Na ovogodišnjem Gamescomu, ponovo smo bili gosti Bloober Teama, kao i prošle godine. Ovog puta smo videli dve igre, SAW Genesis i Chronos Lazarus, u ovom tekstu ćemo se baviti prvom, ujedno i jednom prijatnom iznenađenju. Iskren da budem, nisam znao šta da očekujem od ove igre, jer apsolutno nikakva informacija pre Gamescoma nije izašla, sem da Bloober Team radi na ovom naslovu. Nisam znao da li je Single Player iskustvo ili neka fora sa Multiplayerom. Tako da sam ušao na hands on sesiju potpuno slep, a izašao, pa poprilično ushićen.
SAW Genesis je asimetrični multiplayer naslov. Sigurno znate samu premisu ovoga, imate jednog negativca i nekoliko ljudi koji pokušavaju da pobegnu iz određenog objekta. I moram da priznam, da čim sam video da se radi o multiplayer naslovu, bio sam skeptičan, jer znam koliko studija je pokušalo da napravi nešto sa ovom forom i koliko studija nije i koliko je uspelo u realizovanju svoje ideje. Mada, sve ove igre su se svodile na istu foru, jedan negativac koga praktično ne možete da ubijete i nekoliko naizgled bespomoćnih igrača koji moraju da nađu načina da spasu živu glavu.
Pre nego što krenem na razlike i ono šta mi se svidelo i šta obećava u ovom naslovu, moram prvo da napomenem nešto samom settingu igre. Ona se dešava 100 godina pre dešavanja filmova, i pored svih igara koje su izašle ovog tipa, nekako SAW franšiza ima najveći potencijal da kanališe sve ono šta smo videli u brutalno krvavim filmovima kroz igru. I najbolje od svega je što baš i funkcioniše tako sjajno. Jer znamo svi premisu filmova, sem onih koji možda, ako postoje, nisu gledali. Osoba je zatvorena u jednoj prostoriji, kompleksu i mora da nađe načina kako da izađe iz nje. To najčešće uključuje samopovređivanje ili jednostavno žrtvovanje drugih kako bi vi preživeli. Malo brutalno zar ne? Pa da, i to je draž cele ove franšize, i to se odlično prenosi u igri. Kao što rekoh, 100 godina pre filmova, pre Prvog svetskog rata. John Kramer ovde još nije Jigsaw, a umesto njega imamo Judgea, preteče svima poznatog antiheroja koji je vrlo verovatno i začetnih filozifije koju Kramer forsira u filmove i koja će kasnije postati zaštitni znak cele franšize. Upravo zbog toga i sama estetika igre izgleda drugačije od onoga što biste očekivali od modernog SAW naslova. Umesto fensi mašina kakve smo gledali u filmovima, zamke deluju mnogo primitivnije, mehaničke, nekako grublje i pune metala, cevi i raznih improvizovanih konstrukcija. Ipak, ono najvažnije je ostalo isto, svaki problem koji se nađe pred vama ima cenu.
U partiji imamo jednog Judgea i tri osobe koje pokušavaju da pobegnu odatle gde su se našle. Judge je u osnovi mastermind cele ove priče i iako nismo mogli da igramo sa njim na Gamescomu, skontali smo koja je njegova poenta. Judge orkestrira sve šta se dešava u igri, na mapi. Postavlja manje zamke, krije se kroz zidove, pokušava da posvađa i razdvoji igrače, jer ako to uradi, on je praktično pobednik. Strah je njegovo oružje i naravno sve šta se dešava u igri. Ali sa druge strane Judge nije neuništiv kao u drugim igrama ovog tipa. Igrači njega mogu ubiti, jer je on samo običan čovek. Upravo zbog toga, Judge mora isto da se pažljivo kreće na mapi. Na raspolaganju ima sve skalamerije i zamke koje može postavljati, kao i prizivanje velikog, ne znam kako da ga definiše, velike spodobe koja može da proganja igrače, ali njega ne možete direktno kontrolisati. On jeste jači od svih igrača zajedno, ali njegova svrha nije da ih ubije, već satera u prostorije gde zamke mogu da urade svoje i naravno da ih razdvoji.
Sa druge strane tu su igrači Accused, i svaki lik ima neke atribute koji bi možda mogli da pomognu u rešavanju zagonetki. Ono šta je meni upalo u oči dok sam igrao sa likom koji je meni dat jeste da ona puši cigarete, što znači da otrovni gas ne utiče na nju kao na ostale. Jako zanimljivo, i još bolje je što svi imaju neke svoje čudne fore i fazone koji će im pomoći u preživljavanju. Ali cela poenta je ostati zajedno, jer ako to ne možete da uradite, šansa za preživljavanje je jako mala.
Stvar je u tome što žrtvovanje igra glavnu ulogu u ovoj igri, ne igrača zasebno, ali delove njihovih tela, njihovog healtha i tako dalje. Recimo ako hoćete da uzmete nešto iz zamke, morate se samopovrediti. Ako hoćete da skratite put i dođete do neke lokacije na mapi brže, morate da prođete kroz barbed wire. Kroz igru postoji milion ovakvih stvari koje su tu kako bi vam otežali prelazak, ali i naterali da razmišljate. Svaka zamka, pre nego što odlučite da se igrate sa njom, će vam pokazati koliko health bara će vam skinuti, tako da možete „planirati“ koliko puta možete da budete povređeni. Isto tako, možete naći health iteme na mapi, kao i oružje sa kojima možete da se branite ili da pokušate da ubijete Judgea. Jer kada njega nema, makar prelazak i šetanje kroz mapu deluje lakše, nema smicalica, nema spodoba koje vas jure.
Zanimljiva stvar je što morate da održite i sanity meter na nivou, jer ako poludite u igri, priviđaće vam se stvari. Recimo ako upadnete u prostoriju koja je puna haluciogena, videćete nepostojeće neprijatelje, ali pošto je to stvarno za igrača, oni će moći da vas povrede pa i ubiju. Jer lik koga igrač vodi veruje da su oni stvarno tu, tako da „povrede“ od nepostojećih neprijatelja mogu postati stvarne.
Na gamescomu sam odigrao dve partije sa kolegama iz drugih outleta, i prva je bila opšti haos, nije bilo šanse da pređemo, jer nismo komunicirali niti smo znali šta treba da uradimo. U drugoj smo krenuli da pričamo između sebe, da planiramo, da se držimo zajedno, što je od krucijalnog značaja, da se dogovoaramo ko će kada sam sebe povrediti radi rešavanja neke zagonetke. Cela ta dinamika između igrača je bila fantastična, jer taj escape room feel dobija pravi smisao kada komunicirate sa prijateljima, ili kolegama u ovom slučaju. A pored toga, naravno da morate da pazite na Judgea i njegove spodobe.
Zagonetke su bile kul, i svodile su se, naravno, u traženju nekih predmeta na mapi. Traversal znači veća šansa da vas Judge razdvoji, uhvati i zarobi. Jer ako se to desi, možete samo da ili se derete da dođe neko i pomogne vam, ili da se jednostavno pomirite sa svojim krajem. Cela dinamika igre je prosto fantastična, i ovo nije prvenstveno combat based igra, već igra gde morate da koristite mozak i da sarađujete kako bi se oslobodili ovog ukletog mesta.
I nakon što sam odigrao demo, uopšte me ne čudi što je Bloober zadužen za ovaj naslov. Uzevši u obzir njihov portfolio protekle decenije, mislim da je ovo savršen spoj. Najbolje od svega je što je Bloober prosto fantastično preneo taj osećaj bespomoći i straha kroz ovaj naslov na igrače, baš taj jedinstveni osećaj da vam ništa ne preostaje nego da jednostavno žrtvujete sebe ili delove sebe kako bi preživeli. Sve ono šta je bilo u filmovima i šta vas je držalo prikucanim za TV, je sada i ovde, ali još bolje, jer ste vi deo tog horora i patnje, i na vama je da preživite na bilo koji način je moguće, sa što više delova tela.
SAW: Genesis još uvek nema tačan datum izlaska, ali se iskreno nadam da će se pojaviti u toku sledeće godine. Pored svih postojećih asimetričnih multiplayer igara koje koriste iste mehanike, iste fore, Bloober Team hrabro čini nešto drugačije, i ne sumnjam da će im uspeti.
