WILL: Follow The Light – Recenzija – More vas zove

….na jedno emotivno putovanje tokom kojeg ćete pratiti svetlost kroz svet ispunjen lepotom, misterijom i sećanjima. 

WILL: Follow The Light je indie igra koja nam dolazi od malog tima po imenu TomorrowHead. Iako je ova igra u suštini ,,walking simulator”, TomorrowHead studio je inspiraciju potražio u igrama poput Death Stranding i Alan Wake, ali i u klasicima poput Syberia i Myst, što se itekako može primetiti. 

Igra počinje poput košmara za svakoga ko ima problem sa talasofobijom. Ako ste ikada pomislili koliko bi zastrašujuće bilo probuditi se na sred beskrajnog mora, uvodna scena vas gotovo stavlja u takvu situaciju. Neposredno pre nego što vas proguta džinovski talas, budite se u svetioniku gde vas dočekuje radio poziv. Sa druge strane vam se javlja žena po imenu Cassandra koja vam govori da se približava snažna oluja, te vam daje zadatke koje treba da obavite kako biste se spremili za istu. Vaše ime je Will i vi ste čuvar ovog svetionika. Poslovi koje obavljate deluju sasvim rutinski, međutim teško je ne primetiti da Will odaje utisak čoveka koji je pomalo odsečen od sveta, zarobljen u sopstvenim mislima i uspomenama, kao da očajnički pokušava da pobegne od nečega što ga proganja. Međutim, pre nego što stignete da dublje razmislite o svemu tome, oluja postaje sve snažnija i nemilosrdnija.

Ubrzo po vas dolazi čovek po imenu Greg koji vas odvodi nazad u grad teško pogođen nevremenom. Tamo saznajete da su vaš sin Thomas i vaš otac nestali bez traga. Od tog trenutka započinje putovanje koje prerasta u pravi narativni vrtlog, emotivnu i turbulentnu avanturu ispunjenu zagonetkama, opasnostima, ali i predivnim pejzažima koje ova igra nudi. Dok tragate za odgovorima, suočićete se ne samo sa spoljašnjim preprekama, već i sa nečim što Will već dugo nosi duboko u sebi. 

Gameplay je vrlo jednostavan. Svodi se na istraživanje i rešavanje zagonetki koje su takođe prilično lagane. Uglavnom od vas zahtevaju da ili prepoznate određeni obrazac, pronađete kod kako biste otključali nešto, pritisnete par dugmića tačnim redosledom ili sklopite nešto što vam je potrebno za dalje putovanje.

Osim toga, igra vam u jednom trenutku nudi i lampu koja funckioniše tako što vam nudi tri boje koje ćete koristiti kako biste kroz crteže na koje naiđete ,,oslobodili” određene uspomene, ali vam je i od ogromne pomoći onog momenta kada se nađete u gustoj magli ili kada treba da otopite led kako biste ušli u neku prostoriju. Lampa u ovu priču polako dodaje fikciju, te i priča postaje još interesantnija. Na kraju ćete biti primorani da ovladate i samim morem. Igra postepeno i veoma prirodno uvodi mehanike upravljanja čamcem, pažljivo vas učeći kako da se snalazite među talasima i bezbedno plovite od jedne tačke do druge.

Upravo zahvaljujući tome, plovidba ne deluje samo kao sredstvo transporta, već kao sastavni deo avanture koja vas dodatno povezuje sa svetom i njegovom atmosferom. Možda vam najzanimljiviji segmenti, kada je gameplay u pitanju, budu oni pred sam kraj igre, baš kao i meni.  Pored svega ovoga moći ćete i da sakupite makete čamaca koje je Will ranije napravio, razne čajeve i makete planeta koje je za sobom ostavila vaša žena. Sve ove stvari, uz crteže služe kao ,,collectables” koje možete, a i ne morate sakupiti, u zavisnosti od toga da li želite da pokupite sve trofeje u igri. Jedan od trofeja zahteva da igru pređete za pet sati što je lako izvodljivo jer je meni trebalo oko šest sati uz istraživanje, čitanje raznih dokumenata i sakupljanje gore navedenih predmeta. 

Developeri jasno stavljaju do znanja da je ovo igra koju guraju narativ, atmosfera i soundtrack. Will: Follow The Light nudi svet obojen hladnim tonovima, što definitivno ide uz mesto gde se radnja odvija, sivim nebom, nemirnim morem i pejzažima koji s vremena na vreme deluju kao da su zaglavljeni između jave i sna. Sva mesta koja ćete posetiti stvaraju osećaj usamljenosti. Bilo da je to svetionik, grad koji je progutala magla, pa u jednom trenutku podseća na sam početak Silent Hill 2, pa čak i sam severni predeo okupan polarnom svetlošću.

Svuda se oseća određena doza melanholije, gubitka i traganja. Upravo zahvaljujući tome, igra često uspeva da deluje poput interaktivne razglednice koja je predivna, ali ujedno i tužna, te vas sa nekom tihom setom prati tokom čitavog putovanja. Muzika je sastavni deo igre i savršeno prati ton priče, dodatno naglašavajući njene emotivne momente i zahvaljujući tome atmosfera vas u potpunosti obavija i čitavo iskustvo podiže na znatno viši nivo. Trevor Kowalski je uz orkestar od same nule stvorio kompoziciju za igru koja se zasniva na sećanjima, prirodi i melodijama koje ne traže vašu pažnju, već je postepeno zaslužuju. Ipak, ono što bi još više doprinelo emotivnoj težini u ovoj igri bio bi glas glavnog lika  koji u nekim dirljivim trenucima zvuči gotovo ravnodušno. 

Ukoliko želite jedno sentimentalno iskustvo kroz koje možete proći tokom jednog popodneva, onda je ovo igra kojoj definitivno vredi pružiti priliku. Igra se dotiče tema poput gubitka, potisnutih emocija i tereta koji se prenosi sa generacije na generaciju, istražujući kako prošlost često nastavlja da oblikuje naše živote čak i onda kada pokušamo da pobegnemo od nje. Da li ćete uspeti da pronađete mir i stanete svemu na kraj – saznaćete na kraju ovog putovanja.