Da li živimo u dobu zlatnih rimejkova? Moglo bi se tako reći, zar ne? Veliki uspeh su postigli naslovi kao što su Resident Evil 4 i Silent Hill 2 proteklih godina. Industrija se, čini se, većinom udaljila od jednostavnih “HD” remastera i uputila se više stazom vernih reinterpretacija. Ove reinterpretacije ne daju samo jače teksture i bolju grafiku, već iz osnova grade igru od nule koristeći moderne tehnologije kako bi što vernije izgradili atmosferu i, pod obavezno, sačuvali “dušu” originala, njenu suštinu i razlog zašto smo je voleli pre deset, dvadeset i više godina.
POVRATAK ISTINSKOM JAPANSKOM HORORU
Rimejk Fatal Frame II (poznat kao Project Zero na teritoriji Evrope) se savršeno uklapa u ovaj trend. Uspešno balansira na tankoj liniji između modernizacije “clunky” mehanika ranih 2000-ih godina i očuvanja klaustrofobičnog, potisnutog straha koji je original sa PlayStation 2 konzole učinio kultnim klasikom.
Nova verzija igre Fatal Frame II: Crimson Butterfly, koju smo sveže dobili pre nekoliko nedelja, jeziv je podsetnik zašto se baš ovaj nastavak od mnogih smatra vrhuncem japanskog survival horora. Razvijen od strane Team Ninja studija i objavljen od strane Koei Tecmo, ovaj rimejk ponovo oživljava i dovodi u život (no pun intended) košmar sela Minakami za neku, možda ovaj put, novu generaciju igrača. Fatal Frame II važi, kao što sam već napisao, za kultni klasik i jednu od igara početka novog milenijuma koje su bile veoma rezonantne kod publike. Ona je bila emotivno teška i imali ste osećaj slabosti i ranjivosti; niste bili superheroj, ali ste imali jednu supermoć u vidu starinske kamere pod imenom Kamera Obscura. Ona je bila jedini objekat koji je stajao između vas i strahota ovog sela i ovog mračnog sveta.
NOVA ŠMINKA, STARI ŠARM
Kada govorimo o rimejku igara, pa gde bismo se prvo osvrnuli nego na vizuelne novosti i izgled koji su danas mogući zahvaljujući modernim tehnologijama o kojima je developer ranih 2000-ih mogao samo da sanja. Već na ovom prvom frontu, Fatal Frame II je pravi trijumf. Koristeći Katana Engine, Team Ninja uspešno prenosi na ekrane gejmera selo Minakami kao jedno pravo remek-delo koje je melem za oči. Katana Engine je samostalni engine sa svojim vrlinama i manama, kako to obično ide kod “proprietary” engine-a. Katana je bio motor ispod haube igrama kao što su Wo Long, Rise of the Ronin, Nioh i mnogim drugima. Ali u današnjoj situaciji na tržištu, ne bih vas krivio ako kažete: “Hvala Bogu, bar nije Unreal Engine 5…”, misleći prvenstveno na probleme sa optimizacijom na PC strani, pa i na drugim platformama.
Da ponovim još jednom, igra jeste vizuelni kolačić, ali pod jednim uslovom: morate ukloniti “grain” filter koji igra ima na sebi kada počnete da je igrate. “Grain” filter je namerni stilistički izbor i verovatno ima nameru da podseća na vajb starih filmskih kamera. Međutim, ne bih rekao da u praksi, igrajući danas, donosi neku dodatnu vrednost. Mene je čak izuzetno nervirao i možete zamisliti moju sreću kada sam brzom pretragom interneta otkrio da je taj filter moguće isključiti. Naravno, i original je imao isti taj filter u sebi i može se reći da je to jedan od vizuelnih identiteta igre, ali ukoliko se možemo nečega odreći u ime modernizacije i rimejka, ovo bi sigurno bilo to.
MOĆ I TAJNE KAMERE OBSCURE
Fatal Frame II je horor avantura u japanskom stilu. Ona prati sestre bliznakinje koje su se izgubile u napuštenom selu koje progone duhovi. Mio Amakura je jedna od sestara i ona traži svoju sestru bliznakinju, Mayu Amakuru, u ovom izgubljenom selu. Ona će se u toku trajanja igre boriti protiv duhova ovog sela naoružana Kamerom Obscurom. Ova kamera nije samo običan rekvizit, već centralni i glavni element igre, koji je izumeo okultista dr Kunihiko Asou. Ona ima moć da snimi stvari koje obično ljudsko oko ne može da vidi, a pre svega, naravno, duhove. U rukama glavne protagonistkinje Mio Amakure, kamera služi u dve glavne svrhe: za borbu i istraživanje. Fatal Frame II je igra iz trećeg lica. Ali kada se kamera podigne, igra postaje igra iz prvog lica; gledajući kroz vizir (viewfinder) kamere, borite se i slikate duhove i tako im nanosite štetu. Drugi element, osim borbe, jeste pomenuto istraživanje. Kamera Obscura otkriva skrivene tragove, ključeve i zapečaćena vrata koja bi inače bila nevidljiva u “normalnom” fizičkom svetu.
Obscura ima u sebi više mehanizama koji je čine centralnim stubom ove igre. Da bi porazio duha, moraš ga držati u okviru ili, moderno rečeno, “na nišanu”, dok se merač snage ne napuni do kraja. Kada krug u kameri počne da svetli crveno, to je pravi trenutak da uslikaš duha i time naneseš najveću štetu ili da ga ošamutiš. Ono što je dalo i naziv igri je “fatal frame”, odnosno najkritičniji i najmoćniji trenutak koji ova kamera ima. Ukoliko uslikaš duha u pravom momentu, tačno kada krene u napad, nanosiš mu ogromnu štetu i možeš odraditi kombo, što podrazumeva slikanje više slika uzastopno bez čekanja da se ponovo napuni kamera ili da se troši film.
Tipovi filma su kao neka vrsta municije. Ova municija kamere je jaka u zavisnosti od toga koju vrstu filma koristiš. Postoje različite vrste: Type 7 je, na primer, najslabiji, ali ga zato imaš beskonačno u svom arsenalu. Suprotno tome, imaš Type 90 film koji je veoma snažan i redak za pronalaženje dok istražuješ svet. Type Zero je najmoćniji film u igri, veoma efektivan protiv najtežih bossova.
Pored filma, kamera ima i različite nadogradnje u obliku sočiva i funkcija. Kamera Obscura se može poboljšati sakupljanjem Spirit poena. Tako možeš poboljšati brzinu punjenja filma, domet ili maksimalnu štetu koju nanosiš duhovima. Sočiva, sa druge strane, daju kameri neke specijalizacije, kao što je mogućnost da usporiš duha, da ga odbaciš unazad ili da mu naneseš eksplozivnu štetu. I pored različitih mogućnosti, meni lično kamera nikada nije bila prejaka, čak možda nekada i slaba u toku igranja. Kao zaštitni znak serijala, ona jeste dobila unapređenja u odnosu na original. Fluidnija je, preciznija i možda taktički bogatija u smislu borbe, ali je zadržala osećaj ranjivosti koji je ključan da bude dočaran u ovom serijalu.
ODNOS INOVACIJA VS TRADICIJA
Rimejk, kako to biva, jeste reimaginacija stare igre, i tako donosi sa sobom mnoga poboljšanja i nove funkcije. Gore sam pomenuo na koji način je Kamera Obscura poboljšana, ali isto tako je igra proširena novim krajevima. Fatal Frame II donosi još mnogo novih detalja i gejmplej elemenata koji ili pre nisu postojali, ili su bili deo drugih delova ovog serijala. Nisam siguran koliko je borba sa duhovima bila učestala u originalnoj verziji igre, ali ovde je baš prisutna. Možda gustina duhova po selu malo kvari horor element neizvesnosti dok istražujete okolinu.
Prostorni zvuk igre, ukoliko igrate sa slušalicama, odličan je i zastrašujući. Dok igrate, čujete škripanje podnih dasaka starih japanskih kuća, dok vam iza leđa šapuću duhovi dok se zvuk seli iz jednog uva u drugo, zaista da vam se digne dlaka na leđima.
Igra je bogata raznoraznim mehanikama i vrstama neprijatelja koje je nemoguće sve spomenuti i objasniti u kontekstu jednog članka. Ali postoji još jedna stvar koju vredi spomenuti ukoliko ste fan originala, a to je novi Aggravated Wraith sistem. Ovaj kontroverzni dodatak rimejku daje mogućnost duhovima da uđu u “razjareno” stanje usred borbe, regenerišući zdravlje i postajući ekstra agresivni. Verovatno ubačeno sa ciljem da borbe budu manje repetitivne, ipak povremeno može delovati predvidivo i čak frustrirajuće, na neki način kažnjavajući igrača bez obzira na vašu veštinu borbe.
Fatal Frame II: Crimson Butterfly Remake ostaje, ipak, jedno tragično remek-delo o žrtvovanju, sestrinstvu i teškoj prošlosti. Kada se podvuče crta, ovo jeste trijumfalni povratak serijala. Igra nije savršena ni po kojoj meri, sa dosta mana kako u toku borbe, tako i u obliku nekih od ovih dodataka koje je razvojni tim sigurno ubacio sa najboljom namerom. Ipak, kako drugačije nazvati Fatal Frame II nego nezaobilaznim horor iskustvom, bilo da ste fan originala ili ste dobro informisani šta vas igranjem tačno očekuje. Čini se da igra u pravom svom duhu nosi neki teret svoje prošlosti i to je čini jedinstvenom, nekada u dobrom, a nekada u pogrešnom smislu.
Fatal Frame II: Crimson Butterfly Remake
Fatal Frame II je jedan remake odrađen kako treba. On dozvoljava da se ova priča iskusi od strane neke nove generacije igrača, donoseći modernizovane gejmplej mehanike, moderni vizuelni identitet i odličan zvuk. Igra, iako nije za svakog igrača modernog gejmerskog doba, ipak ima veoma prepoznatljivu atmosferu, jedinstven identitet i centralni stub u obliku Kamere Obscure koja je odvaja jasno od svih drugih igara žanra.
