Cairn – Recenzija – Uspon na planinu Kami

Penjanje. Stari dobri element video igara još od njihovog začetka. Počevši od arkadnih kabineta i igara kao što je Crazy Climber iz 80-ih godina, pa sve preko Donkey Konga, pa do moderne ere Assassin’s Creed igara i Uncharted serijala. Zanimljivo je kako je ovaj element pronašao svoje mesto na neki način u većini igara. A kako i ne bi. Čak i penjanje u svom osnovnom obliku jeste jedan puzzle element samo po sebi. A sad, kako bi bilo kada bi cela igra bila zasnovana samo na penjanju? I ovakvih primera imamo više. Cairn se ipak izdvaja na neki svoj način.

Cairn vas stavlja u ulogu profesionalne penjačice, Ave. Ava se uputila u avanturu osvajanja vrha planine Kami. Vrh planine Kami nikada nije osvojen. Ova planina iza sebe krije brdo (ili planinu) skrivenih tajni, koje će na svojoj avanturi života korak po korak otkrivati. Ava je već sezonski iskusna penjačica, ali planina Kami joj je uvek bila vrhunska nedohvatljiva želja i cilj. Cairn nam dolazi od nezavisnog studija The Game Bakers, i ono je nezaboravno iskustvo od tvoraca igara Furi i Haven, i uz crtež i priču čuvenog strip autora Matjea Bablea (Mathieu Bablet).

Mehanika i kontrola pokreta

Cairn je u svojoj srži simulacija penjanja, ali isto tako survival igra. Osnovna mehanika igre, penjanje, podrazumeva upravljanje sa sva četiri uda glavnog karaktera, rukama i nogama. Postoje dva načina: automatski, gde igra odlučuje za vas koji ud ima najviše smisla da sledeći pokrenete, ili možete sami korak po korak birati koji od udova želite da pokrenete. Za početak, verovatno je pristup automatskog odabira najbolji, ali će vas veoma verovatno dostići momenat kada igru dovoljno savladate gde ćete imati osećaj da je ipak bolje da tu odluku donosite sami. Korak po korak, ud po ud, penjete se na vrh planine.

Kao prvo ograničenje je stamina sistem igre. On je veoma zanimljivo odrađen i dosta drugačije od nečega na šta ste možda navikli. Cairn vas na neki način forsira da osetite igru, da osetite svaki kamen planine. Isto tako morate imati osećaj za staminu. Ava ima ograničenu snagu, i ukoliko je predugo zadržite u nekoj nelagodnoj poziciji, recimo da održava celu težinu tela samo jednom nogom, ili jednom nogom ili rukom, ona će početi da se trese. Nedugo zatim sledi audibilno napinjanje i ukoliko je ne dovedete u lagodniju situaciju višenja sa ivice stene, ona gubi grip i pada. Da li pada u smrt ili samo koji metar nadole pre nego što je spase konopac, zavisi od primene alatki koje vam stoje na raspolaganju.

Oprema i surovi uslovi preživljavanja

Ava ima ranac i svoju opremu. Jedan od krucijalnih elemenata su pistoni koje možete u toku penjanja da ubušite u stenu i vežete se konopcem kao oblik osiguranja ukoliko popusti snaga pri penjanju. Vidite, za razliku od realnog penjanja gde se sigurnosna oprema stavlja u pukotine u steni, svet Cairna je malo moderniji i više u budućnosti. Pored toga što vas prati jedan mali robot, do njega ćemo još doći u daljem delu teksta, Ava može sa lakoćom i za samo par sekundi da ubuši piston u stenu i osigura se. Broj klipova (piston) je ograničen, i kada dostignete određenu visinu i sigurno stojite na nogama, možete da zamolite vašeg robota da vam ih sve sam vrati.

Osim klipova, za vaše preživljavanje je bitno da obratite pažnju na survival element igre. Ovaj element igre je malo više prisutan nego što bih ja voleo i prilično je istančan, te vam može jako brzo uništiti penjanje i doći glave. Ava je osetljiva na glad, žeđ, hladnoću. Po svetu pronalazite resurse koje skupljate i reciklirate uz pomoć vašeg robota saputnika. Reciklaža vam donosi kredu koja omogućava bolje trenje sa površinom pri penjanju. Cairn zaista ima duboke elemente simulacije, koji se ponekada, čini se, rade da vam unište zabavu. Ali developer je i imao očiglednu tu želju, da igra možda ne bude preteška, ali da svakako ne bude laka. Definitivno je dizajnirana da vas kao glavnog karaktera celo vreme drži na ivici preživljavanja. Ja bih čak rekao da penjanje, iako izazovno, nije glavna poteškoća igre. Glad i oskudni resursi će vam mnogo češće doći glave, ili je barem tako bilo u mom slučaju.

Planiranje rute i kampovanje

Penjanje na planinu možete učiniti uzimanjem različitih mogućih putanja. Na vama je da dobro pogledate i isplanirate put. Između delova penjanja nailazite na save tačke, gde možete da snimite igru i napravite kamp sa svojim šatorom. Šator čini neki privremeni hub igre, daje vam momenat da predahnete i sačekate da prođe loše vreme, koje takođe bitno utiče na uspeh vašeg penjanja. U šatoru se pripremate, reciklirate, vezujete povređene prste trakom, kraftujete preko potrebnu kredu i naravno kuvate, odnosno spremate hranu od pronađenih resursa. Povezivanje više resursa pri kreiranju hrane vam daje određene boost-ove koji vam olakšavaju penjanje. Takođe, kao što je spomenuto, i vremenski uslovi igraju bitnu ulogu u Cairnu. Avi je potreban odmor i zaklon od jake kiše ili vetra, koji čine penjanje klizavim i opasnim.

Cairn je zaista višeslojna igra, fizikalna, lagana i spora. Uz fenomenalnu ambijentalnu muziku vas tera da usporite, da upijete njenu priču, atmosferu i da se uživite u penjanje. Ona definitivno nije za one koji priželjkuju brzu adrenalinsku akciju, već za one koji su spremni da prihvate ovaj sporiji tok priče. Grafika, odnosno vizuelni stil, odražavaju nekako duh ove igre i odgovaraju savršeno. Igra vam daje razlog i da malo odmaknete od direktnog penjanja samo nagore. Usput upoznajete zanimljive karaktere i priču, dok pećine kriju neke svoje tajne koje čekaju da budu otkrivene.