Chains of Freedom – Recenzija – Po mutantima iz izometrijskog pogleda

Potezne strategije nisu baš moj fah što bi rekli. Neke igre iz ovog žanra sam stvarno voleo da zavolim, ali nikada nisam uspeo, najviše zbog tog totalno randomized elemenata u njima, recimo u pucanju u XCOM naslovima, koje je u trenucima totalno nelogično. Upravo zbog toga, više sam uživao u igrama koje nemaju taj sitem, već se oslanjaju na nešto drugačije, kao što je Miasma Chronicles i Mutant Year Zero, obe igre inače dolaze od istog razvojnog tima. Upravo zbog svega toga, čim sam video da uskoro izlazi Chains of Freedom, nova i prva igra studija Nordcurrent, i kakva je mehanika kao i način progresije u njoj, morao sam da je odigram.

Nego da krenemo ispočetka. Priča u Chains of Freedom obuhvata sve, sci-fi elemente, mutacije i polu uništeni svet, borbu za preživljavanje i uspostavljanje reda i mira. Igra se dešava u neimenovanoj istočno-evropskoj državi. Nakon udara meteorita, naciju je zarazila misteriozna bolest i cela država kao i verovatno svet, je bio na ivici propasta. Par ljudi iz države se uzdiglo i napravilo apsolutističku vlast, pokušavajući da unište korupciju i izoluju sve mutacije koje su se stvorile. Ipak ni su se svi složili sa tim, i jedan od njih je doktor Svetlov. On pokušava da iskoristi sve šta je snašlo ovaj svet za svoje lude i bolesne eksperimente, praveći armiju svojih pratioca koji bi uništili mir i stabilnost ove zemlje. Na vama je da saznate sve šta možete o njemu, pronađete i ubijete ga.

Svi sinematici u igri su odrađeni sa poprilično velikom dozom šarma. Kombinacija stripskih fora sa cel shaded grafikom i sasvim solidnom glumom su tu kako bi vas uvukli u ovu priču. Ovo je deo igre koji će pokušati nekako da vas, makar na neke trenutke izvuče iz mračne i užasne realnosti u kojem se ovaj svet nalazi, jer koliko sve delovalo ozbiljno, ipak su ovi sinematici mali podsetnik da nije sve tako crno, već nešto može biti poprilično lepo i divno stilizovano čak i u ovom užasnom svetu.

Iako će je mnogi ljudi upoređivati sa XCOM naslovom, Chians of Freedoms više podseća na neke druge strateško taktičke igre. Recimo Mutant Year Zero ili Miasma Chronicles. Najveća razlika između XCOM naslova i gorepomenutih je to što u drugima se možete slobodno kretati po svetu, kao i slobodno raspoređivati u toku borbe, što znači da niste ograničeni predefinisanim gridom na bojnom polju. Istu foru uzima i Chains of Freedom, što se meni iskreno, jako jako svidelo!

Borba u igri je potezna koju definišu turnovi, action points, zaklon i naravno taktika, u svakom vašem turnu možete se kretati kako želite u dometu koji igra dozvoljava datom liku na terenu. Iako je donekle sloboda u toj vrsti kretanja data na kašičicu, makar nemate te forsirana predefiinsana mesta gde morate, bez obzira na šta postaviti nekog iz vašeg squada. Upravo zbog toga, planiranje u toku napada je ovim sistemom dosta bolje, slobodnije, bez ograičavanja sa takozvanim gridom. Imate osećaj kao da strateški postavljate svoje jedinice na terenu, ne da igrate tabletop igru. Meni makar, je to najviše i dalje najviše smeta kod XCOM igara i igrama sličnog sistema.

U toku borbe je druga priča, turnovi preuzimaju glavnu ulogu kao i vaše strategisanje. Sistem borbe je sličan drugim igrama ovog tipa. Potrebno je taktički postaviti jedinice iza zaklona, kako bi smanjili procent da vas neko pogodi, dok održavate vidno polje na protivniku. Na vama je da, kada dođe vaš turn, zadate što više štete, što efikasnije neprijatelju koji je ispred vas. Sistem koji dozvoljava čak i ako ste brojčano nadjačani u određenim situacijama, taktikom dođete do pobede. Ceo sistem je fer odrađen, bez nekih suludih dešavanja, ali naravno težina borbe ne zavisi samo od pozicioniranja i oružja koje imate, već i od neprijatelja protiv kojih se borite.

U igri na početku ćete se boriti protiv, ako mogu tako da kažem, običnih vojnika, kojima nedostaje ta taktička nadmoć koju vi imate. Tako da vam igra dopušta da se prilagodite svim sistemima postepeno. Kako napredujete, napadaće vas jače, agresivnije jedinice. Oni neće samo čekati iza zaklona svoj red da raspale po vama, već, recimo oklopne jedinice, će bez oklevanja jurišati ka vama kako bi što pre došli do vas i uništili vas. Mada ljudi nisu jedini neprijatelji u ovoj igri. Kako napredujete, naićićete na sve spodobe koje su postale nusproizvod svega šta se dešava u ovom svetu, tako da u tom trenutku igra će mnogima zaličiti na potezni S.T.A.L.K.E.R. recimo, a dizajni neprijatelja će čak podsećati ne samo na mutante iz te igre, već i na neke koje ste susretali i u recimo Resident Evil naslovima. Upravo zbog toga, borba vam nikada neće dosaditi, jer svaki neprijatelj, nebitno da li bio čovek, mutant ili nešto treće, će stalno nalaziti načine da vas iznenadi u toku borbe, a taj elemenat iznenađenja je ovde skoro pa savršeno odrađen.

U Chains of Freedom ćete uvek imati ograničenu municiju, kao i pravila pod kojima funkcionišu određena oružja. Sa nekim oružjem ćete moći da pucate nekoliko puta u toku partije, recimo pištoljem, na uštrb efektivnog rastojanja na kojem možete pogoditi nekoga, tako da, po nekoj logici, pištoj je super koristiti kada je neko ispred vas, ili možda SMG koji troši skoro pa isto Action Poene ali opaljuje rafal od 3 metaka. Tu su eksplozivna oružja koja možete koristiti kako bi rasturili nekoga ko se nalazi iza, naizgled neprobojnog zaklona.  Kao i neka analogna koja će vam dati strašnu ubojnu moć ali ćete morati da birate kada ćete ih koristiti, recimo samostrel. Posle svake bitke, tu je loot koji možete sakupiti od protivnika. Pored oružja i municije koja je obavezna za sve šta koristite, tu su i materijali. Njima možete craftovati kako municiju tako i druge potrebštine i potrošne materijale koji će vam koristiti u toku prelaska.

Ukoliko pronađete jače i bolje oružje od protivnika nakon bitke, na vama je da izaberete šta ćete uraditi sa njim, da li će vam ostati u backpacku ili ćete ga staviti u upotrebu. Dobra stvar je što svaki lik koga vodite može da nosi do dva oružja sa sobom u svakoj bitci. Mada, pošto su oružja dosta drugačija, kao i kompletni loadout koji mora biti prilagođen njima, to znači da ćete vi morati da radikalno menjate prilaz ukoliko odstupite od standardnog loadouta na koji ste se navikli. Neka oružja jednostavno zahtevaju od vas da se krećete i pozicionirate drugačije u toku borbe, u nekim trenucima možda totalno drugačije od onoga na šta ste navikli. To privikavanje na novi način igranja nije neophodno loša stvar, jer možda žrtvovanjem trenutne udobnosti možete postići bolje rezultate u toku borbe i brže čišćenje neprijatelja.

Oprema, oružje, municija, sve je to deo loopa kako bi zakomplikovalo gameplay, načinilo ga realističnijim od nekih drugih igara sličnog tipa ili izvođenja. Mada u trenucima vaši vojnici neće biti „obični“ vojnici. U trenucima kada krećete da nalazite Biocrystals, sve dobija malo drugačiju dimenziju. Umesto nekih ajtema koje postoje u drugim igrama, ovde će vam biokristali davati mogućnosti da se ili prebacite sa jednog mesta na bojnom polju do drugog, ili da healujete sve oko sebe u trenucima kada je to najpotrebnije, možda da dajete veći damage u trenucima kada vam je health mali. Generalno biokristali funkcionišu kao abilities u nekim igrama, a pošto je ovo postapokaliptični svet bez nekih elemenata koje krase druge igre, sve je moralo da se svede na neku vrstu mutacije jer jelte, svet oko vas mutira jako brzim tempom. Biokristali su odličan način da se ubaci raznolikost u načinu igranja, pogotovo u kasnijim delovima igre, što je odličan način da se razbije monotnija, ukoliko je bilo ko oseti. Jer igra pruža mnogo različitih elemenata koje možete kombinovati, kako u borbi tako i van nje, što bi je načinilo zanimljivom u tom moment-to-moment gameplayu.

Kada niste u borbi, onda ste u modu istraživanja. Mape su odlično odrađene, kretanje po njima je totalno slobodno, baš kao u Mutant Year Zero: Road to Eden i Miasma Chornicles recimo. Svet je odlično dizajniran pa sam čak u nekim trencima imao taj old school Fallout osećaj dok sam istraživao, pronalazio stvari, otvarao sefove, rešavao neke lagane zagonetke. Dizajn celog sveta je baš detaljno odrađen, tako da nikada nećete imati onaj osećaj, uh jesam li beše bio ovde ili mi samo liči na nešto, što je odlična fora za sve igrače. U igri ćete sretati ljude iz raznih frakcija i u odnosu na dijaloge koje imate sa njima će definisati da li su oni vaši neprijatelji ili ne, da li će vam reći nešto korisno ili će se sukob završiti razmenom metaka.