Ultros – Recenzija – Psihodelično kvalitetna Metroidvania

U svetu video igara, žanrovi poput metroidvania i roguelike često se prepliću, stvarajući naslove koji nude duboku povezanost između istraživanja, borbe i napredovanja. Međutim, retko koji naslov uspeva da pomeri granice žanra kao što to čini Ultros. Ova igra, razvijena od strane Hadoque-a i objavljena od strane Kepler Interactive-a, predstavlja jedinstveno iskustvo koje kombinuje elemente metroidvanie, roguelike mehanike i duboku simboliku, sve upakovano u vizuelno zapanjujući paket.​

Radnja Ultrosa prati Oujia, lika zarobljenog u kosmičkom sarkofagu, koji mora da se bori protiv drevnog bića poznatog kao ULTROS. Priča se razvija kroz istraživanje sveta, otkrivanje simbola i interakciju sa okolinom, umesto tradicionalnog dijaloga ili naracije. Ovaj pristup omogućava igračima da sami interpretiraju događaje i značenja, stvarajući dublje povezivanje sa svetom igre.​

Svet igre je bogat detaljima i raznovrsnim okruženjima, od svetlih džungli do tamnih hodnika. Svaka lokacija ima svoju jedinstvenu atmosferu i izazove, što doprinosi bogatstvu iskustva. Međutim, neki delovi sveta mogu biti zbunjujući zbog sličnosti u dizajnu, što može otežati navigaciju bez prethodnog istraživanja.​

Od trenutka kada prvi put zakoračite u svet Ultrosa, jasno je da se nalazite u nečem posebnom. Umetnički pravac igre, predvođen Niklasom “El Huervo” Åkerbladom, poznatim po radu na Hotline Miami, donosi svet prepun živopisnih boja, apstraktnih oblika i nadrealnih pejzaža. Svaka scena je poput umetničkog dela koje oživljava pred vašim očima.​ Međutim, ovakav vizuelni pristup nosi i svoje izazove. Pozadine su bogate detaljima i često se stapaju sa platformama, što može dovesti do konfuzije prilikom navigacije. Iako igra nudi opcije za prilagođavanje vizuelnih efekata, poput zamućenja pozadine, i dalje je potrebno vreme da se naviknete na ovaj jedinstveni stil.​

Ultros uvodi inovativan pristup metroidvania žanru kroz sistem vremenskih petlji. Svaka smrt vraća igrača na početak, ali sa zadržanim delimičnim napretkom, omogućavajući otključavanje novih sposobnosti i pristup prethodno nedostupnim područjima. Ovaj pristup podstiče istraživanje i eksperimentisanje, jer svaka petlja donosi nove uvide i strategije.​ Borba u Ultrosu je dinamična i zahteva preciznost. Igrači mogu koristiti različite napade i izbegavanja, dok otključavanje novih veština omogućava raznovrsne strategije u borbi protiv neprijatelja. Međutim, neki kritičari smatraju da borbeni sistem može biti dublji, sa većim brojem komboa i taktičkih opcija.​

Na početku, imaš osnovne napade: lagani udarci i težak udarac koji može razbiti oklop ili zaustaviti neprijatelja u naletu. Ali već nakon prve, druge petlje, možeš početi da ulažeš u razne veštine kroz “cerebral map” sistem (što je svojevrsni skill tree). Neprijatelji imaju različite “stance-ove” — neki napadaju brzo i u serijama, drugi čekaju da napraviš grešku. Učenje njihovih šablona je ključno. Igra ti često neće oprostiti greške. Tvoj “dodge” potez je zlatan — kratka rola koja te može spasiti u zadnjoj sekundi. Ali nije beskonačan: koristi se s merom, i ima mali “cooldown” osetan pri višestrukom korišćenju. Pravi tajming je sve. Parry (ili precizno blokiranje u poslednjem trenutku) ne postoji u klasičnom smislu, ali kasnije kroz veštine možeš da otključaš varijacije koje ti omogućavaju kontranapade nakon uspešnog blokiranja.

Tada borba dobija dodatnu dimenziju — više ne bežiš samo da bi preživeo, već da bi iskoristio slabost protivnika. Ultros ne nudi brdo oružja kao što to rade neke druge igre; ne, ovde je sve u tvojoj preciznosti, tajmingu, i pamćenju. Jer svaka petlja, svaki neuspeh, vraća te nazad — ali ne praznih ruku. Tvoje telo pamti, tvoje refleksi se izoštravaju, i borba postaje ples. Neprijatelji nisu samo vizuelno šareni — imaju različite stilove borbe. Neki te prate kao besni psi, drugi bacaju projektile, a neki imaju oklop koji moraš prvo razbiti pa tek onda da ih oštetiš. Ovi elementi traže od tebe da stalno menjaš taktiku. Boss borbe su pravi test. Svaki boss ima više faza, jasne šablone (ali ne i prejednostavne), i traži od tebe da koristiš sve što si do tada naučio.

Borbeni sistem se produbljuje kako ulažeš u svoj mozak. Da, bukvalno. Cerebral Map ti omogućava da “programiraš” svoj um i telo novim veštinama – ali samo kada ispuniš određene uslove, često vezane za organe koje si prikupio, ili za određene biljke koje si uzgajao. To znači da svaki build koji napraviš ima određeni “miris” tvoje igre — tvoje odluke u borbi, tvoji prioriteti, tvoj stil.

Jedan od najzanimljivijih aspekata igre je mehanika sadnje biljaka. Igrači mogu saditi semena koja rastu u različite biljke sa jedinstvenim efektima. Ova mehanika dodaje sloj strategije, jer pravilno korišćenje biljaka može značajno olakšati napredovanje kroz igru. Međutim, opis semena i njihovih efekata ponekad može biti nejasan, što zahteva dodatno eksperimentisanje.​

Muzika u Ultrosu, koju je komponovao Oscar “Ratvader” Rydelius, savršeno se uklapa u psihodeličnu atmosferu igre. Soundtrack varira od ambijentalnih tonova koji pojačavaju osećaj usamljenosti, do dinamičnih kompozicija koje prate akcione sekvence. Zvučni efekti su pažljivo dizajnirani, sa jasnim razlikovanjem između različitih akcija i događaja u igri.​