Mega Man Star Force Legacy Collection – Recenzija – Puno pakovanje nesvakidašnjeg Mega Mana

Mega Man Star Force Legacy Collection je jedna od onih kolekcija koje ne gledate samo kao zbir starih igara u jednoj kolekciji, ovo je paket koji vas podseti zašto ste voleli Mega Mana u trenucima kada ste mislili da niste, ali i pokaže koliko je serijal umeo da evoluira, da se igra sa idejama i da napravi nešto svoje u svetu koji je već bio prepun platformskih igara. Ova kolekcija ne dolazi samo sa jednom ili dve igre, tu su sve glavne Star Force igre koje su izašle pre skoro 20 godina, i svaka od njih ima svoj šarm, svoje specifičnosti i nešto zbog čega je volite I ono što mi je posebno lepo kada pogledam iz ovog ugla na kolekciju, ovo nije samo nostalgični cash grab. Ovo je sastavljena, smislena kolekcija koja radi više od „remanufakture“, ona daje smisao evoluciji i za one koji su igru igrali ranije, ali i za one koji je prvi put upale.

Pored toga, ne očekujte klasični Mega Man platformer gde skakate po blokovima i pucate u neprijatelje bez zadrške Mega Man Star Force serijal boli se za tolike stvari i mnogo više leži u kombinovanju strategije, borbi u mreži (grid combat) i RPG elementima. Dok trčite kroz likove i svetove, osnovna borba se dešava kroz mrežu u kojoj koristite Battle kartice, različite napade, specijalne veštine i kombinacije koje birate pre vremena. Tek kada se spustite u mrežu morate da razmišljate o tome koje karte imate, kako ih sinhronizujete sa neprijateljima i kako ih najbolje primenjujete u pravom trenutku. To je taj specifičan osećaj „planiraj pre akcije“, koji daje potpuno drugačiji ton u odnosu na tradicionalnu Mega Man formulu.

Igra počinje lagano, upoznajete Geo Stelara, dečaka iz modernog grada, i njegovog misterioznog partnera Omega‑Xisa koji pomoću njega može da se transformiše u Mega Man.a Odmah se kroz priču oseća taj spoj tehnologije, misterioznih fenomena i urbanog okruženja koje je vrlo drugačije od ranih Mega Man igara. Nije sve ultra realno jer nikada nije ni bilo u Mega Man franšizi, već je to poseban svet koji zna da bude i zabavan i ozbiljan u isto vreme, kao neki futuristički crtani koji se desio u video igri.

Gameplay se odvija u dve ravni. S jedne strane imate vanmrežni svet gde istražujete, razgovarate sa NPC‑ima, skupljate resurse i idete od jedne tačke do druge, istražujući urbane i seoske lokacije. Ali kada naiđete na neprijatelja ili poseban događaj, ulazite u mrežu. Tu se borba odvija kao jedna taktička mini‑igra gde koristiš karte koje si prethodno sakupi tj Battle Cards. Svaka karta ima svoju funkciju, neki su direktni napadi, neki su defanzivne mane, neki su specijalne sposobnosti koje mogu da promene tok borbe. Ono što je zanimljivo jeste to što niste samo statički pasivni igrač, morate da kombinujete te karte, da ih koristite u pravom trenutku i da planirate svaki potez tako da maksimalno iskoristite njihovu sinergiju. Ono što je najzanimljivije, morate da balansirate između obrane i napada, jer svaki potez troši resurse, a neprijatelji imaju svoje obrasce koje vredi naučiti da biste ih pobedili.

I upravo tu dolazi jedna od najzdravijih komponenti igre: naučiti ritam borbe i prilagoditi sve šta vam je dostupno svakoj sledećoj borbi. Nije samo bitno da imate najjače karte, već da ih koristite u pravom trenutku. Upravo taj ritam me je podsetio na stare RPG naslove gde morate da planirate, da čitate protivnike i da se adaptirate. Nije to samo „pucaj sve dok ne crkne“, ovde imate stratešku igru, taktiziranje i promišljene odluke. Težina je tu negde, sasvim solidna ako bih tako mogao da kažem. Ne očekujte da ćete bez problema proći sve bez i jedne greške, ali isto tako nema frustrirajućeg „nemoguće je“ trenutka. Svaki put kada padnete u borbi imate osećaj da ste nešto actually naučili i da sledeći put možete da bolje iskoristite karte i resurse koje imate. To je jedna od onih osobina koje retko koja igra danas ima, umesto da vas kažnjava bez razloga, igra vas uči da budete bolji.

I ono što ova Legacy Collection radi fenomenalno je to što su sve tri glavne igre spojene u jednu tečnu prezentaciju. Nema potrebe da tražite savršene rom image‑e ili da kupujete originalne konzole. Sve je tu, od verzije Pegasus do Zerker × Ninja / Saurian i sve do Black Ace / Red Joker. Svaki od ovih parova ima svoje botove, svoje priče i specifične izazove, ali sve se uklapa u jednu priču o Mega Man univerzumu koji ne prestaje da se razvija.

Što se tiče prezentacije, igra je lepo modernizovana, grafika nije radikalno promenjena u odnosu na originalne DS/3DS verzije, ali je pixel art lepa, čista i jasno daje osećaj nostalgije bez da izgleda nategnuto. Muzika je fantastična – kombinacija sintetičkih i melodijskih tema koje jako dobro funkcionišu u borbi i u „field“ segmentima. Zapravo sam par puta uhvatio sebe kako pauziram igru samo da bih poslušao neke teme jer su toliko dobro uklopljene u ritam igre da ti ostaju u glavi. I naravno, ne mogu da ne pomenem kako Star Force serijal ima jednu posebnu emocionalnu stvar u narativu. Priča o prijateljstvu Geo‑a i Omega‑Xisa, o njihovom rastu i povezivanju, prosto nosi sa sobom tu teen‑avanturističku energiju koja je istovremeno jednostavna i dirljiva. Nema tu dubokog teatarskog drame kao u nekim modernim RPG naslovima, ali ima čist sentiment koji mnogo puta u retro naslovima zaboravimo da cenimo, priča koja ne želi da bude komplikovana, već želi da se oseća kao putovanje, a ne kao prevelik teret za razumeti.

Sa druge strane, ako bih pričao o nekim manama, morao bih da napomenem ovu. Nekada će vam se činiti da bi sistem borbe mogao biti malo modernije objašnjen, ili da bi neki meniji mogli biti intuitivniji, ali to su male nijanse u odnosu na ukupni doživljaj. Ako ste ikada igrali originalne Star Force naslove i voleli ste njihov osećaj, ovde ćete osetiti veoma čist povratak u taj svet, ali i odličnu priliku da ponovo doživite sve te bitke, nivoe i muzike na modernim platformama.

Zahvaljujemo se CD Media Greece na ustupljenoj igri za potrebe recenzije