Uh kako sam bio srećan kada sam video da ćemo imati sastanak sa SEGA i igrati novi Crazy Taxi. Suvišno je reći da sam i ja bio jedan od onih koji su danima igrali besmislenu ali genijalnu zabavu još na matorom Xboxu, nekada davno, deluje kao da je to bio neki drugi život. Još kada sam video da Crazy Taxi: World Tour je zadržao apsolutno istu estetiku kao original, i makar iz trejlera iste mehanike, jedva sam čekao da dohvatim kontroler i krenem sa igrom. Zbog toga nam je prvi dan sa SEGA bio toliko uzbudljiv, jer smo videli sve igre koje su prikazali, a kao naše poslednje poglavlje SEGA izveštaja, dolazi Crazy Taxi World Tour.
Ono šta jesam primetio u prvim trailerima jeste da tim iz SEGA nije težio ka tome da previše modernizuje ovaj naslov, već da prikaže nešto što je poznato svima, jednostavna zabava, poprilično straightforward iskustvo. I upravo zbog te jednostavnosti sam sa određenom dozom nostalgije prišao Crazy Taxi: World Tour. Original iz 1999. godine bio je jedan od onih arkadnih naslova koji nisu pokušavali da vam objasne svoj sistem kroz deset menija, skill treejeva i tutoriala od pola sata. Sednete, pritisnete gas i za nekoliko sekundi shvatite sve što treba da radite. I to je bio moj glavni motiv da probam igru na ovogodišnjem Gamescomu. Demo je trajao oko pola sata i ponudio mapu inspirisanu Nemačkom, odnosno gradom koji je očigledno trebalo da bude Gamescomov domaći teren.
Prva stvar koja mi je odmah izmamila osmeh jeste muzika. Čim krene The Offspring i čujete poznati „ya ya ya ya ya“, deo mozga koji je ostao zarobljen negde u periodu Xboxa i PS2 (makar kod mene) automatski se reaktivira. SEGA je vrlo svesno vratila prepoznatljivi muzički identitet serijala, i mislim da je to jako bitna stvar kod ovog naslova, jer je potrebno da originalni šarm Crazy Taxi naslova oseti što više igrača danas. I ono što je bitnije, sama vožnja je, barem na prvi kontakt, prilično dobra. Automobil reaguje brzo, driftovanje je jednostavno za izvođenje, a Crazy Dash vas praktično tera da naučite da koristite svaku moguću rupu između zgrada, vozila i drugih prepreka. Tu je i Crazy Stop, pa imate nekoliko osnovnih trikova koji zajedno čine osnovu vožnje. I najbolje od svega je što posle minut-dva već jurite po mapi i pokušavate da pronađete najbržu liniju do sledeće mušterije.
I sada jedini problem sa ovim demoom što sam imao jeste što ne deluje dovoljno brzo. Ne znam kako da objasnim, ali makar iz mog mozga, ono šta sam uspeo da iskopam, nije bilo ovako sporo u nekim trenucima. U originalu je sve bilo podređeno jednom jednostavnom principu, pronađi sledećeg putnika i odvezi ga što je brže moguće. Kada jednom preuzmete mušteriju, već počinjete da razmišljate gde je sledeća. Ako se na putu pojavi prečica, koristite je. Ako možete da presečete preko trotoara, uradite to. Ako morate da se zakucate u automobil ispred sebe kako biste dobili bolju putanju, pa… i to je deo posla. Svaka sekunda je važna i svaka vožnja vas tera da budete malo agresivniji. World Tour je, sa druge strane, napravljen kao mnogo veća igra. Dobijate open-world mapu kroz koju možete slobodno da vozite, sa različitim tačkama interesa, misijama i sporednim aktivnostima. Na Gamescomu je mapa bila bazirana na Kelnu i njegovoj okolini, sa aerodromom, gradskim delom i područjem sa zamkom, dok se između njih pružaju putevi i veće deonice autoputa. U klasičnom Crazy Taxiju niste imali mnogo razloga da jse vozikate okolo. Sve je bilo povezano sa vremenom i sledećom mušterijom. World Tour vam, s druge strane, dozvoljava da se vozite bez ikakvog pritiska i sami birate šta ćete sledeće raditi. To može biti prijatno ako želite da istražujete, ali ubija deo onog osećaja hitnosti koji je činio original toliko zaraznim. Pocket Tactics je upravo to izdvojio kao jedan od najvećih problema demo verzije, igra je veća, ali zbog toga između pojedinih vožnji postoji previše praznog prostora.
Fare Missions su praktično ono što biste očekivali. Pokupite putnika, dobijete destinaciju i ograničeno vreme da stignete do nje. Što brže vozite, to bolje prolazite, a dodatne sekunde dobijate kroz uspešne trikove i način na koji vozite. U Gamescom demou, međutim, ove vožnje su bile prilično kratke. Što je okej, jer sa druge strane, suprotno od tog sporog pacea, ovde dobijate taj osećaj hitnosti na sve strane, ako završite jednu vožnju poprilično brzo, bez da se osvrćete u kom delu grada ste i šta sve možete videti u njemu, priđete drugoj mušteriji i zabava se nastavlja. Mada sa druge strane, nekada ne možete baš vezati jednu vožnju za drugom. Crazy Taxi je uvek bio igra u kojoj baš to radite, jedna vožnja za drugom. World Tour trenutno više liči na igru u kojoj imate kratke aktivnosti razbacane po velikoj mapi. Kada uspešno pronađete pravi ritam, zabavno je. Samo je pitanje koliko često ćete do tog ritma dolaziti.
Sa druge strane, hvala bogu da SEGA nije samo proširila klasične fare misije i rekla da je to dovoljno. World Tour uvodi čitav niz sporednih aktivnosti koje pokušavaju da iskoriste apsurdnu prirodu Crazy Taxija. U demo verziji pojavili su se zadaci poput dostavljanja pica, skupljanja reciklažnog materijala, prevoženja ljudi u kostimima uskršnjih zečeva, pa čak i pomaganja liku koji želi da bude katapultiran u vazduh. Jedan drugi hands-on utisak pominje zadatak u kojem morate da pomognete mušteriji da uhvati avion, dok drugi uključuje rušenje kontejnera kako bi jedan lik mogao da usisa razbacani papir. I upravo u tim trenucima sam imao osećaj da Crazy Taxi: World Tour konačno pokazuje ono što želim da vidim. Jer kada vas igra natera da se taksijem katapultirate preko grada kako biste pomogli nekom ludaku, onda počinje da se vraća onaj duh originala. Problem je što ti momenti trenutno nisu dovoljno česti.
Veliki deo demo verzije provodite između tih zanimljivih situacija, vozeći se od jedne oznake na mapi do druge. SEGA je ovde očigledno želela da napravi nešto što više liči na savremeni open-world naslov, sa mapom punom aktivnosti i slobodom kretanja. Ali Crazy Taxi nikada nije bio zabavan zato što je imao mnogo sadržaja. Bio je zabavan zato što je svaki trenutak između početka i kraja vožnje bio haotičan.
Mapa koju sam mogao da igram sama po sebi nije loša. Gamescom verzija je imala zanimljive lokacije, od aerodroma preko gradskih trgova do istorijske arhitekture i zamka. Postoji čak i veliki deo autoputa koji povezuje različite oblasti. I upravo ovo me ohrabruje da vidim kakve će sve ostale mape biti u finalnoj verziji igre, jer ovde ima baš dosta potencijala da se napravi nešto fantastično. Originalni Crazy Taxi nije imao potrebu da vam pokaže ogroman svet. Imao je savršeno dizajnirano igralište koje vas je stalno teralo da donosite odluke. Levo ili desno? Prečica preko parka ili duži put? Da li da pokušam Crazy Dash kroz saobraćaj? Da li mogu da stignem još jednu mušteriju pre nego što vreme istekne? U World Touru imate celu mapu sa svakakvim aktivnostima, i znam da će to odbiti neke igrače jer se kosi sa onim šta je Crazy Taxi u osnovi, ali kada se priviknete na to da ste ustvari u svetu koji ima da vam ponudi sve i svašta, a ne samo u jednoj vožnji, sve postaje mnogo bolje. I najbolje od svega je to što stara luda mehanika koja je poznata u Crazy Taxi igrama je i ovde aktivna, i savršeno se uklapa u ovaj uvrnut svet i naravno sjajno dizajniranu mapu.
Mada čak i sa svim ovim iskustvima, koji su po mom mišljenju sjajna, okej makar moja, važno je naglasiti da je Gamescom verzija bila daleko od završne igre. SEGA je već najavila da će World Tour imati pet gradova u finalnoj verziji. Pored toga, najavljena je i priča koja prati Axela na globalnom putovanju, dok je demo uglavnom bio fokusiran na osnovni gameplay i aktivnosti. Online deo je posebno zanimljiv jer je upravo u trenutku kada pišem ovaj utisak SEGA najavila Closed Network Test. On će ponuditi dva multiplayer moda, Pickup Race i Cops ‘n’ Cabbies, sa rangiranim i custom mečevima. Test je zakazan za 12–14. septembar, dok je puna igra i dalje planirana za 2027. godinu.
I na kraju dana, Crazy Taxi World Tour izgleda kao reinkarnacija starog naslova, sa nekim novim forama koje su jednnostavno nezaobilazne za današnje tržište. Nadam se da će se igra makar malo ubrzati između aktivnosti koje imate na sve strane, i da će uvek imati taj osećaj hitnosti sve vreme, jer je to ono šta je teralo igrače da uhvate igru i ne puštaju je dok ne svane. Crazy Taxi World Tour, kao što rekoh, izlazi u toku 2027. godine, tako da neće još puno proći kada ćemo imati prilike da uronimo u ovaj modernizovani klasik.
