će moći da pruže otpor i iskoriste sve šta im je dato kako bi se odbranili. Poluga koju ćete naći na početku neće samo služiti kako bi otvarali vrata koja su zabarikadirana, već i da mlatite neke neprijatelje kako bi preživeli. Harpuni koji su tu kako bi pomogli da uništite podvodne mine dok brodićem pokušavate da dođete do sledećeg nivoa, ili gađate užase koji će pokušati da vas otmu sa malenog brodića. Strele koje ćete koristiti kako bi onesposobili čudovište i pobegli pre nego što vas zgrabi, i tako dalje, i tako brutalnije.
Najbolja stvar od svega je što igra komunicira sa vama preko okoline u kojoj se nalazite, kao što sam već rekao. Sve je odlično osmišljeno, tako da nikada nećete imati problema da nastasvite sa progresijom. Kada pronađete nešto, biće vam logično šta možete sa tim da radite. Nema nikakvih nelogičnosti i upitnih stvari. Rekao sam da su nivoi otvoreni, to znači da ćete moći da malo više istražujete, pronalazite druge sobe sa collectibles stvarima koje možete sakupljati. Nove maskice za klince i tako dalje. To blago istraživanje se isplati, jer čak i kada istražujete, učite nešto o ovom svetu gde se nalazite i o hororima koji se dešavaju u njemu. Praktično ni u jednom uglu nivoa na kome se nalazite, nećete ostati ravnodušni, a svaki pedalj mapa je odrađen sa tolikom pažnjom i sa toliko detalja da je to prosto neverovatno.
Oduvek sam mislio da je najbolja perspektiva da se prikaže nešto, ona iz prvog lica, ali recimo, REANIMAL je dokaz da to ne mora da bude tako, da čak i kada klinci trčkare po pšeničnom polju možete videti toliko skrivenih detalja, samo ako je razvojni tim odlučio, što u ovom slučaju jeste tako. Da ne pričam o unutrašnjim enterijerima koji su prepuni detalja.
U osnovi REANIMAL je single-player igra, i nećete imati nikakav problem da je igrate tako od početka do kraja, jer je to upravo način koji sam ja odabrao. Intimno, brutalno iskreno, jezivo, neprijatno iskustvo od prvog do poslednjeg minuta. Mada, igra se može igrati i u coop režimu, i to lokalno. I najbolja stvar od svega je ta što sve šta vam je potrebno kada budete igrali u kooperativnom igranju je tu na ekranu. Nema deljenja ekrana niti potrebe za još jednim kako bi rešili neku zagonetku. Igra je i u tom slučaju intimna, i forsira vas da se ne odvajate jedno od drugoga, baš kako sestra i brat nikada ne bi uradili u ovakvim okolnostima. Pored toga, igra ima i online kooperativni režim, i naravno, kao i svaka odlična igra, imaće podršku za Friend’s Pass, što znači da horore možete preživljavati sa još jednim prijateljem, nebitno na kojoj platformi, nebitno da li on ima kupljenu igru ili ne. Samo ga uhvatite za ruku i povedite u ovu neverovatnu avanturu.
I još jedna stvar, mada mislim da ste shvatili da je grafika u igri jednostavno fantastična. Nebitno što se ovde radi o „maloj“ igri, ako smem tako da je nazovem. Nivo detalja je neverovatan, nebitno da li ste na početku, sredini igre ili kraju. Svaka scena obiluje detaljima koji su neverovatno odrađeni. Pored toga, osvetljenje dosta doprinosi igri. Nebitno da li su to dinimačke senke ili možda jako crveno svetlo koje u trenucima osvoji celu scenu. Svaki deo je toliko upečatljiv da ćete dugo razmišljati o njemu kada budete pretali da igrate.
Jedina mana, ako uopšte mogu da nazovem to manom je što je igra možda malo kraća nego što sam se nadao. Ali sa druge strane, ovo je jedna avantura o klincima koji žele da pobegnu iz horora u kojem su se našli, ali se često čini da idu totalno pogrešnim putem. Kulminacija dešavanja u igri je očigledna, i znaćete kada ste došli do kraja i pre nego što se desi, jer u tim trenucima, „sve će otići k’vragu“, što bi rekao narod. Mada i taj build-up u igri je fantastično odrađen, jer kako se bližite završetku, tako će sve biti brutalnije i nelagodnije za igrača. Ali, to je i poenta ovog naslova, da vas natera da razmišljate o svemu šta vidite i šta prođete sa ovim likovima, kako u toku tako i nakon igranja.
Zahvaljujemo se THQ Nordic na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
REANIMAL (Xbox Series X)
Iskreno, nisam previše očekivao od REANIMAL naslova. Mislio sam, aha, još jedan studio koji će pokušati da ponovo napravi nešto novo na osnovu stare slave. I moram da priznam da sam mnogo pogrešio sa tom pretpostavkom. Mislio sam da za ovaj tip igre, ne može više ništa biti novo, da su sve ideje već iskorićene, iscrpljene. Ali Tarsier Studios su me tako jako, brutalno i iskreno ubedili u suprotno. REANIMAL je jedna od najboljih igara ovog tipa, i ukoliko vas je slična igra od prošle godine možda razočarala, jer je sve isto, ali malo drugačije, ova će vas oduvati, jer je sve toliko neočekivano od onoga šta smo navikli od ovog studija, iako sve deluje tako poznato.
