S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl Enhanced – Recenzija – Samo još jedna avantura kroz zonu, obećavam!

Mnogo je vremena prošlo od kada sam zakoračio u svet S.T.A.L.K.E.R. igara. Ali taj period nikada neću zaboraviti, jer je ovo bila prva igra ovog tipa u koju sam uronuo, potrošio sate i sate dok nisam pročešljao svaki pedalj zone. Sećam se da sam kasnije pokušao da modifikujem PC verziju kako bi još bolje izgledala, a onda su došli nastavci, pa modovi, pa sve i svašta. Upravo zbog toga, kada sam čuo da će igra iliti bolje sve S.T.A.L.K.E.R igre doći u jednom paketu na trenutne konzole, oduševio sam se. Znate ono kada vilica padne do poda kao u crtaćima, e bukvalno to. Više od šest meseci nakon toga, došla nam je i Enhanced verzija, koja iskorišćava ili makar se trudi da iskoristi sve potencijale trenutne konzole. Upravo zbog toga, rešili smo da se malo pozabavimo trilogijom, u četiri posebna teksta. Prvi ste već mogli da pročitate na ovom linku, gde smo bacili pogled generalno na sve igre, a sada se bacamo na Shadow of Chernobyl.

Igra me je od samog početka podsetila zašto mi je ostala u sećanju svih ovih godina. Nema tu mnogo priče koja te drži za ruku. Budiš se u nekoj rupi, bez pojma ko si, s porukom da treba da nađeš i eliminišeš nekog Strelca. I to je to. Nema previše objašnjenja, nema holivudskih scena. Samo Zona i ti. I taman kad pomisliš da je to malo, shvatiš da je upravo u tome njena draž. Nekako je cela Zona postavljena tako da stalno imaš osećaj nelagodnosti, ali ne zato što te igra bombarduje neprijateljima na svakom ćošku, već zbog toga što nikada ne znaš šta te čeka iza sledećeg brda ili u napuštenoj fabrici. To je onaj polagani survival trip koji ili voliš ili te neće držati duže od pola sata. Ja spadam u ove prve.

A kad pričamo o survivalu, ovde preživljavanje nije samo kul dodatak, ovde je ključ svega. Hrana, lekovi, anti-radijacijske pilule – sve je važno. Nekad se uhvatiš kako ne razmišljaš samo o tome kako da pređeš nivo, nego i kako da preživiš sledećih pet minuta. Borba je realna, prljava i često nepravedna – sve kako treba da bude u ovakvom naslovu. Nema regeneracije zdravlja, nema beskonačnog municijskog arsenala. Kada potrošiš metke, sledeće što sledi je panika. Gameplay je i dalje ono što je bio, spor, metodičan i nekad frustrirajući, ali na način koji daje smisao. Inventar je i dalje haotičan, oružja se kvare, resursi nema baš previše. Ako se ne pripremiš kako treba, bićeš kažnjen u prvom sukobu sa neprijateljima . Ako igraš pametno, osećaj uspeha je daleko veći nego u mnogim modernim naslovima. I to mi je baš leglo, nema tu „instant gratification“ fazona. Sve moraš da zaradiš.

Igra te stalno tera da paziš na težinu opreme, da stalno balansiraš između želje da pokupiš svaki sitni loot i potrebe da ostaneš pokretan. Orijentacija po mapi je takođe nešto što može biti izazovno jer minimapa i marker sistem nisu previše precizni, i upravo to doprinosi autentičnosti. Često sam se gubio, ali na onaj dobar način, istražujući, lutajući i upijajući atmosferu.

Kad sve to staviš na jednu modernu mašinu kao što je Series X, dodatni plus je što možeš da igraš bez tehničkih problema koji su original pratili. Brži loading, stabilnije performanse, sve to pomaže, ali suština igre ostaje ista. Ovo je i dalje stalker koji te ne vodi za ruku i pušta te da se sam snalaziš. Na Xbox Series X verziji, sve to što smo nekada igrali sada je dobilo jedan lagani sjaj. Ne bih rekao da je ovo neka moderna igra u punom smislu te reči – animacije su i dalje klimave, AI zna da bude zbunjen, ali stabilnih 60 FPS i poboljšane teksture itekako pomažu da uronite dublje. Atmosfera, međutim, ostaje netaknuta i snažna kao i pre. Zvuci vetra, udaljeni pucnji, krčanje Geigera, sve to je i dalje tu i, što je možda najvažnije, sada je i dalje napeto, ali mnogo igrivije.

Igra nije bez mana, interfejs nije sjajno prilagođen kontroleru, kontrole uopšte znaju da budu malo nespretne, i zna se desiti da te neki AI moment izbaci iz imerzije. Ponekad se dogodi da neprijatelji zablokiraju iza zida, da loot propadne kroz teksture ili da neki quest ne registruje pravilno. Sve te sitnice, međutim, nekako postaju deo šarma, kao da su sastavni deo ovog haotičnog sveta.