Retko kada se neki razvojni tim odluči da svaka sledeća igra u jednoj franšizi bude drugačija. Skoro uvek se timovi vežu za ono šta su već napravili, i nekako nastave priču, tako što ide na jednu ili drugu stranu, ali ta neka povezanost sa originalom uvek postoji. Upravo zbog toga, kada je najavljen Code Vein II, bilo mi je jako čudno što apsolutno nisam mogao da prepoznam igru iz trailera. Iskreno, pomislio sam da se pre radi o nastavku Scarlet Nexusa nego Code Vein II, ali moram da priznam, kada sam video naslov, poprilično sam se obradovao.
Code Vein je bio sjajna igra, soulslike koji je pratio tu izvedbu od početka do kraja, samo smešteno u svetu vampira i ljudi, gde rade zajedno i pokušavaju da spreče jednu kataklizmu. Igra je imala šarma, ali problemi su postojali, najviše to što je igra jednostavno bila zaboravna, ma koliko je gameplay bio zanimljiv. Evo, igrao sam Code Vein nakon izlaska i apsolutno se ničega ne sećam kada je priča u pitanju, sem vampira, tj Revenants u ovom slučaju i to je to. Često smo pričali mi iz naše zajednice kako je priča bila toliko prolazna da je svaki sinematik išao na skip. Upravo zbog toga, nekako sam se nadao da će priča i ceo set-up dvojke biti bolji nego u kecu.
Code Vein II, kao što sam već napomenuo, po priči, dešavanjima i likovima, nema nikakve veze sa Code Vein originalnom igrom. U osnovi, i dalje imamo Revenants, vampire koji su se u nekom trenutku udružile sa ljudima kako bi im pomogli i sprečili kataklizmu, ali to je otprilike to. Ni jedan lik iz originala, ni jedno dešavanje, ni jedno mesto iz keca se ne pojavljuje u dvojci. Što je možda u ovom slučaju i bolje, jer mi je bilo potrebno da uđem u nešto totalno bez predrasuda, bez toga da moram da kopam na internetu i podsećam se šta se ustvari desilo u kecu, a verujem da će i drugima prijati.
Code Vein II se dešava u novom svetu, sa novim likovima, i novim dešavanjima. Nekada u ne tako dalekoj budućnosti, u post apokaliptičnom svetu gde vampiri i ljudi žive zajedno, desila se kataklizma pod imenom The Resurgence. Misteriozni objekat na nebu, Luna Rapacis pretvara sve revenante u horore, tj neku vrstu čudovišta, koji pustoše apsolutno sve redom. Luna Rapacis se na žalost pojavila jer su nekih 100 godina ranije, heroji koji su se borili da ne nastane kataklizma, odlučili da jednom zauvek zapečate svo zlo, tako što su žrtvovali svoja pet heroja, kako bi njihova snaga sprečila pojavu još jedne kataklizme. Na žalost, taj ritual nije bio uspešan. Taj ritual je upravo kriv što se pojavio Luna Rapacis na nebu i što su oni izgubili pet najveća heroja koja su ikada postojala. Bez heroja, bez najboljih boraca, svet je polako počeo da tone u svakom mogućem smislu.
Vi preuzimate ulogu Revenant Huntera, lovca na horore u ovom svetu koji je na žalost poginuo u borbi. Revenant devojka pod imenom Lou vam daje pola njenog srca kako bi vas oživela, jer oseća da ste vi nešto posebno i na vama je da pokušate i da sprečite novu apokalipsu koja bi dokrajčila svet i sve šta je na njemu. Upravo zbog toga što vam je Lou dala deo njenog srca, koji inače nosite na leđima, jako lep detalj. To srce vam daje moći koje imaju Revenanti, iako ste vi samo običan ljudski ratnik. Ceo setup je poprilično dobar već na početku, a razvija se još bolje. Vremenom ćete upoznati druge Revenant borce sa kojim ćete praviti posebnu konekciju. Svaka konekcija će vam dozvoliti da uzmete deo njihovog srca i praktično postanu deo vas. Deo njihovog srca znači da ćete moći da koristite ili njihove moći, kao što sam već napomenuo, ili da ih summonujete i da putuju sa vama. Što je veoma preporučljivo, makar u privih par sati, možda prvih pet šest sata igre, dok ne naučite sve fore i fazone ovog naslova i ne priviknete se na mehaniku.
Mada, vi kao Revenant Hunter i vaša nova prijateljica Lou se ne borite samo u sadašnjosti. Kako bi se ponovo sprečila apokalipsa, morate da putujete nekih 100godina u prošlosti, tik pred The Resurgence događaja, i da pronađete tragove, i pokušate da u sadašnjosti sprečite i obnovite ceo svet. Mada svako vaše delo u prošlosti ima neku vrstu posledice u sadašnjosti koja će direktno uticati na priču. Tako da vremenom ćete imati izbore za koje se možete odlučiti, i na kraju krajeva, živeti sa njima, makar dok ne krenete u novi prelazak i ne vidite šta bi se desilo da ste nešto drugo izabrali. Poprilično kul fora, ali nije tu kao samo gimmick, već dosta dobro spaja dešavanja u igri, gameplay i sve ostalo.
Zanimljivo je videti kako su se svi ti heroji borili protiv nečega što nisu ni oni razumeli na najbolji mogući način. Još zanmljivije je to što ćete vi biti instrument da im pomognete u rešavanju nekih problema, i tako ćete se, epa sprijateljiti sa njima. Onda nakon toga, kada završite šta ste imali u prošlosti, morate da se vratite u sadašnjost, i moram da napomenem da je ta emotivna komponenta jako dobro odrađena. Jer likovi su uverljivi, dopadljivi i vežete se za njih u to vaše putovanje u prošlost, a onda dođe trenutak da se vratite, ali bude vam teško, ne baš sve jedno jer eto, znate da možda više nikada nećete videti tog lika sve do kraja igre.
Mada, to ne mora obavezno da bude istina, jer recimo ako napravite konekciju sa nekim Revenantom u prošlosti, budete deo njihove priče, pomognete im oko njihovih problema, oni će vam dati deo svog srca, tako da ćete moći da ih summonujete da se bore pored vas. Ali ne uvek, recimo ne u budućnosti ako oni ne postoje u toj budućnosti, već samo ako završavate misije u prošlosti.
Prošlost i sadašnjost je smeštena u ogromnom open-world svetu, za razliku od prvog dela. Ako je recimo prvi Code Vein pozajmio fore iz Dark Souls serijala, može slobodno da se kaže da je razvojni tim sa Code Vein II malo pogledao Elden Ring i rešio da svoja dešavanja strpa u ogroman i prelep otvoren svet. Pošto je tu praktično dva sveta, prošlost gde je koliko toliko sve nekako, ipak preživelo taj rat, budućnost je razorena zbog The Resurgence. Tako da u drugom delu imate i taj elemenat dva sveta koji su u stvari jedan, slični ali ipak različiti. Mesta kojima možete da priđete u sadašnjosti, biće nedostupna u prošlosti i obrnuto. Tako da u obe realnosti imate mnogo toga da vidite, uradite, pomognete ljudima, pomognete Revenantima. Praktično na vama je uvek koliko želite da ostanete u prošlosti ili sadašnjosti, koliko vremena želite da utrošite u ovim svetovima, jer su oba, ma koliko slični bili, ipak svetovi za sebe.
Pomenuo sam da je priča dosta bolja nego kec, tj šta više odlična, ali to nikako ne bi bilo moguće bez sjajnih likova. Nebitno da li ste u prošlosti ili sadašnjosti, likovi koji upoznajete baš imaju svoje jake ličnosti. Tako da ćete to vreme provedeno sa njima, ceniti, zavoleti ih i vezati se za njih. Cela priča je fantastično osmišljena i realizovana, a likovi doprinose apsolutno svemu šta se dešava u svetu. Jeste da imate cheesy momente tu i tamo, ali generalno je sve odlično odrađeno. Ta emotivna nit u ovom naslovu je savršeno odrađena. Jednostavno će vas pogoditi i makar ćete se sa jednom pričom tih pet heroja posvetiti. Gubitak, kajanje, vreme koje je prošlo i nisu mogli da urade nešto šta su želeli, izgubljene šanse, sve stvari koje su nekada u životu mučile nas same su prisutne ovde, ispričane kroz sjajne događaje, sa još boljom glumom i pisanjem.
Mislim da sam se baš raspisao kada je u pitanju priča, likovi, svet, ali sa pravom, jer je stvarno sve fantastično odrađeno. Što bi rekli, odličan pet! Ali hajde da se bacimo malo na suštinu ovog naslova, tj kako se on igra i šta je u stvari Code Vein II iz perspektive gameplay mehanike.
Kao i kec, Code Vein II je soulslike naslov, ali sa redefinisanim sistemima koji su bili u kecu. I dalje imate fore i fazone, imena i prestavljanja nekih mehanika u svom fazonu, jer se ovde ipak radi o vampirima u budućnosti u propalom svetu. I naravno o tome da vi kao običan čovek, ratnik, mora da nađe načina kako da harnesuje te vampirske moći u borbi protiv zla. Dok se ne bacim u progresiju, samo da bacim koju reč o osećaju.
Borba je taktička, često spora, ali nekada može da vas forsira da budete agresivni. Kao i u drugim soulslike igrama, bitno je da naučite šablone neprijatelja i prilagote se njima. Igra je za razliku od keca, teža, u nekim trenucima i nemilosrdna. Ne oprašta greške niti je blaga prema vama. Ako u prvih pet šest sati ne naučite kako da se nosite sa izazovom, biće vam definitivno teško kako budete nastavljali da igrate igru. Jako je bitna pažnja i strpljenje, jer bez toga, nećete daleko stići. Morate da pazite svaki pokret i da obratite pažnju na to šta vi u tom trenutku možete da uradite, kako bi došli do pobede. Pošto je otvoren svet, obični neprijatelji su tu kako bi ispunili taj svet. Nisu teški, ali imate neke jedinice koje tumaraju ovim mračnim svetom koje jednostavno ima da budu preveliki zalogaj za vas. Ogromni neprijatelji koji kao da stražare putevima i izgubljenim naseljima koji ne mogu tako lako da se obore, nisu bossovi, već nešto što može da vasa teroriše sve dok ne budete dosta jaki da možete da ih očistite iz ovog sveta.
Bossovi sa druge strane su jako, jako zanimljivi. Imate nekoliko verzija njih, neke koji su neverovatno agresivni, koji vas teraju da se dinamički prilagođavate svemu šta rade. Neće vas čekati da ustanete sa poda kada budete oboreni pre nego što zadaju drugi udarac, nego će pokušati da vas unište čak i kada ležite. Dok imate drugih koji su jednostavno pasivni, gde morate da naučite njihove šablone, ali sa kojima se agresivnost ipak isplati. Svaki boss je karakterističan na svoj način, i potrebno je da se prilagodite njemu, jer ako nećete, dosta ćete provesti u učitavanju sa poslednjeg Resurrection Pointa. Mada, dobra stvar je što ispred svakog bossa imate taj Resurrection Point, tako da nećete morati da prelazite velike distance kako bi ponovo došli do njih.
I da, ceo taj save sistem se svodi kao u soulslike igrama. Imate bitne tačke na mapi gde ćete moći da odmorite, da se levelujete Haze-om iliti „dušama“ koje sakupite, popričate sa Lou u vašem privatnom prostoru između dva sveta i malo odmorite od svega.
Celokupno prilagođavanje i gameplay mehanika se vežu za ono šta je vama dostupno u igri kao oružje i mogućnosti. Oružja su nekako standardna kao i do sada. Imate mačeve, bajonete, dual swords, velike bastard, anime-like mačeve koji su komični, ali udaraju neverovatno jako i tako dalje. Mada najbitnije stvari na koje treba da obratite pažnju su Blood Codes.
Blood Codes su u osnovi klase koje možete menjati „on-the-fly“ što bi rekli. Dakle, na početku vi ne birate klasu kada pravite lika, već menjate klasu po potrebi, što znači oružje koje odgovara klasi, magije iliti u ovom slučaju Jails, Formae, što u ovoj igri je ime za specijalne napade. Ali za sve te „magije“ i specijalne napade morate da imate Ichor, iliti neku vrstu mane kao u drugim igrama, što se definiše u odnosu koji Blood Code budete izabrali.
Blood Code ima ogroman uticaj na vaše atribute, na šta ste otporni, na šta niste, šta su vam slabe a šta jake tačke. Da li vam je dodge brži, sporiji, da li možete da koristite two-handed oružja ili ne. Dobra stvar je to što možete da ih menjate po potrebi, kao i oružja, praktično dok se borite sa nekim, ako vam to dozvoli. Tako da to menjanje Blood Code je obavezno kako bi se prilagodili raznim bossovima. Promena Blood Code je toliko bitna da recimo ja nisam uspeo neke bossove da pobedim sve dok nisam isprobao nekoliko njih.
A Blood Codes možete sakupljati po svetu, dobijati od Revenanta kada im pomažete ili kada vaša konekcija bude što bolja, vaš odnos jača i kada postanete pravi partneri. Blood Code može isto da se unapređuju, ali isključivo konstantnim korišćenjem. Ne Hazeom već isključivo igranjem. Za nadogradnju oružja su pored Hazea potrebni i materijali koje ćete pronalaziti u otvorenom svetu, a možete nadograditi naravno i broj koliko puta možete da se lečite i koliko puta možete da budete podignuti iz mrtvih, specijalnim ajtemima koje možete naći na mapi.
U igri postoje nekoliko sistema kako možete igrati što zavisi naravno od Blood Cores. Ukoliko volite Sekiro, možete igrati sa Parry sistemom, a ukoliko ste ipak fan Dark Soulsa, tu je štit koji možete koristiti. Mada, parry sistem je makar meni bio nekonzistentan, tako da sam se odlučio na odbranu štita, jer je ipak bitno tako nešto u nekim boss borbama, šta više, obavezno. Tu je naravno i super-dodge, ako bih tako mogao da ga nazovem, ali je potrebno vremena navići se na tako nešto, ali kada budete uspeli u tome, jako je zabavno i dinamično.
Generalno gledano, borbena mehanika i sistemi u ovoj igri mogu zvučiti komplikovano, ali više zbog imena i eto, svojih sistema koji su zastupljeni u ovom naslovu. Kada se naviknete na imena i kako sve funkcioniše, postaje kao bilo koji drugi naslov koji ste igrali, ali možda čak i zanimljiviji, jer ta jedinstvenost Blood Codea je ipak prisutna samo u Code Vein igrama, a u dvojci funkcioniše još bolje nego u prvom delu. Jednostavno je pravo uživanje kada pohvatate sve i kada jednostavno samo napredujete i prepustite se igri.
Kao što sam rekao, ceo svet je prelepo odrađen, preko srušenih zgrada do pustih livada kojima možete tumarati. Ima toliko mesta koje možete istražiti i side-bossova koje možete pronaći da je to nešto neverovatno. Svaki pedalj mape je toliko sa pažnjom i velikim nivoom detalja napravljen da jednostavno ne možete biti ravnodušni kada je ovaj svet u pitanju. Jednostavno će vam ući pod kožu čim vidite šta sve ima da vam nudi.
Mada sa tim dolazi i jedan problem, a to su performanse na PlayStation 5 konzoli. Igra ima dva moda igranja, Quality i Action. Quality je lockovan na 30 frejmova, Action je, ne fixni 60fps prikaz, već mi deluje kao da je otključan framerate, što može da bude jedan veliki problem, pogotovo u borbi sa neprijateljima. Nadam se da će biti ovo sređeno patchevima, jer iskreno, to je jedina prava mana koju bih mogao da izdvojim za ovaj naslov.
Zahvaljujemo se Bandai Namco za ustupljeni kod za potrebe recenzije.
Code Vein II (PlayStation 5)
Code Vein II je igra koja je odlučila da odstupi od svog prethodnika, i krene drugim, hrabrijim pravcem razvoja priče, likova, borbene mehanike. Ma koliko sličnosti imala sa drugim igrama, Code Vein II je toliko svoja igra, sa originalnim idejama i sjajnom mehanikom da je, po mom skromnom mišljejnu, svrstava kao jednu od najboljih soulslike naslova koji su do sada izašli. Tako da ako volite ovaj tip igara, Code Vein II jednostavno ne smete propustiti, jer je ovo praktično puni paket u svakom mogućem pogledu.
