Uvek je teško biti originalan sa određenim temama u igrama koje su prežvakane toliko puta. Recimo, naslovi koji su urađeni inspiracijom delima H.P. Lovercrafta možemo slobodno da stavimo u tu grupu. I ovde ne mislim samo na Cthulhu igre, već sve naslove koje se bave sličnim fenomenima i imaju donekle slične mehanike. To jeste tema po kojoj možemo graditi toliko različite svetove, ali poenta je ista, i ujedno, gameplay je često nepromenjen. Mada, Big Bad Wolf studio je želeo izazov, te je isto, kao mnogi studiji pre njih kao inspiraciju uzeo Cthulhua, i sagradio nešto, što će na prvu loptu biti poznato svima, ali kada zaronite dublje u mehanike nove igre Cthulhu: The Cosimc Abyss, videćete da originalnost i mehanike koje su u ovom naslovu, su jednostavno morale da postoje i ranije. Big Bad Wolf Studio je iskoristio taj manjak inspiracije drugih studija i naslova, i poprilično hrabro zaronio u kreiranju njihovog sveta, njihove interpretacije ovog drevnog zla. I da li im je uspelo? Mogu slobodno reći da jeste, čak i više od toga!
Za razliku od ostalih igara koje su inspirisane delima Lovercrafta, Cthulhu The Cosmic Abyss se ne dešava recimo 1923 godine, ili eto možda 1953, već vas igra baca u budućnost, tačnije 2053 godine, što jeste poprilično hrabar potez za igru ovog tipa. Jer, većina tih igara se sa razlogom dešavaju u godinama kada pričaju svoju priču. Mada, po pitanju narativa, 2053 se odlično uklapa u ovu priču. Svetu polako nestaju sirovine, te se kompanije okreću ka drugim načinima da dođu do njih. I ne, ne mislim na svemir, mesec, ili nešto slično, već u dubinama okeana. I kako je očaj postajao veći na površini zemlje, klimatske promene donele ogromna razaranja, ljudska rasa je isto našla novi način da teroriše sebe, preko okultnih stvari. Tako da u svetu ima sve više i više praktikanata okultnog.
Vi preuzimate ulogu Noah Williams, agenta protiv okultnog koji na početku ima zadatak da otkrije šta se dešava sa njegovom koleginicom Mei, koja je prekinula svaku komunikaciju sa novim biroom protiv okultnog za koji Noah rad, Ancile. Noah već ima iskustva sa okultnim stvarima je su njegovi roditelji oteti i žrtvovani od strane lidera kulta, tako da, slobodno može da se kaže da ih baš ne voli i da ima ličnu vendetu kada je istraživanje i sprečavanje okultnog u pitanju. Mada to što ima iskustva sa okultnim, ne znači da će u potpunosti biti otporan na dešavanja u igri, baš suprotno. Sve šta vidi, kroz šta prolazi, će uticati na njegovu psihu, i to je jedna od glavnih mehanika ovog naslova.
Cthulhu: The Cosmic Abyss je u osnovi horror detektivska avantura iz prvog lica. Noah nema oružje kojim može da se brani, niti će biti neke prilike za to. On je opremljen drugim stvarima kojima će napredovati kroz igru. Jedan od ključnih stvari koje ima kod sebe je AI koji je implementiran u njegovom mozgu, pod imenom Key. Svi Ancile agenti ga imaju, ali Noah ima posebnu konekciju sa ovim AI-em, jer on mu ne pomaže samo sa dodatnim informacijama i rešavanjima problema koje ima ispred sebe. Već je tu i u teškim situacijama da rezonuje umesto njega, kada on ne može, šta je stvarno, a šta ne. Jer vremenom, Noah će biti na velikom testu i pod velikim pritiskom da održi zdrav razum u ovoj avanturi, zbog svega šta vidi, šta oseti, zbog svih osećanja i sećanja koje mu se vraćaju iz detinjstva. Tako da Noahin put neće biti lagan od početka do kraja, već prepun unutrašnjih borba sa umom, i naravno borbe sa svim šta vidi. Jer putovanje kroz svet Cthulhu The Cosmic Abyss ni malo neće biti jednostavan, ni Noahi ni, iskreno vama dok budete igrali.
I tu ne mislim samo na zagonetke i istraživanje. Igra odlično prenosi taj osećaj izolovanosti od sveta i postepene klaustrofobije koja će vremenom nadjačati taj osećaj slobode. Nebitno da li se nalazite u skučenom prostoru gde je potrebno naći izlaz ili na većim, širim mestima, osećaj da se svet sužava oko vas i zarobljava je stalno prisutan. Na početku taj osećaj, ta senzacija neće biti toliko jaka, ali kako vreme prolazi, polako će rasti i ta nelagodnost kako kod glavnog lika, tako i kod vas. Tome naravno potpomažu groteskne lokacije u ovoj igri, savršeni pejzaži patnje i smrti, razni slikovito napisani spisi, kao i brutalnost načinjena prema drugim ljudskim bićima oko vas. Igra vas ni u jednom trenutku neće šokirati na brzinu, već će pustiti da ta nelagodnost polako raste u vama, tako da ćete vremenom, nekada posle pola sata, nekada posle nekoliko sati, samo osetiti kako vam se jeza penje niz kičmu usled svega šta vidite, uradite i osetitte u igri. Igra koja je pre ove tako efikasno prenela taj osećaj je definitivno SOMA, ali moram da priznam da Cthulhu: The Cosmic Abyss to radi na potpuno drugačijem nivou, jer u ovoj igri imate toliko više stvari sa kojim možete da vidite, dodirnete, osetite. Jednostavno je kompleksnija, veća i uvlači igrača na mnogo više nivoa nego odlična SOMA.
Pored svega toga, Noine reakcije poprilično se dobro transferuju na igrača. Iako je on agent okultnog, kao što rekoh, nije otporan na sve šta vidi, čuje i uradi. Njegove reakcije su poprilično ljudske i prirodne, jer on nije klasičan heroj jednog naslova, već samo čovek koji mora da uradi nešto neobično. Trenuci kada se susreće sa nadrealnim u ovoj igri će biti trenuci kada ćete skoro pa slično reagovati kao on, sa istim malim, kratkim komentarima, čuđenjem ili gađenjem u određenim trenucima. Tako da ta povezanost između Noah i igrača odlično funkcioniše od samog starta.
Cthulhu: The Cosmic Abyss ima poprilično zanimljive sisteme rešavanja zagonetki. U osnovi, sve se svodi na istraživanje i saznavanje šta je tu oko vas, šta kako funkcioniše, čemu šta služi. Bolje rečeno, znanje je vaš glavni alat kako bi prešli igru. Ali isto tako, znanje je i vaš najveći neprijatelj. Manipulacijom predmeta i svih stvari od interesa u ovom svetu ćete učiti sve više i više o tome šta se dešava u njemu, ali to je isto i rizik ka korupciji vašeg uma. Korupcija vašeg uma igra glavnu ulogu u ovoj igri, možda ne baš na početku, ali kako vreme prolazi i sve više sati ulažete u igru, uticaj korupcije na vaš um postaje sve veći. Jer, znanje jeste važnije od svega, ali ono isto dopušta vašem umu da bude podložniji svemu šta vidite, osetite, pročitate, i to vodi ka tome da možda poludite, tj ne vi, već Noah (hvala bogu).
To ne znači da ćete obavezno saznanjima o svemu ovoga sveta dopustiti da vaš mozak bude korumpiran okultnim silama u ovoj igri. Cthulhu: The Cosmic Abyss će vam uvek dati izbor kako želite da rešite jedan problem, jednu zagonetku. Preko istrage, postavljajne pravih pitanja kako vama samima tako i AI-u, pronalaženja tragova i dedukciji svega kako bi shvatili kako ovaj svet ustvari funkcioniše. I to je jako lep sistem koji funkcioniše sjajno, kako na početku, tako sve do kaja igre.
Igra kreće sporo, ali sa razlogom. Istraživanje šta je vaša koleginica naumila i gde je to nestala se dešava iznad vode. U njenoj kući i tu će igra krenuti da vam objašnjava glavne sisteme u njoj i kako ona funkcioniše. U tom trenutku ćete i videti kako slagalice u ovoj igri funkcionišu, ali na manjoj skali nego kakve su kada zaronite dublje u Cthulhu The Cosmic Abyss. Jer ubrzo nakon uvoda ćete se naći u dubinama okeana, na pragu potopljenog grada koji u sebi sakriva nešto užasno. I tada se igra prebacuje u ono šta stvarno jeste. Na početku imate jedan problem, jednu slagalicu koju morate da rešite, ali kasnije, imaćete nekoliko njih od jednom, i kompletnu slobodu da prilazite i rešavate probleme kako vi hoćete i kojim redosledom vi želite, sve dok ne dođete do ključnog dela. Ta sloboda u ovoj igri jeste super stvar, ali može biti previše za neke igrače, ako ne uspeju da osmisle u glavi i proitirizuju šta je potrebno da reše prvo, od čega krenuti.
Rešavanje slagalica biće naporno za neke igrače, jer se igra oslanja na učenju o svemu šta se dešava u njoj. To znači da ćete morati mnogo da čitate, da obraćate pažnje na sitnice i povezujete stvari logično. Istraživanje predmeta je posebno interesantno jer dosta podseća na Resident Evil igre. Određeni predmeti pored osnovnih informacija mogu da kriju i neku tajnu o sebi, trag koji je potrebno dodatno istražiti. Igra će vam to suptilno reći, a na vama je da ga pronađete i povežete sa ostalim tragovima. Sve tragove koje budete pronašli, spise, delove zagonetki, opis predmeta, će se nalaziti u takozvanom Mind Palace, koji u osnovi funkcioniše kao onaj iz Alan Wake 2. To je meni igre koji će vam dopustiti da vidite sve šta ste pronašli i povežete sve u jednu veliku priču. Tragove možete povezivati međusobno, one koji logično donose slični zaključak ili se možda vežu za isti problem, a vremenom kada pronađete određene predmete, postaviće vam se pitanje, kako ovo funkcioniše, čemu ono služi. I to je trenutak kada ćete dolaziti do rešenja delova slagalice koje morate sami spojiti u Mind Palace. Rešenja će vam često reći šta je sledeće potrebno uraditi, tako da manipulacija svih informacija u Mind Palaceu je obavezna.
Mind Palace deo služi da se igrači jednostavno ne pogube u svim informacijama koje budu pronašli, i na početku može delovati previše za igrače, ali vremenom ćete se navići na tako nešto, a jednostavno je obavezno da se prilagodite ovom sistemu, jer ako ne budete to uradili, sve će biti poprilično zbunjujuće za vas. Recimo, u trenucima kada sam morao da rešavam komplikovane zagonetke sam bio u fazonu, okej hajde tražiću prvo sve informacije, tragove, predmete, pokrenuću sve zagonetke, a onda ću otići u Mind Palace da razmislim o svemu, pročitam sve ispočetka i sredim. Kada sam ušao, dočekao me haos. Sve informacije i beleške na sve strane tako da ceo taj proces je bio malo naporniji nego što sam mogao da zamislim da će biti. Tako da je moj iskren savet da često ulazite u mind palace, sagledate sve, pronađete zaključke preko vaših analiza predmeta i spisa koje budete nalazili, kako bi znali na šta treba da se fokusirate. Jer ako nemate jedan fixni fokus u ovoj igri, može nastati lom u vašoj glavi, kako u igri, tako i u stvarnosti.
I da znate, nemate jedan fiksni put kako možete doći do nekog zaključka. Sve se oslanja na to šta budete pronalazili u igri. Nekada možete doći do zaključka sa manje pronađenih informacija o datom problemu, nekada će vam biti potrebno više njih. Sve zavisi od vas i vašem pristupu igri. Ako ste recimo dobri sa slagalicama i logičnim zaključivanjem svega šta je oko vas, možda će vam biti potrebno manje informacija. Ali ove informacije u igri ne služe samo za rešavanja određenih zagonetki, nego one oblikuju i vaš put kroz Cthulhu The Cosmic Abyss. Jer svaka dedukcija, svako odabrano rešenje i dijalog koji imate sa Keyem će imati uticaj na to kako će se igra završiti. Jer u igri nemate jedan definitivni kraj, već postoje šest krajeva do kojih možete doći, i put do njih se oblikuje na osnovu svega šta vi odradite u igri, i kako birate vaš put kroz nje. Ovo je jako lep sistem i igra vam ne priča o tome konstantno niti objašnjava, nego vas pušta da sve sami shvatite, jer u toku igranja ćete imati one momente kada ćete reči sebi, okej, možda sam mogao ovo drugačije da uradim, ili možda sam trebao ovo da izaberem. I baš ti trenuci su ustvari oni koji oblikuju vaš kraj ove avanture.
Već sam pomenuo da se igra poprilično otvara nakon uvodnog dela. Što znači da ćete imati mnogo više informacija i mnogo više predmeta koje možete istražiti u ovom svetu. I tu dolazim do Sonar sistema koji je implementiran u igri. Svi znamo da slični sistemi postoje u drugim naslovima, koji vam u osnovi mapiraju deo okruženja oko vas sa stvarima koje su vam potrebne. Ovde imamo mali twist u tome kako ustvari funkcioniše sonar. Na početku, on vam neće mapirati apsolutno ništa šta vam je potrebno, ako nemate trag kako to da pronađete. Bolje rečeno, kada recimo budete našli dragi kamen, Key će analizirati frekvenciju tog kamena. Tako da u Sonar meniju morate odabrati frekvenciju kamena i tek tada skeniranjem okoline će vam se mapirati svo drago kamenje koje je potrebno pronaći.
Ovo je glavna mehanika istraživanja i istrage u Cthulhu The Cosmic Abyss igri, i ujedno glavni i alat koji ćete najčešće koristiti. Jer recimo, nekada vam je potrebna frekvencija određenog predmeta kako bi pronašli delove za slagalice, a nekada frekvencija nečega će vam biti putokaz da dođete do odrđenog rešenja, da vam bude putokaz kroz ovaj svet. Vremenom ćete pronalaziti mnogo frekvencija koje će vam biti potrebne za prelazak. A neki predmeti, delovi slagalice i rešenja, će u sebi imati do tri iskombinovanih jedinstvenih frekvencija koje morate da prepoznate i pronađete kako bi rešili zagonetku. Dobra stvar je ako recimo pronađete jedan deo slagalice, možete videti koje su frekvencije zastupljene u njemu, tako da ako je potrebno da pronađete sledeći deo slagalice, možete selektovati te dve frekvencije i uputiti se ka rešenju. Iskreno, čudi me da ovu mehaniku tek sada vidimo u igrama, jer je prosto fantastična, i mislim da druge slične igre koje će izaći bi mogle da adaptiraju u svojim naslovima.
Jako mi je interesantno kako je Cthulhu: The Cosmic Abyss uspeo da inkorporira stare mehanike, poznate ovom podžanru, sa novim stvarima koji čine igru još zanimljivijom. Ni u jednom trenutku nećete osetiti kao da je bilo koja mehanika suvišna u ovom naslovu. Niti da je ubačena čisto zato da bi postojala. Sve šta postoji u ovoj igri je namenski tu i ima svoju svrhu i korist igraču, što je odličan osećaj. Nemate suvišnih mehanika koje bi bile tu samo da bi eto bilo što više stvari sa kojima možete da se igrate, već je tu samo ono šta vam je potrebno i to na početku možda izgleda malo, ali vremenom videte da je i više nego dovoljno, jer u trenucima, čak i te stvari mogu biti previše za neke igrače. To dolazi najviše od toga što Cthulhu: The Cosmic Abyss tačno zna šta želi da bude od prvog minuta kada krenete da igrate, i ta samouverenost onoga šta ima da ponudi igračima, samo raste vremenom, što je odlično videti. Jer preko svega šta igra nudi, sjajne muzike koja odlično diže tenziju i stvara još veću nelagodnost, do odličnih slikovitih tekostova preko užasnih prizora, do sjajnih mehanika u istraživanju, sve je odrađeno baš onako kako treba.
Mada, jedna zamerka, makar u ovom pre-release periodu su performance na Xbox Series X konzoli. Igra ima dva moda, Quality koji se fokusira na većoj rezoluciji i malo većim detaljima, i Performance koja pokušava da forsira 60 frejmova po sekundi. U oba moda igra izgleda stvarno odlično, ali ni jedan mod nije stabilan kada je u pitanju frejmrejt. A u trenucima kada koristite sonar koji vam pronađe mnogo stvari sa odrđeenom frekvencijom, frejmrejt mi je pao, pa slobodno mogu da kažem i ispod 20 u performance modu. I sada, za ovaj tip igre to i nije problem, jer se radi o sporoj, temeljnoj horor avanturi. Ali u nekim delovima, ume da ubije imerziju. I to je možda jedna od retkih mana koje ovaj naslov ima, jer druge mane mogu slobodno reći, nisu mane same igre, već će zavisiti od percepcije igrača šta očekuju od jednog naslova kao što je Cthulhu: The Cosmic Abyss.
Zahvaljujemo se NACON na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Cthulhu: The Cosmic Abyss (Xbox Series X)
Svako ko zna šta želi od naslova ovog tipa i iz ovog podžanra, svako ko je uživao u SOMA naslovu, pa čak Outer Wilds kada pogledamo istraživanje, sa kojim naslovom bi isto mogla da se povuče jedna lepa paralela, Cthulhu: The Cocmic Abyss je stvarno jedna odlična i nesvakidašnja horor avantura. Retko kada mi se desilo da me ovaj tip igre ovoliko uvuče u svet, natera da sve dodirnem u njemu, istražim, pročitam kao ovaj naslov. Stvarno mislim da je Big Bad Wolf studio odradio odličan posao, i da je uspeo da iz prežvakane tematike horor naslova napravi nešto sveže, originalno i fantastično koji će pružiti igračima sate i sate zabave, i moram da napomenem, sa odličnim replay value. Jer čak i nakon prvog prelaska, igra će vas terati da uradite nešto drugačije i vidite koje odgovore možete na kraju dobiti sa drugim izborima, i to je magija ovog naslova.
