Splatoon Raiders – Recenzija – Splatoon magija, ali sada u solo izdanju, ili coopu!

Kada pomenemo ime Splatoon, svima je prva asocijacija na totalno ludu i haotičnu multiplayer igru koja nam dolazi od Nintenda. Moram da budem iskren da ni ja nisam očekivao da će Nintendo te davne 2015. godine zakoračiti u multiplayer vode i to sa ovim naslovom. Kako je vreme prolazilo, i Splatoon ugledao svetlost dana na Switch konzoli, nekako je taj naslov postao sinonim za multiplayer napucavanje na Nintendovoj konzoli. Ali upravo zbog toga, svi koji su krenuli od prvog dana su praktično masterovali ovaj naslov, koji je na prvu ruku izgledao tako jednostavno, ali ustvari bio tako težak da se masteruje. To je napravilo jaz između onih igrača koji stalno igraju i novih koji žele da uđu u ovu franšizu. Tako je bilo sa dvojkom, i sa trojkom. I da se razumemo, ne kažem da ih ne vredi igrati, vredi itekako, to su možda jedna od najboljih multiplayer iskustava koje sam ikada imao, ali su igrači koji igraju ovu šarenu i haotičnu igru nemilosrdni prema novajlijama.

Verujem da i Nintendo to zna, i mislim da je upravo to i razlog zbog čega smo dobili Splatoon Raiders. Splatoon naslov bez kompetitivnog multiplayer igranja. I sada, prva poimsao je, kako ovo može biti dobro ako se uzme i zaboravi na ono šta je Splatoon činilo Splatoon/ Verujte mi da je to bila moja prva originalna misao. Zašto bih igrao nešto što je u osnovi multiplayer samo eto, sam, protiv „botova“ i svega ostalog? I uh, ne da sam pogrešio sa tim sumnjama. Splatoon Raiders je naslov koji tako dobro i efikasno tranzicionira iz multiplayer u single-player ili eventualno coop iskustvo, da nisam mogao da verujem koliko je zarazno. I da, znam da nam opis kasni nekih par nedelja, ali kada vas ovaj naslov uhvati u kandže, ne pušta vas sve dok ne shvatite da ste proveli previše vremena uz njega.

Pošto je ovo u osnovi single player igra, znači da ona ima svoju zasebnu, jednako otkačenu priču i setup u odnosu na multiplayer naslove. Ovoga puta igrate kao Mechanic, lik čiji izgled možete sami da prilagodite odmah na početku, a koji zajedno sa Shiver, Frye i Big Manom, odnosno ekipom Deep Cut, završava na misterioznim Spirhalite ostrvima. Njihov helikopter zahvata čudna oluja i prinudno sleće na ostrva, a nakon toga počinje potraga za načinom da se vrate kući. Problem je što se ispostavlja da ostrva kriju mnogo više nego što se na prvi pogled vidi. Postoji misterija oko samog Spirhalitea, tu su različite vrste Salmonida, neobična blaga i čitav niz lokacija koje morate da istražite kako biste popravili svoj brod i nastavili dalje. Nintendo je ovde veoma pametno iskoristio Deep Cut. Shiver, Frye i Big Man nisu samo poznata lica ubačena da bi fanovi Splatoona imali nešto prepoznatljivo. Oni su vaši saputnici, pomažu vam tokom avanture i istovremeno služe kao vodiči kroz nove sisteme. Nintendo je čak objasnio da je upravo to bio jedan od razloga zbog kojih je Deep Cut dobio toliko važnu ulogu, njihove ličnosti i sklonost ka avanturama prirodno su se uklopile u priču o potrazi za blagom. I moram da napomenem da ovde priča nije samo „placeholder“ kao što bi neki pomislili. Kako vreme prolazi, i kako ulazite sve više i više u dešavanja na vašem brodu, Deep Cut ekipa vas sve više uvlači u ovaj čaroban svet. Do te mere da jedva čekate sledeći dijalog sa njima da vidite šta novo ima da kažu, dokle je stigao progres popravke broda ili jednostavno da vas malo nasmeju i opuste posle napornog raidovanja.

I sada, Splatoon 2 i 3 su imali te solo sekvence, kao male puzzle nivoe gde vas je igra upoznavala sa nekim mehanikama i one su bile odlično odrađene, ali nisu bile fokus tih naslova. Ali je Nintendo poprilično pametno iskoristio nove mehanike i smestio ih u nivoe. Ovde nemamo puzzle elemente, makar ne previše, kao u tim igrama,  Splatoon Raiders je mnogo više fokusiran na samu borbu. To znači da ima manje klasičnih platformskih i puzzle sekvenci, a mnogo više situacija u kojima vas igra ubaci u prostor sa grupom neprijatelja i kaže vam da ih rešite na način koji vam najviše odgovara

A kada jednom počnete da igrate, vrlo brzo postaje jasno da je srce ove igre novi gameplay loop. Mašinerija na brodu vas baca na ostrvo, dobijate zadatak, prolazite kroz raid, ubijate Salmonide, skupljate loot, pronalazite materijale i vraćate se na svoj brod kako biste unapredili opremu. Zatim birate sledeći raid, menjate loadout, testirate novo oružje i ponovo krećete u akciju. I sada kada neko pročita ovo, deluje poprilično jednostavno zar ne, ali u praksi je veoma zarazno. Jedan raid može da bude dovoljno kratak da ga odigrate za manje od deset minuta, ali isto tako možete lako da provedete mnogo više vremena ako želite da istražite svaki deo mape, pronađete skriveno blago ili pokušate da izvučete bolji loot.

Upravo taj osećaj „samo još jedan raid“ čini Raiders toliko zabavnim. Završite jednu misiju, vratite se na brod i dobijete novo oružje. Pogledate ga i shvatite da imate novi mod koji bi mogao da promeni način na koji igrate. Odlučite da ga isprobate. Sledeći raid vam ponudi još jednu stvar, pa onda poželite da testirate i nju. I tako se vrlo brzo napravi jedan veoma lep krug između borbe, lootovanja i unapređivanja opreme. I onda posle nekog vremena shvatite da ste ustvari proveli par sati samo da „isprobate“ svaki sldeći mod ili upgrade koji ste našli, ili možda oružje, nove specijalne napade i tako dalje.

I sve to ne bi bilo toliko dobro da poznati Splatoon gunplay nije toliko dobar kao što je uvek bio. I to je nešto što Nintendo nije pokvario. Kretanje kroz mastilo je brzo, fluidno i veoma prirodno. Kada obojite površinu svojom bojom, možete da se pretvorite u Squid formu i prođete kroz nju, brže se krećete, punite rezervoar i koristite teren na potpuno drugačiji način. Mastilo ovde nije samo municija. Ono je istovremeno sredstvo za napad, odbranu, kretanje i istraživanje. Možete napraviti sopstvenu putanju kroz prostor, popeti se uz određene površine i promeniti poziciju pre nego što neprijatelji uopšte shvate gde ste. Ali isto tako, mastilo je ključ preživljavanja kada nastane haos na mapi, jer u ovoj igri vas ne napada par Salmonida, već cela armija. Svi od jednom, svi na vas, a na vama je da se snađete u haosu i nivou koji stalno menja boju između vašeg i tuđeg mastila. I taj haos u kojem ste nađete poprilično brzo nakon startovanja nivoa je neverovatno zarazan. Već sam pomenuo oružje, i ovde ga ima na tone, bukvalno. Od poznatih „pušaka“ do nekih novih fora i fazona. I najbolje od svega je što je svako super zanimljivo za koristiti, makar prvi put, a ako vam ne legne, lagano je vratiti se na ono šta vam je dobro poznato i sa čime ste najproduktivniji u tamanjenju Salmonida. A i shvatićete da neka oružja nemaju baš dobru uoptrebu u PvE okruženju kao što su recimo imali u PvP u drugim Splatoon igrama. Mada, kada raidujete u coopu, priča je totalno drugačija, jer tada oružja koja ne leže baš najbolje kada igrate solo, sijaju jer možete da definišete vaš build kako valja po onome šta koristite.

Ne postoji samo jedno najbolje oružje koje ćete koristiti kroz celu igru. Imate gadgete, modove i dodatke koji mogu da promene ponašanje vašeg arsenala, i posebni abilities koji vam daju još jedan način da napravite build koji odgovara onako kako vi želite da igrate Splatoon Raiders. Gadgeti su posebno zanimljivi jer kada se oni ubace u celu jednačinu, igra podseća na klasične looter shootere. Oni definišu vaš stil igranja, a kombinovanje različitih efekata koji vam one daju možete da napravite baš ubitačan build . U početku ćete verovatno koristiti ono što vam igra trenutno ponudi, ali kako budete napredovali, sve više ćete razmišljati o tome šta želite da napravite. I naravno, kako budete naučili šta sve igra može da vam pruži. To je trenutak kada Raiders prestaje da bude samo simpatičan Splatoon spin-off i počinje da funkcioniše kao pravi build-based shooter.

Showstopper je još jedan sistem koji dodatno čini borbu još zanimljivijom i daje vam jednu od opcija kako da rešite situaciju kada sve krene da bude poprilično komplikovano i prenatirpano Salmonidima. Kada imate nekoliko velikih neprijatelja oko sebe, ekran pun mastila i Salmonida, upravo ovakvi alati mogu napraviti razliku između uspešnog završetka raid-a i povratka na brod bez svega što ste planirali da pokupite. Raiders je najbolji kada vas tera da koristite sve što imate, a ne samo da stojite na mestu i pucate. A i da dodam još nešto, kada sam već pomenuo da možete da se vratite na brodu bez ikakvog ulova. Na svakom Raidu imate po tri života, ali isto tako, neki Raodovi su vremenski ograničeni, tako da ako ili istrošite sve živote, ili na nekim raidovima vreme istekne, vraćate se kući bez ičega sem XP-a koji vam je bitan za napredovanje i otključavanje stvari.

Ono šta mi je jako bilo kul je koliko različitih Salmonida su uspeli da ubace u ovu igru. Tu su naravno oni koje ste već videli ranije u Splatoon igrama, ali isto tako, ima i onih novih, zanimljivijih, većih, strašnijih i ubitačnijih, sa kojima je borba stvarno pravi mali spektakl. Tu najviše mislim na boss borbe koje su stvarno odlične. Veliki Salmonidi imaju ogromne modele i napade koji zauzimaju veliki deo prostora, a njihovo savladavanje često zahteva da koristite više od običnog pucanja. Neki zahtevaju precizno gađanje određenih delova, drugi vas teraju da iskoristite okolinu, dok treći jednostavno traže da dobro upravljate prostorom.

Progresija je možda još važniji deo cele igre. Sve što radite ima neku vrstu nagrade. Ubijate neprijatelje, završavate raidove, pronalazite blago i dobijate materijale koje možete da koristite za unapređivanje opreme. Kada završite raid i vratite se na brod, pregledate šta ste pronašli, menjate build i spremate se za sledeću ekspediciju. Ovaj deo je veoma dobro tempiran jer vas igra gotovo nikada ne ostavlja predugo bez neke nove stvari koju možete da unapredite ili isprobate. Loot sistem je upravo ono što bi neko ko voli Destiny, Borderlands ili slične igre očekivao, ali je dovoljno pojednostavljen da se uklopi u Nintendo filozofiju. Nećete provesti pola sata čitajući desetine statistika za svaku pušku, ali ćete ipak imati dovoljno razloga da pogledate šta ste dobili i odlučite da li vredi menjati trenutnu opremu. A onda je tu vaš brod, odnosno hideout, koji služi kao centralno mesto između raidova. Ovde pregledate loot, unapređujete opremu, razgovarate sa članovima Deep Cut ekipe i pripremate se za sledeći izlazak. To nije ogroman hub sa stotinama NPC-eva i desetinama prodavnica, ali je dovoljno funkcionalan da imate osećaj da se vaša mala ekspedicija postepeno razvija. I svaki upgrade vašeg broda ili hideouta donosi nešto novo sa čime možete da se igrate i isprobate u sledećem raidu. Nešto novo što će vas terati da nastavite dalje do iznemoglosti, bukvalno.

Već sam pomenuo Co-op, i on je tu kao dodatni bonus. Igra je prvenstveno single-player iskustvo, ali možete da pozovete do još tri igrača, odnosno da zajedno igrate u grupi od četiri. Jedino što mi je bio problem je to što ne možete da samo kliknete na online igranje i nađete partiju, već morate da zadate sistemu ključnu reč kako bi vam pronašao određene sobe sa igračima. Druga stvar je što kada sam ja već krenuo da igram, sve sobe su bile sa Level 50 igračima, a nije kao da sam previše zakasnio. Mada dobra stvar je što ako zaglavite na nekom raidu, možete pozvati pomoć, i neko može da se odazove i pridruži vam se. Isto tako, možete i vi ponuditi pomoć igračima kojima je to potrebno.

Meni se dopada što Nintendo nije napravio grešku i pokušao da Raiders pretvori u obavezni multiplayer naslov. Sve možete da završite sami. Co-op je tu ako želite da sa prijateljima pravite haos, ali nije uslov da biste uživali u igri. I mislim da je to jako bitna stvar, jer Splatoon po prvi put dobija avanturu koja zaista funkcioniše kao kompletna single-player igra, a ne samo kao dodatak uz kompetitivni multiplayer.

Što se tiče tehnikalija, suvišno je napomenuti da igra apsolutno klizi na Switch 2 konzoli, a pored toga, izgleda fenomenalno! Nivoi su ipak veći od onih u prve tri Splatoon igre, i upravo zbog toga raznolikija, pogotovo to što svako ostrvo koje istražite izgleda drugačije i dom je drugih Salmonida. Mislio sam da će makar malo pasti frejmrejt kada haos nastane sa preko 50 neprijatelja na ekranu, ali ne, to se nikada nije desilo. Smooth sailing od početka do kraja, nebitno koliko neprijateja bilo na ekranu i da li uopšte možete da vidite šta se dešava na istom. Muzika pored svega toga je totalna psihodelija kao i uvek što je bila u Splatoon igrama, ali sa druge strane, savršerno se uklapa u sve šta se dešava na ekranu. Od mirnih melodija dok ste na brodiću, preko nekih čudnih ali zaraznih kompozicija kada se borite ili pokušavate da uništite bossa. Prati vas u svakom koraku i savršeno se uklapa sa svim šta je na sceni.

Zahvaljujemo se CD Media Greece na ustupljenoj igri za potrebe recenzije