Glas Hind Ražab je film rediteljke Kauter Ben Hanije, koji je nominovan za Oskara. Priča prati poslednje trenutke šestogodišnje devojčice Hind Ražab, zarobljene u ratom razorenoj Gazi. Upečatljivi i emotivni glumački performansi i intenzivna atmosfera čine ovaj film i ovu priču nečim što treba približiti celom svetu. Razgovarali smo sa Sažom Kilani, glumicom koja tumači Ranu, o snazi filma, poeziji i preporukama za filmove.
VRK: Šta pamtiš iz procesa kastinga za Glas Hind Ražab? Da li je to bilo urađeno na licu mesta ili si morala da se snimiš i pošalješ video? I da li su postojale neke posebne smernice za audiciju?
Saža Kilani: Bio je to proces samosnimanja. Snimila sam i poslala svoju audiciju, ali je priča filma bila skrivena tokom čitavog procesa. Smernice su bile minimalne, sa improvizovanim stilom koji se fokusirao na iskrenost i emociju.
VRK: Kada si dobila potvrdu da ćeš igrati Ranu, da li si je upoznala pre snimanja? Da li je ona pomogla u oblikovanju lika i kako je reagovala na film?
Saža: Nisam upoznala Ranu pre snimanja, ali prvo što sam uradila nakon što sam dobila scenario bilo je da stupim u kontakt s njom. Njena reakcija nakon gledanja filma bila je veoma dirljiva i mnogo mi je značila. Osetila je da su njene emocije verno prenete, i to nosim sa sobom sa velikom zahvalnošću.
VRK: Pre nego što si se pridružila filmu, da li si bila upoznata sa radom Kauter Ben Hanije? Da li te je rad s njom naučio nečemu novom?
Saža: Da, veliki sam fan Kauterinog rada. Raditi s njom bilo je kao pohađati masterklas svakog dana na setu. Ona je pravi vođa i njena strast prema onome što radi može samo da te inspiriše kao umetnika.
VRK: Film koristi stvarni glasovni snimak Hind Ražab. Kako je njegovo slušanje uticalo na tvoju glumu i atmosferu na setu?
Saža: Slušanje njenog glasa sve je prizemljilo u stvarnosti. Produbilo je emotivnu težinu za sve nas i stvorilo zajednički osećaj odgovornosti na setu.
VRK: Film stvara snažan osećaj nelagode kroz tišinu i ritam. Da li si to osećala tokom snimanja ili tek kada si gledala film?
Saža: Osećali smo intenzitet tokom snimanja, ali je postao još snažniji kada smo pogledali finalnu verziju filma.
VRK: Nakon premijere, publika je bila duboko uznemirena. Da li misliš da je namera rediteljke bila da istakne osećaj nemoći i navede gledaoce na razmišljanje?
Saža: Film poziva publiku da svedoči i da preispita sopstvenu ulogu u suočavanju sa takvim stvarnostima.
VRK: Radnja filma smeštena je u jednu prostoriju sa staklenim zidovima. Da li je to zasnovano na stvarnosti ili je u pitanju kreativni izbor?
Saža: Mislim da je to Kaouterin kreativni izbor da ispriča priču iz te perspektive, inspirisan stvarnošću.
VRK: Da li postoji scena koja je ostala s tobom na emotivnom nivou?
Saža: Da, scena u kojoj čitam ajet iz Kurana zajedno sa Hind. To je nešto što osećam da će dugo ostati sa mnom.
VRK: Možeš li da preporučiš pet arapskih filmova koji su prošli ispod radara?
Saža:
● 3000 noći
● Hronike iz opsade
● Gaza Mon Amour
● Čovek koji je prodao svoju kožu
● 200 metara
VRK: Kao pesnikinja, da li smatraš da poezija i dalje ima moć da prevaziđe kulturne razlike i poveže ljude?
Saža: Apsolutno. Poezija sažima emociju u nešto univerzalno, i može da pređe granice na načine na koje malo koja forma to može.
VRK: Imaš li poruku za publiku u Srbiji koja će gledati film?
Saža: Gledajte otvorenog srca. Dozvolite sebi da osetite šta god da se pojavi, i ako vas film dirne, započnite razgovor o njemu.
Promo fotografije: Five Stars Films, fotografija iz filma: MIME Films – TANIT FILMS.
