Agata Kristi je jedna od najpoznatijih spisateljica krimi romana, a mnogi je i danas zovu “kraljicom zločina”. Lik iz njenih romana, belgijski detektiv Herkul Poaro, u velikoj meri je zaslužan za njen svetski uspeh i priznanje. Ovo vam govorim zato što sam ja veliki fan. Iako preferiram knjige i serija, oduševila me igra Agatha Christie – Murder on the Orient Express, i jedva sam čekala ovaj nastavak… i demo.
Moderni Detektiv Poirot
Agatha Christie – Death on the Nile (Agata Kristi – Smrt na Nilu) je detektivska igra gde igramo iz trećeg lica kao čuveni detektiv Poaro. U njenim knjigama, ovaj glavni junak opisan je kao osoba niskog rasta, jajolike glave, sa prepoznatljivim zaštitnim znakom: svojim zalizanim brčićima. U Death on the Nile (i u prethodnoj igri) je malo drugačiji. Više deluje kao da su ga pravili po uzoru na verziju iz filmova sa Kenetom Branom. Mada, kako god da izgleda, bitno je da su mu brčići na mestu.
Prvo da naglasim da je igru napravio studio Microids koji imaju iskustva sa igrama inspirisanim delima Agate Kristi. Njihova prethodna igra bila je Agatha Christie – Murder on the Orient Express. Ta igra se odvijala u modernom dobu (2023). Nekako mi je bilo čudno da gledam Hercula Poaroa kako nosi mobilni u svom džepu (jel ima i Instagram da nas zaprati?). Microids studio je očigledno imao neku svoju umetničku slobodu prilikom pravljenja ove igre. Meni se ovo svidelo, jer nije kao u knjizi ili filmu, a čak su i neke stvari izmenili. Zapravo, u prošlom delu su SKROZ izmenili kraj, i ubicu… ali opet mi se nekako svidelo.
Slučaj ukradenog prstena u bunčnom klubu
U demou, radnja se dešava u nešto starijem vremenskom periodu, tačnije u 70-im godinama. Bilo mi je zanimljivo da se opet nađem u ulozi svog omiljenog detektiva. Ceo demo, koji verovatno traje oko sat vremena, se odvija u disko klubu gde treba da pronađemo ukraden prsten. Bilo simpatično što se Poaro našao u disko klubu, jer verujem da tamo nikada ne bi kročio.
Dok smo u diskaću, treba da pričamo sa drugim karakterima, skupljamo tragove, i sastavljamo mrežu tragova (Mind Map). Ovo je isto kao i u prvom delu i svidelo mi se jer daje jako lep pregled slučaja. Prijalo mi je što igra, kao i prethodna, ima glasovnu glumu. U prošlom delu su svi karakteri u igri imali glasovnu glumu, tako da očekujem isto i od ovog nastavka.
Da bih rešila ovu misteriju, morala sam u nekim momentima da prisluškujem razgovore osumnjičenih i da slažem redosled događaja. Obradovalo me je što su ostali dosledni prethodnoj igri. Nije bilo puno zagonetki (zapravo, samo jedna), ali obradovalo me je što sam unutra našla zlatni brčić (collectable iz prve igre; takođe trademark Herkul Poaroa).
Jedina stvar koja me je nervirala tokom istrage bila je generična disko muzika, koju zapravo, ne mogu ni nazvati disko muzikom. Toliko je bila generična da me zabolela glava koliko se ponavljala.
Takođe, u ovom demou upoznajemo još jednog privatnog detektiva, odnosno detektivku Džejn Rojs, za koju verujem da će imati veću ulogu u nastavku igre, što je bio slučaj i u prethodnom delu.
Jedva čekam da izađe cela igra ovog septembra, jer me zanima da li će promeniti kraj, ili će ostati verni knjizi. Radujem se novim zagonetkama, skupljanju tragova a naročito pronalaženju svih zlatnih brčića.
Demo nije bio dugačak, mada meni je trebalo malo više vremena da ga završim. Dok sam igrala, trebala sam i da spremim doručak za kćerku i za muža-puža, pa je jadni Poaro morao da ostane nepomičan uz ovu groznu mouziku, dok su ostali NPSevi đuskali.
