Već smo pisali o GODBREAKER igri, naslovu koji je izašao prošle godine iz To The Sky studija, tima koji kao glavnog kreativnog direktora ima jednog srbina na čelu, što je jako pohvalno. Pričali smo isključivo o single-player iskustvu u tom tekstu, tj naš kolega. Ali sada ćemo se osvrnuti na ono šta je najbitnije kod ovog naslova, zbog čega je i stvoren, a to je kooperativna igra. Jer GODBREAKERS ne pokazuje odmah šta je, već je potrebno malo vremena i par prijatelja kako bi videli koliko ustvari ceo sistem, cela igra sija u svakom pogledu. Hajde samo da se prisetimo šta je GODBREAKERS.
GODBREAKERS nije spora, taktička igra u kojoj čekate grešku protivnika. Ovo je igra koja vas tera da reagujete, da idete stalno napred i uništavate neprijatelje na sve moguće načine. Brzo, agresivno, bez previše kalkulisanja. Sve je podređeno tempu, dash, kombo, specijal, reset pozicije i odmah nazad u gužvu. I baš u tom konstantnom pritisku leži njen identitet. Borba je sjajna, fluidna, responsivna, jako jako zanimljiva. Animacije se međusobno „seku“ bez ukočenosti, napadi mogu da se povezuju u komboe koji deluju odlično i što je najbitnije, jako su ubojiti, a najvažnije od svega, imate osećaj potpune kontrole. Nema sporog podizanja štita i čekanja. Ovde je filozofija jasna, napad je najbolja odbrana. Svaki neprijatelj ima jasne telegraphed napade, ali umesto da ih strpljivo proučavate, igra vas nagrađuje ako uletite, razbijete ritam i preuzmete inicijativu. Kombinacije napada su glavna fora kod ovog naslova. Light i heavy napadi su samo osnova; prava dubina dolazi iz kombinovanja osnovnih poteza sa sposobnostima koje dobijate tokom run-a. Kako napredujete kroz biome, kradete ili apsorbujete moći protivnika i uklapate ih u svoj build. Tu dolazi do izražaja roguelite struktura, svaki pokušaj je drugačiji, jer nikada ne dobijate identičan set sposobnosti. Jedan run može da vas pretvori u pokretni AOE haos, dok drugi favorizuje precizne burst kombinacije i kontrolu pojedinačnih meta.
Kooperativni deo GODBREAKERSA je, iskreno, ono što ovu igru diže iznad prosečnog roguelite akcionih naslova i daje joj osjećaj zajedničkog putovanja kroz apsolutni haos na svakom koraku. Kada krenete sami, igra može delovati intenzivno i atraktivno, sjajan tempo, brutalna borba, osećaj da svaki udarac ima težinu, ali kada pozovete jednog prijatelja, pa još jednog i još jednog, tek tada ova igra pokaže svoju pravu prirodu. Godsbreaker nije coop igra iz razloga da „vam neko pomogne da preživite“, ona je dizajnirana tako da se oslanja na saradnju svih igrača, timski rad u svakom smislu, i čim to shvatite, sve počne da klizi na način koji je istovremeno izazovan i jako, jako zadovoljavajući. Već na prvom većem sukobu sa grupom protivnika oseća se razlika. Kada igrate solo, sami morate da balansirate između menjanja pozicije, punjenja stamina barova, izbegavanja neprijatelja i traženja rupe u njihovim obrascima, i to je zabavno, ali vrlo brzo postane jasno da je tim mnogo efektivniji nego jedna osoba koja samo pokušava da sve drži pod kontrolom. U co-opu svaki igrač dolazi sa sopstvenim ritmom i stilom, i to je divno jer se ti stilovi često „prepliću“ u nešto što ne biste mogli da postignete sami.
Dok jedan igrač preuzima pažnju većih neprijatelja, drugi hvata slabije i mobilnije, a treći se pozicionira da izvede snažan specijal u pravom trenutku. To više nije solo borba, to je orkestar čiji svaki član ima svoj part.
Ono što posebno valja istaći jeste to da GODBREAKERS ne nameće rigidne uloge igračima. Nema tu striktnih klasa koje vas vezuju za jednu ulogu ceo životni vek vašeg lika. Baš totalno suprotno jer sistem sposobnosti, buildova i moći koje kradete ili otključavate tokom runova omogućava da se u timu prilagodite trenutnoj situaciji. Ako vi volite da budete u prvom planu i držite neprijatelje na distanci, a drugi igrač voli da nagazi iz senke i podeli ogromnu štetu iznenada, igra to prepoznaje i ravnopravno nagrađuje oba pristupa. I to je prava čar kooperacije u ovoj igri: nema pogrešnih buildova, postoji samo tim koji pravi pametne odluke zajedno.
Tokom intenzivnijih borbi, kao što su boss fajtovi koji traju nešto duže, osećaj timske dinamike postaje mnogo više od puke convenience opcije, postaje esencijalni deo strategije. Dok se jedan igrač bavi opasnim talasima protivnika u sredini arene, bolje rečeno, addsa, drugi se penje na visoku platformu kako bi privukao pažnju bossa, treći se povlači da napuni specijalne gaugeeve koji će biti odlučujući u finalnoj sekundi borbe. Te sekunde koordinacije, tih nekoliko mikro-trenutaka kada partneri sinhronizuju poteze bez ijedne izgovorene reči, to je ono zbog čega se GODBREAKERS oseća posebno. Dovoljno je neko da vidi svog saborca i da mu bude jasno šta treba da uradi, a to je da skoči na kičmu neprijatelja, kao da kaže „evo ga ovde, drž’ ga, ide napred!“ i taj jednostavan mali signal često znači razliku između glatke saradnje i pravljenja haosa. Ali, naravno, ako igrate sa prijateljima koji znaju svoje navike, taj osećaj zajedništva samo raste i prerasta u nešto što je više od igre, to je zajedničko iskustvo.
Isto tako, co-op nije samo samo „dodatak“ koji služi da vam olakša stvari. Ne, neprijatelji imaju veću sposobnost adaptacije kada ste više igrača, a bossovi često menjaju obrasce. Možda ćete pomisliti da je sa više igrača lakše, ali ono što se dešava je suprotno: sa dobrim timom, borbe postaju dublje, kompleksnije i više taktičke. Umesto da samo rasturite talas neprijatelja, vi se baš morate dogovarati, praviti prioritete i koristiti svoje mogućnosti u koordinaciji sa drugima. To znači da ne možete samo da trčite napred, morate da planirate, da respirate timski i da znate kad da se povučete, a kada da udarite. Naravno, kao i sve u životu, kooperacija u GODBREAKERSU ima i one trenutke koji nisu idealni, ponekad može da dođe do zbog tehničkih trzaja u intenzivnoj borbi, ili možda jedan igrač krene na potpuno drugu stranu mape nego drugi. Ali iskreno, ni to ne umanjuje ključnu stvar: ovo je igra koja funkcioniše bolje kada igrate sa drugima. To nije samo zbog većeg broja pucačkih efekata na ekranu, to je zbog ritma, sinhronizacije i osećaja zajedničkog napretka koji ne može da se reprodukuje solo.
Na kraju dana, kada padne i poslednji neprijatelj i kada zajedno proslavite uspeh nakon serije pogrešaka, pogrešnih procena i savršeno tempiranih udaraca, tek tada shvatite da GODBREAKERS nije samo co-op igra koja ima multiplayer. Ovo je kooperativna igra u srcu i duši, gde se svaki uspeh deli, svaka greška pamti i svaki trenutak borbe ima težinu upravo zato što ga niste odigrali sami. Ako tražite naslov koji ne samo da podržava kooperaciju, već je zapravo nagrađuje i čini centralnim delom iskustva, tada ste ovde na pravom mestu, jer Godsbreaker to radi autentično, intenzivno i, što je najvažnije, zabavno do kraja.
Progresija između run-ova je takođe pametno rešena. Otključavate nove archetype opcije, modifikatore i trajne nadogradnje koje menjaju način na koji pristupate sledećem pokušaju. To znači da ne napredujete samo kroz veštinu, već i kroz širenje arsenala. Igra vas podstiče da eksperimentišete, da kombinujete sposobnosti koje možda na papiru ne deluju logično, ali u praksi stvore brutalno efikasan build. Najveća razlika u odnosu na soulslike igre jeste filozofija dizajna. GODBREAKERS ne traži od vas strpljenje i kažnjavanje grešaka kroz spor tempo. Ona traži agresiju, reakciju i konstantno kretanje. Ako stanete, gubite ritam. Ako igrate defanzivno, igra vas pregazi. Ali ako prihvatite tempo i uđete u tok borbe, dobijate iskustvo koje je brže, eksplozivnije i znatno više orijentisano na timsku akciju.
I to je ono šta čini GODBREAKERS totalno jedinstvenom igrom u celom ovom podžanru. Brza i sjajna, dinamička akcija u kojoj leti na sve strane. Taj nekontorlisani haos na početku, koji polako ali sigurno uspevate da ukrotite sa timom je najbolji osećaj koja ova igra daje. Ne kažem da nije zanimljivo i zabavno kada igrate sami, ali igra prosto sija u coopu. I nemoj da vas plaši mali broj igrača na Steamu, jer igra ima crossplay funkciju, a i drugi igrači su nebitni kada igrate sa društvom, jer tako taj coop mod i najviše sija. Tako da, ako već niste, overite već jednom GODBREAKERS, jer ovo je igra koja dolazi praktično iz Srbije.
