Mislim da sam jedan od retkih ljudi koji ne vole Hades igru, ali zato, sve ostalo na tu foru mi se sviđa. Jako čudno moram priznati, ali jeste tako. Upravo zbog toga sam bio poprilično ushićen da vidim Vaewolf na ovogodišnjem Gamescomu. Baš zato što napokon neko pokušava da napravi nešto drastično drugačije, a ne samo “kopiju Hades” igre. Milky Tea se baš potrudio da malo promeni kako roguelite igre funkcionišu, i tu ne mislim na kameru, izvođenje, već baš kako se igra “igra” i šta sve ima u njoj i naravno, čime žele da oduševe pa i zadrže igrače uz Vaewolf naslov.
Vaewolf je nova roguelite akcija iz studija Milky Tea, a premisa je toliko jednostavna i pomalo blesava da se upravo zbog toga lako pamti i najbolje od svega, ostaje dugo u mislima. Mladi vilenjak preživljava masakr svog plemena koji sprovodi klan vikinga-vukodlaka. Tokom napada i sam biva zaražen vukodlačkom kletvom i ostavljen da umre. Međutim, u pomoć mu dolazi vampir koji ga uzima pod svoje i daje mu dodatne sposobnosti. Tako od običnog vilenjaka nastaje nešto mnogo opasnije, hibrid vukodlaka i vampira, odnosno Vaewolf. Priča je, dakle, totalno luda. Nema ovde potrebe da očekujete komplikovanu političku dramu sa deset frakcija i dvadeset likova koji će vam objašnjavati istoriju sveta. Imate mladog junaka, poklani narod, vikinški klan koji treba pronaći i osvetu koju treba sprovesti. I iskreno, mislim da je to sasvim dovoljno.
Sama radnja smeštena je u alternativnu verziju severne Engleske tokom vikinškog perioda, sa područjima inspirisanim današnjim Lake Districtom u Cumbriji. Svet se potom širi i prema mračnijim, natprirodnim prostorima i pećinama koje pripadaju podzemnom svetu. To je prilično lep spoj istorijskog pejzaža i fantazije, a vizuelni stil dodatno naglašava taj utisak. Ali, naravno, niko neće igrati Vaewolf zbog istorijskog konteksta. Igra se zbog toga što želite da postanete vukodlak i počnete da lomite sve pred sobom. Tu dolazimo do glavne ideje igre.
Vaewolf vam omogućava da slobodno menjate tri forme tokom borbe. Kao vilenjak koristite luk i držite neprijatelje na distanci. Vampirska forma se više oslanja na magiju i napade koji mogu da pogode više protivnika, dok je vukodlak namenjen direktnom sukobu i brutalnim melee napadima. Najvažnije je što se između ovih formi prebacujete praktično trenutno i bez klasičnog cooldowna. Na papiru to možda ne zvuči revolucionarno, ali kada vidite kako funkcioniše u borbi, ideja počinje da ima smisla. Recimo, otvorite borbu kao vilenjak i sa distance skinete nekoliko protivnika. Kada vam se približe, prebacujete se u vampira i koristite magiju kako biste napravili haos među grupom. A onda, kada se protivnici dovoljno približe, prelazite u vukodlaka i jednostavno ih razvaljujete iz neposredne blizine. I upravo ta promena ritma je ono što Vaewolf želi da bude. Ne tri lika koje birate pre početka misije. Ne tri klase između kojih menjate build. Jedan lik, tri forme i stalno prilagođavanje situaciji.
Meni se posebno dopada što svaka forma ima vrlo jasnu svrhu. Vilenjak je precizan i bezbedniji sa distance, vampir je više kontrola prostora i magija, dok je vukodlak praktično vaš tenk koji ulazi pravo među neprijatelje. To znači da ne menjate formu samo zato što je kul videti kako se lik pretvara u čudovište, već zato što igra od vas očekuje da razumete šta vam je u određenom trenutku potrebno. Naravno, pitanje je koliko će taj sistem biti dubok kada igra počne ozbiljno da vas pritiska.
I upravo tu se pojavljuje najveća dilema oko Vaewolfa. Jer koliko god koncept zvučao zanimljivo, ostatak formule je prilično poznat. Imate roguelite strukturu, proceduralno generisane nivoe, grananje kroz različite rute, borbe, nadogradnje i povratak u bazu između pokušaja. Tokom runa dobijate nova poboljšanja, a između njih možete dodatno razvijati svoj lik. U nekim aspektima to veoma otvoreno podseća na Hades, do te mere da je praktično nemoguće ne napraviti poređenje. Ali meni to samo po sebi ne predstavlja problem. Hades je postavio toliko visok standard za akcione roguelite igre da je gotovo nemoguće napraviti naslov u ovom žanru, a da neko ne kaže da podseća na njega. Mnogo je važnije šta ćete uraditi sa tom osnovom.
A Vaewolf barem ima svoju centralnu ideju. Tokom jednog runa ne morate da razmišljate samo o tome koje ćete bonuse uzeti. Morate da razmišljate i o tome kako želite da koristite tri forme. Ako razvijate određene sposobnosti vukodlaka, možda ćete želeti da većinu vremena provodite u neposrednoj borbi. Ako ulažete više u vampirske sposobnosti, možda ćete pokušavati da kontrolišete grupu neprijatelja i održavate distancu. Luk, s druge strane, daje vam potpuno drugačiji način igranja. Još važnije, transformacije mogu da se kombinuju tokom iste borbe. To je deo zbog kojeg Vaewolf ima potencijal da postane mnogo zanimljiviji nego što izgleda na prvi pogled.
Jer zamislite situaciju u kojoj prvo koristite vilenjaka da pogodite neprijatelja iz daljine, zatim pređete u vampira da proširite efekat na grupu, a onda završite borbu kao vukodlak. Ako igra dovoljno dobro balansira sposobnosti i protivnike, upravo ovakve kombinacije mogu postati osnova cele igre. Ako se sve na kraju svede na „ovaj neprijatelj je jak, prebaci se u vukodlaka“, „ovde ima mnogo protivnika, koristi vampira“ i „ovaj je daleko, uzmi luk“, onda će vrlo brzo postati jasno šta igra želi od vas. Kada jednom naučite šablon, nema mnogo razloga da ga menjate. Ali ako dizajn neprijatelja i arena bude napravljen tako da vas stalno tera da menjate formu, situacija postaje potpuno drugačija.
Vizuelni stil je još jedna stvar koja privlači pažnju. Vaewolf koristi stil koji podseća na strip, sa cel-shaded izgledom i ručno oblikovanim likovima i okruženjima. Veoma je prijatan za gledanje i daje igri identitet, mada je jedan od Gamescom utisaka primetio da u trenucima kada se na ekranu pojavi mnogo efekata i neprijatelja vizuelna jasnoća može da trpi. To je možda nešto što će Milky Tea morati da dodatno ispegla do izlaska. Brza akcija i izometrijska kamera već zahtevaju dobru čitljivost, a kada na sve to dodate tri forme, magije, efekte, desetine neprijatelja i njihove napade, vrlo lako možete dobiti situaciju u kojoj više ne znate šta vas je zapravo pogodilo.
Vaewolf deluje kao prilično fokusirana roguelite akcija. Nema potrebe da istražujete ogroman otvoreni svet, razgovarate sa stotinama NPC-jeva ili provodite pola sata u inventaru. Ideja je da uđete u run, borite se, menjate forme, skupljate nadogradnje i pokušate da stignete što dalje. To bi mogla da bude njegova najveća prednost. U moru igara koje pokušavaju da budu sve odjednom, Vaewolf deluje kao naslov koji zna šta želi da bude. Čak i priča, koliko god jednostavna bila, ne deluje kao nešto oko čega će igra graditi čitavu strukturu. Mladi vilenjak želi osvetu, vikinški klan mora da plati, a mi u međuvremenu dobijamo priliku da se pretvorimo u natprirodnu zver. Jedan Gamescom utisak je čak primetio da igra ne mora da se osloni na kompleksnu priču kako bi funkcionisala.
Vaewolf je trenutno planiran za početak 2027. godine, a stiže na PC, PlayStation 5, Xbox Series X|S i Nintendo Switch 2. PC verzije su potvrđene za Steam i Epic Games Store, dok je najavljena i Xbox Play Anywhere podrška.
