Vampiri su oduvek bili fascinantna bića koja su u ljudima budila iskonski strah od onoga što vreba u mraku. Nažalost, s vremenom su sve češće počeli da se romantizuju, a njihova nekadašnja jeziva priroda ustupila je mesto romantičnim idealima. Još kao mala bila sam opsednuta filmom Dracula II: Ascension, a potom sam otkrila i ostvarenja poput Let the Right One In, A Girl Walks Home Alone at Night i From Dusk Till Dawn. Moja fascinacija vampirima nije se, međutim, zaustavila na filmu. Tu su i video igre poput Nosferatu: The Wrath of Malachi, nepravedno potcenjenog Vampyra i, naravno, legendarnih Legacy of Kain igara.
Zato me je The Blood of Dawnwalker već na prvi pogled podsetio na Nosferatu: The Wrath of Malachi. Ne samo zbog mračne atmosfere i vampirske tematike, već i zbog vremenskog ograničenja koje imate i koje vas tera da brzo spasete svoju porodicu. Ipak, ono što nisam očekivala jeste da će me dinamika između glavnog lika i glavnog negativca u jednom trenutku neodoljivo podsetiti na odnos Kaina i Raziela. A za nekoga kome su Legacy of Kain igre toliko prirasle srcu, takva paralela bila je više nego dovoljna da mi priča u The Blood of Dawnwalker dodatno privuče pažnju.
Između Ljudskosti I Čudovišta
Priča igre The Blood of Dawnwalker započinje u 14. veku, u dolini Vale Sangora, gde upoznajemo Coena, naizgled sasvim običnog mladića i sina farmera. Njegov svet, barem na prvi pogled, ne razlikuje se mnogo od života bilo kog drugog čoveka tog doba. Dane provodi uz svoju porodicu, daleko od velikih ambicija i događaja koji bi mogli da promene tok istorije. Međutim, mir koji poznaje ubrzo će biti razoren. Dolina je pala pod vlast vampira po imenu Brencis, a ono što nas dočekuje u uvodnoj sceni nagoveštava da nas čeka mnogo više od još jedne priče o krvoločnim stvorenjima noći.
Dok kugom opustošena dolina tone u očaj, svedočimo Coenovom beznadežnom pokušaju da pobegne sa svojom sestrom. Njihov beg, međutim, prekida susret sa Brencisom, koji devojčicu hrani sopstvenom krvlju. Već u tom trenutku igra nam daje naslutiti da se iza vampirovog naizgled monstruoznog čina krije nešto mnogo složenije. Umesto da bude tek još jedan gospodar tame koji želi da uništi sve pred sobom, Brencis se ispostavlja kao neko ko svoju krv koristi da bi izlečio stanovnike doline od kuge. I upravo tu The Blood of Dawnwalker počinje da se udaljava od poznatih vampirskih klišea, uvodeći nas u svet u kojem granica između spasioca i mučitelja nije ni približno jasna.
Naravno, u ovoj priči ništa nije onako kako se na prvi pogled čini. Dve godine nakon Brencisovog dolaska, ono što je nekada predstavljalo zaštitu pretvorilo se u suptilniji, ali ništa manje okrutan oblik porobljavanja. Stanovnici Vale Sangore primorani su da svoju krv prinose tokom učestalih krvavih misa, dok se cena njihovog opstanka postepeno pretvara u cenu njihove slobode. Kada se Coenova majka, već narušenog zdravlja, tokom jedne od tih ceremonija suprotstavi, posledice postaju neizbežne. Ishod ovog događaja zavisi i od odluka koje ste prethodno doneli tokom određenog questa, čime igra već u ranim trenucima nagoveštava koliko vaši izbori mogu uticati na sudbine likova.
U međuvremenu, Coenov otac već je počeo da kuje planove za pobunu. Situacija ubrzo izmiče kontroli, a Coen se, nakon nastalog haosa, nalazi u rudniku, gde ga pronalazi upravo Brencis. Kada vampir pokuša da ga preobrazi, događa se nešto neočekivano. Coen prolazi kroz transformaciju, ali ne postaje ni potpuno čovek ni potpuno vampir. Rađa se Dawnwalker – biće osuđeno da postoji između dva sveta, zarobljeno na granici ljudskosti i čudovišta.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka igre sledi upravo nakon ove transformacije. Dok pokušavate da razgovarate sa likovima, Coenove misli počinju da se svode na jednu jedinu, potrebu: ,,feed, feed, feed”. Ovaj detalj je izuzetno dobar jer nam ne govori samo da se Coen promenio – on nam omogućava da tu promenu osetimo. Njegova zbunjenost, očaj i gubitak kontrole prenose se na igrača, stvarajući uznemirujući osećaj bespomoćnosti. U tom trenutku vampirizam prestaje da bude puka fantazija o moći i besmrtnosti i postaje prokletstvo koje preti da proguta sve ono što je Coen nekada bio.
Nakon izlaska iz rudnika, Coen se ponovo suočava sa Brencisom, ovoga puta u otvorenoj borbi. Brencis ga teško ranjava, ostavljajući ga na ivici smrti. Kada se Coen napokon osvesti, saznaje da ga je spasila veštica Anca, ali i da je njegova porodica nestala – Brencis ih je oteo. U tom trenutku pred Coena se postavlja cilj koji će odrediti čitavu njegovu sudbinu, ima svega 30 dana da ih pronađe i spase.
Nakon uvoda koji vešto prepliće porodičnu tragediju, vampirsku mitologiju i moralnu neizvesnost, The Blood of Dawnwalker konačno nas pušta u svoj svet. Trideset dana. Jedna porodica koju treba spasiti. I protagonista čija se ljudskost svakim danom sve više sudara sa njegovom novostečenom prirodom. Vreme neumoljivo prolazi, a pitanje više nije samo da li će Coen uspeti da spase svoje najmilije, već i šta će od njega ostati kada taj trenutak konačno dođe.
Sloboda Izbora Pod Senkom Vremena
The Blood of Dawnwalker je open world akciona RPG igra koju nam donosi Rebel Wolves, poljski studio osnovan 2022. godine od strane bivših developera studija CD Projekt Red. Već na prvi pogled jasno je da se u DNK igre oseća duh The Witcher 3: Wild Hunt, što je i očekivano imajući u vidu iskustvo ljudi koji stoje iza projekta. Ipak, koliko god se određene sličnosti prirodno nametale, The Blood of Dawnwalker ne želim da posmatram kroz prizmu The Witchera 3. Ovo nije pokušaj da se ponovi nešto što smo već videli – već igra koja preuzima određene poznate elemente, oblikuje ih prema sopstvenoj viziji i od njih gradi nešto što definitivno zaslužuje da stoji na svojim nogama i apsolutno je vredno pažnje.
Postoje dve stvari u The Blood of Dawnwalker koje bi mogle poprilično podeliti igrače – vremensko ograničenje od 30 dana i borbeni sistem koji zahteva nešto više pažnje od klasičnog mahanja mačem. I dok mi je ideja o vremenskom limitu na početku zvučala pomalo zastrašujuće, pogotovo zato što sam neko ko voli da istraži svaki deo mape, vrlo brzo sam shvatila da za panikom zapravo nema potrebe. Svaki quest, ali i određene aktivnosti u svetu, troše vreme. Na papiru ovo možda zvuči kao recept za konstantan stres, ali u praksi je sistem mnogo blaži nego što sam očekivala. Igru sam završila sa čak 12 dana preostalih na tajmeru, uprkos tome što sam odradila ogroman broj questova i sporednih aktivnosti, istraživala svet i usput pronašla veoma dobro oružje i oklop. Dakle, igra vas zaista tera da razmišljate o tome kako trošite svoje vreme, ali vas ne kažnjava zato što želite da skrenete sa glavnog puta i istražite ono što vas zanima.
Ipak, postoji jedna stvar vezana za tajmer koja mi se nije naročito dopala, čak i otključavanje skillova zahteva da prođe određena količina vremena. Lično smatram da je to nešto što je moglo da bude „besplatno”. Razumem ideju iza ovakvog sistema, ali ako je već glavna poenta tajmera da vas natera da birate između različitih aktivnosti i questova, ne vidim posebnu potrebu da se dragoceno vreme troši i na samo biranje sposobnosti. Takođe ćete ponekad naići na kovčeg koji takođe zahteva vreme da se otvori, međutim ovde postoji jedna caka, a to je da vam vreme neće teći ako ne pokupite sve iteme iz kovčega. Ne znam da li će ovo u budućnosti dobiti neki patch, ali je zapravo bilo veoma korisno.
Na kraju dana, vremensko ograničenje zaista nije nešto čega treba da se plašite. Sasvim je moguće završiti ogroman deo igre, rekla bih čak oko 90% questova, a da vam i dalje ostane dovoljno vremena da se posvetite glavnoj priči. Čak i ako ne uspete da spasete svoju porodicu u predviđenih 30 dana, igra se ne završava klasičnim Game Over ekranom. Samo…ostaćete bez porodice.
Day & Night mehanika predstavlja još jedan važan deo gejmpleja. Danju ste, naravno, čovek i oslanjate se na svoje oružje i određene sposobnosti, o kojima ću pisati nešto kasnije. Međutim, kada padne noć, Coenova vampirska strana dolazi do punog izražaja. Kao vampir postajete znatno snažniji, a pored mača možete koristiti i sopstvene kandže kao oružje. Zbog toga se način igranja menja sa smenom dana i noći, pa ćete u određenim situacijama morati da razmislite da li vam je pametnije da se borite kao čovek ili da sačekate mrak i prepustite se vampirskoj strani.
Na prvu loptu, combat sistem mi je delovao prilično komplikovano. Tokom tutorijala mi je trebalo malo vremena da se naviknem na sve njegove mehanike, ali kada mi je konačno kliknulo, borba je postala prilično lagana.
Combat će posebno biti poznat igračima koji su igrali Kingdom Come, budući da morate pažljivo pratiti smer iz kojeg protivnik napada i u tom smeru postaviti blok. Istovremeno, i sami birate pravac iz kojeg ćete zadati udarac, zbog čega borba zahteva nešto više koncentracije i preciznosti nego klasični hack and slash sistemi.
Coen poseduje sopstveni stamina bar koji igra veoma važnu ulogu tokom borbe. Ukoliko savršeno blokirate protivnički napad, vaša stamina se vraća, dok običan blok troši staminu iako pritom ne primate štetu. Naravno, postoje i napadi koje nije moguće blokirati, a oni su jasno označeni crvenom lobanjom i tada vam preostaje da ih izbegnete u bilo kom pravcu.
Kada sam se jednom navikla na ceo sistem, combat mi je postao zaista zabavan, posebno u situacijama kada bih se našla okružena većim brojem neprijatelja. Ako se borite protiv jednog protivnika, nemojte očekivati da će ostali čekati svoj red, napadaće vas sa svih strana, zbog čega morate konstantno pratiti šta se dešava oko vas, a kada u sve to uključite Witchcraft sposobnosti i ostale skillove, borbe postaju prava poslastica. Možete baciti pesak neprijatelju u oči i usporiti ga, naterati njegovu krv da proključa, poslati vrane na njega ili se teleportovati iza njegovih leđa dok vas zbunjeno pokušava pronaći. Kombinacija svih ovih sposobnosti daje vam dovoljno prostora da eksperimentišete i pronađete način borbe koji vam najviše odgovara. Jedini trenuci kada mi combat nije bio naročito zabavan bili su oni kada bih se našla zaglavljena na određenom mestu, bez mogućnosti da pobegnem. Kada jednom uđete u borbu, nije uvek lako izaći iz nje ukoliko ne želite da se upustite u okršaj. Desilo mi se, recimo, da sam pokušala da se popnem na stenu, kada me je napalo čudovište, ali nisam mogla jednostavno da skočim dole i pobegnem. Coen će u takvoj situaciji izvesti dodge umesto da napravi pravi skok, što je u nekoliko trenutaka umelo da bude prilično frustrirajuće.
Health takođe zavisi od toga u kojoj se formi trenutno nalazite. Kao vampiru, health vam se postepeno regeneriše, a dodatno možete da se hranite ljudskom ili životinjskom krvlju. Kao čovek, međutim, morate da se oslonite na hranu koju držite u quick slotu ili na healing iteme koje možete sami napraviti. I ova razlika dodatno naglašava da čovek i vampir nisu samo dve vizuelne forme istog lika, već dva različita pristupa preživljavanju i borbi.
Coenov skill tree podeljen je na tri glavna pravca: Witchcraft, Swordmastery i Vampirism.
Vampirism je, međutim, nešto specifičniji. Ukoliko želite da otključate sve više vampirskih moći, moraćete da povećavate svoj Corruption, što se dešava kako pijete sve više krvi. Ni Witchcraft i Swordmastery nisu potpuno klasični, budući da ćete određene skillove moći da otključate tek nakon što pronađete i pročitate određene knjige. Ovo je još jedan detalj koji istraživanje sveta čini vrednijim, jer nikada ne znate da li se iza nekog skrovitog kutka zapravo krije nova sposobnost.
Equipment sistem je takođe zanimljivo odrađen, prvenstveno zato što možete imati dva različita seta opreme – jedan za dan, a drugi za noć.
Pojedini delovi oklopa povećavaju određene atribute, zbog čega nije dovoljno samo uzeti predmet sa najvećim brojkama. Potrebno je pažljivo birati šta ćete nositi i razmisliti o tome koji bonusi najbolje odgovaraju vašem načinu igranja. I oružje i oklop možete unapređivati kod blacksmitha, ali postoji još jedan zanimljiv detalj, oprema koju pronalazite u svetu scaleuje se sa vašim levelom. Zbog toga bih vam preporučila da se ne zalećete sa korišćenjem ili unapređivanjem Legendary opreme koju pronađete veoma rano. Mnogo je bolje sačuvati je za kasnije, kada će njen potencijal biti znatno veći.
Dolina Puna Tajni I Krvavih Priča
Vale Sangora možda nema ogromnu mapu, ali je sasvim dovoljna da vas konstantno mami da skrenete sa puta. Koliko god puta krenula direktno prema sledećem questu, gotovo uvek bih putem naišla na nešto što bi mi privuklo pažnju. Zapuštena mesta, skriveni itemi, zanimljive lokacije i sitnice koje na prvi pogled deluju potpuno nebitno često su bile dovoljne da zaboravim gde sam prvobitno krenula. Upravo zbog toga istraživanje nikada nije delovalo kao obaveza, već kao nešto što sam prirodno želela da radim. Ono što mi se posebno dopalo jeste način na koji je sam svet izgrađen. Vale Sangora ima sopstveni lore i backstory koji se postepeno otkrivaju kroz istraživanje i razgovore sa likovima. Stanovnici ovog kraja nisu tu samo da vam daju sledeći zadatak, kroz njih možete saznati više o samom mestu, njegovoj prošlosti, ali i o neprijateljima protiv kojih se borite. World building je zaista na zavidnom nivou, a igra vas ne zatrpava informacijama, već vam ostavlja dovoljno prostora da sami istražujete i povezujete priču. Osim toga, puno puta ćete se susresti sa zanimljivim likovima koji će vam dati i deo lorea o samim vampirima, pa i o tome zašto ste upravo vi postali Dawnwalker i da li ste zapravo jedini.
Kako biste se lakše kretali kroz ovaj svet, Coen tokom dana može da koristi sposobnost koja mu omogućava da trči neverovatno brzo. Kada padne noć, stvari postaju još zanimljivije, možete se transformisati u vuka, što vam takođe omogućava brzo kretanje, mada uz cenu trošenja stamine. Noć vam omogućava i da se teleportujete po krovovima, penjete po zidovima i na različite načine pristupate lokacijama koje tokom dana možda ne biste mogli da dosegnеtе.
Za one koji vole da malo bolje osmotе okolinu, na nekoliko mesta postoje tornjevi na koje možete da se popnete i sa visine otkrijete zanimljivosti u svojoj blizini. Tu je i Shrine, kojih ima nekoliko širom mape, a koji imaju više funkcija, možete se odmoriti, levelovati i koristiti ih za fast travel. Ipak, pojedini Shrine neće odmah biti dostupni, već ćete prvo morati da pronađete odgovarajuću statuu kako biste ih osposobili.
A onda dolazimo do bosseva.
U igri ih postoji nekoliko, ali način na koji ih upoznajete i dolazite do njihovih borbi mi se posebno dopao. Svaki boss ima svoje ,,operacije” koje ćete morati da uništite ili sabotirate kako biste dovoljno poremetili njegovo delovanje i privukli njegovu pažnju. Tek tada kroz questove postepeno dobijate priliku da mu se približite i konačno započnete pravi susret. Tu je i Infamy level, koji dodatno utiče na čitav proces. Što je vaš Infamy veći, to će vas boss brže primetiti, pa vaše aktivnosti u svetu direktno utiču na to koliko ćete dugo moći da ostanete van njegovog radara.
Same boss borbe su mi bile zaista zanimljive, ali ono što ih dodatno izdvaja jesu questovi koji vas do njih vode. Umesto da se boss jednostavno pojavi na kraju jedne misije, igra vam dozvoljava da postepeno ulazite u njegovu teritoriju, sabotirate njegove operacije i na kraju sami izazovete susret. Zbog toga njihovo pojavljivanje ima mnogo veći smisao, a put do same borbe često mi je bio jednako zanimljiv kao i borba koja je usledila.
Likovi su zaista sjajno odrađeni kao i sam voice acting. Upečatljivi su, svaki ima interesantnu priču, imaćete mogućnost da više naučite o svojoj porodici, a takođe postoji i romance option sa tri lika. Lično, Anca i sam njen quest su mi bili najdraži deo, pa i najdraži romance option.
Sam svet je dosta inspirisan gotičkim stilom, igra poseduje predivnu katedralu koju možete izdražiti bukvalno uzduž i popreko i art stil je predivan. Postoji velika mogućnost da ćete se naći na nekom mestu i dosta vremena provoditi samo gledajući u razne slike i sve što vas okružuje. Osim toga, noć, iako bi trebalo da bude zastrašujuća, je istinski prelepa, pogotovo kada pogledate u nebo i vidite dva meseca od kojih krvavi mesec pravi predivan kontrast, a možda i na neki način oba simbolizuju Coenovu ljudsku i monstruoznu stranu. Pored svega toga, napomenuću još jednom da glavni negativac nije tipičan negativac, već se iza njega krije svrha i povezanost sa vašim likom što ostavlja mnogo prostora za filozofiranje i duboko razmišljanje.
Krv, Vreme I Ono Što Ostaje Od Čoveka
The Blood of Dawnwalker je igra koja me je prijatno iznenadila upravo zato što nije pokušala da bude nešto što nije. Da, u njenom DNK se oseća The Witcher, što je gotovo nemoguće zanemariti kada znate ko stoji iza projekta, ali Rebel Wolves je uspeo da od poznatih elemenata napravi svet koji ima sopstveni identitet. Najviše mi se dopao upravo način na koji The Blood of Dawnwalker koristi vampirizam. Coen ne dobija jednostavno novu formu koja ga čini jačim i zanimljivijim. Sa njom dolaze glad, gubitak kontrole i pitanje koliko dugo može da ostane ono što je nekada bio. Istovremeno, vremensko ograničenje od 30 dana ne služi samo kao mehanika koja vas tera da bolje planirate svoje aktivnosti, već konstantno podseća da vreme prolazi i da neke odluke jednostavno ne mogu da čekaju, a uz to svakako dodaje i replayability value.
Posebno mi je drago što igra nije ponudila jednostavnu podelu na dobro i zlo. Brencis nije samo još jedan vampir kojeg treba ubiti, Coen nije klasični heroj, a njegova transformacija nije nagrada. Što više vremena provodite u Vale Sangori, to više shvatate da se granica između čoveka i čudovišta ne nalazi tamo gde ste je na početku očekivali, a uz to igra nudi i dosta krajeva.
The Blood of Dawnwalker me je podsetio zašto su mi vampiri nekada bili toliko fascinantni. Ne zbog njihove besmrtnosti, moći ili romantične estetike, već zbog straha od onoga što bi čovek mogao da postane kada izgubi kontrolu nad sobom. U svetu u kojem vreme neumoljivo ističe, porodica nestaje pred vašim očima, a krv postaje izvor i života i prokletstva, najteže pitanje nije kako pobediti, već koliko ste spremni da izgubite da biste ostali čovek.
I upravo zbog toga jedva čekam da vidim šta Rebel Wolves sprema dalje. Znam da su već najavili da rade na nastavku i da će se izbori koje smo doneli u ovoj igri preneti na sledeću, tako da nam ostaje da čekamo i da budemo uvereni da će nastavak biti još bolji.
The Blood of Dawnwalker (PC)
The Blood of Dawnwalker me je podsetio zašto su mi vampiri nekada bili toliko fascinantni. Ne zbog njihove besmrtnosti, moći ili romantične estetike, već zbog straha od onoga što bi čovek mogao da postane kada izgubi kontrolu nad sobom. U svetu u kojem vreme neumoljivo ističe, porodica nestaje pred vašim očima, a krv postaje izvor i života i prokletstva, najteže pitanje nije kako pobediti, već koliko ste spremni da izgubite da biste ostali čovek.
I upravo zbog toga jedva čekam da vidim šta Rebel Wolves sprema dalje. Znam da su već najavili da rade na nastavku i da će se izbori koje smo doneli u ovoj igri preneti na sledeću, tako da nam ostaje da čekamo i da budemo uvereni da će nastavak biti još bolji.
